Приче око избора: Херцег Нови vs Цетиње
1 min read
фото: Глассрпске
Пише: Јован Пјешчић
Неколико дана прије локалних избора, у Херцег Новом се појавио Ђукановић са свитом. Прошетао је Шквером, позирао, а од Новљана га нико није ни мрко погледао, а камоли нешто добацио. Једино му је пришла омладина која је дијелила летке других листа, да му уручи њихове програме. Шта мисле о Ђукановићу, Новљани су рекли гласањем на дан локалних избора.
И иако је тешко очекивати да Цетињани (част изузецима) преко ноћи прихвате домаћински и предузетнички однос карактеристичан за Новљане, не вриједи им ни да покушавају док не измјене своје понашање. Јер у ,,долини богова“ , очито не знају да је за доброг домаћина управо гост – ,,бог“. Изливи мржње према Српској православној цркви, Србима или коме год да је на тапету, не ,,чувају државу“, већ потпомажу исељавање са Цетиња.
Никшићки врели асфалт
У сусрет промјени власти у Никшићу, одлазећа ДПС власт се потрудила да остави празну општинску касу. Тако се у духу принципа ,,спржене земље“, између осталог, приступило асфалтирању бројних локалних путева, улица, сокака.
И иако је ријеч о кварној намјери, чини се да резултат није сасвим у духу ДПС-а. Локални путеви остају као опште добро, за разлику од опљачканих и затворених фабрика, провизија за разне ,,Телекоме“ и ,,Лименке“… Једино селективност у асфалтирању сокака ДПС гласачима, а неасфалтирању ,,њиховим“ гласачима (некад и по више од три деценије), можда мало мање присутна него у ранијим временима, зна и даље да боли и дијели.
Посебна занимљивост јесте да је пар мјесеци прије локалних избора у Никшићу, асфалтиран и кратак путељак дужине око 100-њак метара од тениских терена узбрдо, поред гробља, ка Храму Св. Василија Острошког. Изгледа да једног дана, и када не буде ДПС-а, ваља знати пут до Цркве и Бога.
Душа га тражи.
