Приче са границе

Описујући Константинопољ, као и успон Источног римског царства, књига „Приче са границе“ говори о Ромејима и варварима, о иконоборцима и иконобранитељима, о завјерама и ратовима, о суманутим владарима и изгубљеним поданицима, а највише о искуству границе и о прелазним временима, у којима је готово све могуће.

Роман „Приче са границе“ је бијег у прошлост, покушај да се ухвати дух врeмена, личи ми на утопију, да би се бритким пером описала наша стварност, оцијенио је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, говорећи о књизи Нине Рабреновић. „Приче са границе“ је постхумно објављена збирка прича у издању београдског „Архипелага“.

Ректор Цетињске богословије је примијетио да је Рабреновићева препознала икону као основни темељ исповиједања вјере и „зналачки у двије реченице описала суштину иконоборства“.

Ауторка нам је открила дух словенског православља, који су нам даровали свеци и просвјетитељи Ћирило и Методије, рекао је протојереј Перовић.

„Ово је прича о Богу и људима, прича о двојствима истине и стварности, како је записао Васа Павковић. Добар дио њених приповједака из ове књиге говори нам о иконоборачком рату у Византији, који је бјеснио у 8. и 9. вијеку, и као свештеник могу рећи да је Нина Рабреновић изузетно препознала суштину тог сукоба и као врсни интелектуалац препознала значај иконе за православље“.

Приче Нине Рабреновић поручују да се само стварањем и образовањем, које досеже праведност, супротстављамо ефемерности и пролазности у безнађу, казала је професор српског језика и књижевности Нина Кадић Јововић.

„Вертикално и хоризонтално кореспондирање и сучељавање искуства историје и цивилизације, укрштање и сажимање симболично-асоцијативног поступка, ауторкино бављење позицијом правде, разума, умности и духовности у материјалном свијету указују на сврсисходност умјетности, истакла је она. Литература опстаје управо захваљујући тежњи језика да надвлада сопствене границе и поистовијети се с бићем“, закључила је Кадић Јововић.

Он каже да  се Нина Рабреновић сјетила година вјечности и пред нас изронила приче из ћутања, у коме се, на крају, сви губимо.

Анализирајући ову збирку прича пред бројном публиком окупљеном у књижари Матице српске професор српског језика и књижевности Радоје Фемић истакао је да храброст теме сугерише ерудицију и богат приповједачни дар.

„Цијела ова књига протиче у потрази, приближавању божанском. Нина Рабреновић непоновљиво влада простором ерудиције. Кроз њено цијело дјело провлачи се ауторкина наклоност и тежња за слободом“, примијетио је он.

Избор тема подсјећа на Иву Андрића, што додатно појачава утисак универзалности ових „прича са границе“, оцјењује млади професор.

Књига „Приче са границе“ говори о Ромејима и варварима, о иконоборцима и иконобранитељима, о завјерама и ратовима, о суманутим владарима и изгубљеним поданицима, а највише о искуству границе и о прелазним времена у којима је готово све могуће. Узбудљиво, занимљиво и неодољиво.

Приче Нине Рабреновић заступљене су у неколико антологија савремене српске приче, међу којима су и антологија младих српских приповједача „Тајно друштво“ и антологија српске кратке приче „Ослобађање лектире“.

Богата библиотека књижевнице и правнице Нине Рабреновић одскора се налази у библиотеци Цетињске богословије.

Удомила се у бољем свијету

Промоцији књиге „Приче са границе“ присуствовали су и родитељи прерано преминуле књижевнице, која је поред „Прича са границе“ оставила за собом и књиге „На Средоземљу“ и „Под својим знаком“.

Њен отац Радивоје Рабреновић, познати телевизијски новинар и документариста, признао је да своју вољену кћерку није добро познавао као писца. У Римском царству и Византији, гдје је смјештена њена последња књига „Приче са границе“, како је рекао он, његова кћерка је пронашла оно што није могла наћи у нашем свијету.

„Удомила се Нина у Цетињској богословији, она више не борави код нас, него у много бољем свијету“, рекао је њен отац.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: