Примож Цирман, новинар који је објавио фамозни “нон пејпер”: Документ сачињен у Мађарској, Јанша био само курир

“Нон пејпер” документ о ком се протеклих неколико дана толико нагађало и спекулисало, а у ком се говори о евентуалним промјенама граница на западном Балкану постоји, али се још не зна ко га је и гдје написао.

Каже ово за “Глас Српске” новинар редакције словеначког портала “Нецензурисано” Примож Цирман, који је јуче усијао балканске просторе и друштвене мреже ексклузивно објављујући садржај овог документа.

– Нажалост, још нисмо успјели сазнати ко званично стоји иза њега, јер је “без главе” и потписа, али оно што је готово сигурно јесте то да он није настао у словеначком Министарству иностраних послова. Према нашим сазнањима, један његов дио највјероватније је написан у Будимпешти, али је он у бриселским круговима проглашен “словеначким”, јер су у његовој дистрибуцији учествовали људи из кабинета премијера Јанеза Јанше – рекао је Цирман, наводећи да је, иако је Јанша то покушао да демантује, овај документ ипак завршио и на столу предсједника Европског савјета Шарла Мишела.

На питање зашто је Јанша пристао да буде дио ове приче, Цирман каже да разлоге треба тражити у чињеници да су Орбан и Јанша добри пријатељи, али и да ће Словенија почетком ове године започети предсједавање Европској унији.

– Тада би једна од топ тема требало да буде будућност Балкана. Јанша је вјероватно на овај начин мислио да ће направити неку врсту услуге Београду, Загребу или Сарајеву – додао је Цирман.

Професор Факултета политичких наука из Бањалуке Жељко Будимир сматра како се из читаве ове “збрке” може закључити да политичко Сарајево више не може да прода илузију о грађанској БиХ, а посебно земљама Вишеградске групе, које су прошле кроз сличан процес транзиције. Те земље, према његовим ријечима, потпуно су свјесне пријетњи које долазе из нефункционалне БиХ.

– Све ово говори да се у одређеним међународним круговима почиње на БиХ гледати као на државу чија је будућност врло упитна, док један народ покушава да сруши основу која је држи, а то је Дејтонски мировни споразум. Због свега тога, и на овај “нон пејпер” треба гледати као на једно од могућих рјешења. Али оно што је ипак најбитније јесте да се мијења европско јавно мњење. У Европи, па и Бриселу више не гледају на БиХ као раније, јер су схватили да се не ради о пројекту који се мора чувати по сваку цијену, али и да је визија некакве грађанске државе чиста илузија и велика обмана – нагласио је Будимир.

А шта уопште садржи поменути документ? У његовом уводу се спомињу проблеми с “неријешеним националним питањима” народа на Балкану. Као једно од рјешења предлаже се “уједињење Косова и Албаније, гдје би српски дио Косова, по узору на Јужни Тирол, добио посебан статус”.

Као друго рјешење наводи се уједињење већине територије Републике Српске са Србијом, а што би “српско национално питање могло у великој мјери ријешити”. Рјешење за “хрватско национално питање” аутори овог “нон пејпера” виде у уједињењу већинских хрватских кантона у БиХ с Хрватском или давањем посебног статуса хрватском дијелу БиХ, такође по узору на Јужни Тирол. Бошњаци би на тај начин добили независно функционалну државу и преузели пуну одговорност за њу. На референдуму би се људи одлучили између уласка у ЕУ или будућности изван ЕУ.

Разлози

Образлажући зашто су сачинили поменути документ, његови аутори су навели да је Дејтонски споразум практично препознао оно што је постигнуто у рату, али не у принципу, да је тренутно тешко замислити европске перспективе Србије и Косова, те да, осим Турске, неколицине локалних политичара и њихових присташа, који лично имају користи од хаоса и нефункционалних институција, нико није задовољан ситуацијом у БиХ.

(Глас Српске)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: