• Политика

Приштина на удару исламских земаља због амбасаде у Јерусалиму, могућа и повлачења признања

1 min read

4 године ‎ ИН4С

Амбасадор Палестине у Србији Мохамед Набхан потврдио је да је та земља покренула иницијативу у Организацији исламске сарадње (ОИС) да се замрзне чланство Косова* због отварања представништва у Јерусалиму.

фото: АП

Амбасадор Палестине у Србији Мохамед Набхан потврдио је да је та земља покренула иницијативу у Организацији исламске сарадње (ОИС) да се замрзне чланство Косова* због отварања представништва у Јерусалиму. Бисенић подсећа да је министар спољних Палестине Ријад ал Малки који је и обавестио о овој одлуци у писму генералном секретару ОИС сад потврдио овај став, при чему је био изричит да је поступак тзв. Косова мимо међународног права.

Палестина у акцији оспоравање косовске* државности

„У том смисли стварају се разне могућности и за друге реакције, јер је Палестина директно позвала на прекид односа са Косовом*. Тај прекид може да значи и потпуни прекид дипломатских односа али може да води ка дубљем оспоравању статуса тзв. Косова и косовске* државности,“ уверен је наш саговорник.

У сваком случају, ово је тренутак који, како оцењује Бисенић, није повољан за статус Косова* међу исламским државама што отвара различите могућности како ће те земље да реагују.

„То ће се видети уколико се на Самиту ОИС заузме став који ће потпуно подржати став Палестине,“ напомиње саговорник Спутњика.

Он подсећа да је ова организација још у септембру прошле године одбацила одлуку тзв. Косова да отвори амбасаду у Јерусалиму, уз напомену да је то кршење међународног права и свих релевантних Резолуција УН, посебно Резолуције 478 СБ УН којом се дефинише палестинска државност.

Косово* прекршило Резолуцију палестинске државности

„И почетком фебруара ове године у седишту УН је издато саопштење у коме је генерални секретар осудио одлуку тзв. Косова да отвори амбасаду у Јерусалиму и потврдио подршку палестинском ставу, који је заснован на концепту мира преко Резолуције УН и арапске мировне иницијативе коју је 2002. године покренула Саудијска Арабија а обе су засноване на решењу две државе. Дакле, осуђена је једнострана акција Приштине уз нагласак  да не служи мировном процесу“, подсећа Бисенић.

И Јордан је недавно изашао са ставом да су било какви потези у смислу тога да се Јерусалим сматра главним градом Израела ништавни и без правног ефекта јер, подсећа Бисенић, Јерусалим је светилиште и за муслимане, посебно џамија Ал Акса која је под бригом Јордана од 1967. године.

„Мора се рећи да постоје разлике и нијансе у ставу исламских и арапских земаља према последњим догађајима на Блиском истоку од којих је најважнији такозвани „Аврамов споразум“ којим су неке арапске земље нормализовале своје односе са Израелом као што су Уједињени Арапски Емирати, Бахреин, Судан и Мароко, што Палестинци нису добро прихватили“, напомиње  наш саговорник.

Јаке поделе међу исламским и арапским земљама

То је, како каже, довело до кризе у oрганизацији Aрапске лиге јер постоји група држава која одбија нормализацију односа са Израелом.

„Палестина је чак одбила да председава у једногодишњем мандату који је ротирајући у Арапској лиги, а њу је следило још шест чланица. Тако да нормализација односа са Израелом јесте осетљиво питање али не толико као односи према формалном признавању Јерусалима као главног седишта ове државе и захтева Америке земљама да отворе или преместе своје амбасаде из Тел  Авива у Јерусалим,“ напомиње Бисенић.

Арапске државе које су признале Израел су своје амбасаде отвориле у Тел Авиву и зато ће сигурно доћи до реакција и снажних подела због поступка тзв. Косова.

Тачка из Вашингтонског споразума

Отварање амбасаде у Јерусалиму је део Вашингтонског споразума које је Приштина потписала с бившим председником САД Доналдом Трампом. Пре Палестине Косову* је овај потез замерила и Турска, као и Европска унија.

Иначе, бивши председник тзв. Косова Хашим Тачи више пута је од ОИС тражио подршку како за пријем у поједине међународне институције (Унеско и Интерпол), тако и за лобирање код муслиманских држава да признају тзв. Косово. Међутим, многе државе унутар ове организације схватиле су да сукоб на Косову* нема никакве везе са религијом, односно да никаква исламска солидарност ту не би требало да дође у обзир, имајући у виду чињеницу да ни ислам ни муслимани ту уопште нису угрожени и да то није основа сукоба, због чега нису били активни као у Босни и Херцеговини.

Прочитајте ЈОШ:

САД „широке руке“: 155 милиона за Украјину и борбу против „руске агресије“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: