ИН4С

ИН4С портал

Приштина не одустаје од Интерпола: Купују гласове прљавим новцем

Шта се то променило од Дубаија, када је већина гласала да Приштина не буде примљена? Треба ли да гласамо 800 пута, све док Косово не уђе?, истиче Стефановић
Interpol, Prelomni dan

Илустрација

Приштина је већ отпочела тактику “прљавог лобирања”, односно куповине гласова, како би отворила врата Интерпола на Генералној скупштини ове организације, у октобру, сазнају “Новости”.

Према њиховим информацијама, на делу је слична стратегија коју су представници косовских Албанаца спровели за прошлогодишње гласање, које је било у Дубаију, када су скупоценим поклонима, аутомобилима, сатовима, па чак и исплатама од по неколико хиљада евра на руке страним званичницима покушали да обезбеде већину за пријем у Интерпол. У ову перфидну акцију биле су укључене и западне земље, предвођене САД, па се може очекивати да ће се Приштина и у новој “офанзиви” на Интерпол ослонити на помоћ највећих савезника.

Влада у Приштини тада је званично саопштила да је за лобирање за пријем у Интерпол издвојила 1,2 милиона евра, али према незваничним подацима, та сума је ишла чак до 15 милиона евра, а средства су обезбеђивана и из шверца наркотика и миграната. Међутим, ни то им није помогло: на Генералној скупштини прошлог новембра у Дубаију доживели су дебакл и ни после два круга гласања нису успели да обезбеде двотрећинску већину за пријем у светску полицијску организацију.

Тада је у другом кругу гласало укупно 135 земаља, 68 је било “за”, 51 “против” и 16 уздржаних. Претходно је одржан први круг гласања на коме је Косово такође забележило промашај: гласале су 154 земље, а за чланство је било 76 чланица, 56 је било против, а 22 уздржане.

Приштина је недавно доживела још један пораз, када није успела да обезбеди потребну већину у Извршном комитету Интерпола да се њихова апликација за чланство нађе на дневном реду Генералне скупштине, која се одржава средином октобра у Чилеу.

Занимљиво је да овај захтев, између осталог, није прошао јер је истекао мандат делегатима за амерички континент и Азију у Извршном комитету, па је ово тело само упутило информацију Генералној скупштини да је стигла апликација за чланство. Тако да остаје опција да нека од земаља чланица уочи саме седнице у октобру предложи да се то уврсти на дневни ред.

И Србија води интензивну кампању и наши званичници готово свакодневно разговарају са представницима земаља чланица, како би се, у најмању руку, обезбедило да одрже исте позиције које су имале на претходном гласању о чланству Приштине. Потпредседник Владе и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић упутио је писма генералном секретару Интерпола Јиргену Штоку и председнику Интерпола Ким Џонг Јангу у којима је тражио да та организација не разматра поновни захтев такозваног Косова за пријем у чланство. Допис је послат и свим државама чланицама ове организације.

Стефановић за “Новости” каже да се улаже много енергије у објашњавање позиција Србије и опасности које би донео пријем Приштине.

Поред свих политичких, безбедносних и правних разлога због којих Приштина не би требало да постане чланица, а на које стално указујемо у контактима са страним званичницима, свима постављам још једно питање: Шта се то променило од Дубаија, када је већина гласала да Приштина не буде примљена? Треба ли да гласамо 800 пута, све док Косово не уђе?, истиче Стефановић.

Домаћин овогодишње седнице Генералне скупштине Интерпола је Чиле, који не признаје независност Косова. И 2017. заседање ГС Интерпола било је одржано у Кини која, такође, не признаје лажну државу, а тада је Приштина повукла захтев за пријем, између осталог, и због тога што Пекинг њиховој делегацији није одобрио визе.

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *