ИН4С

ИН4С портал

Прича о псу који је чувао српску војску

1 min read
Први рафал их је пресјекао, друго одјељење је чуло Листерово завијање, следећи рафал када је уследио више се ништа није чуло…

На фотографији пас Листер

У борби на караули Кошаре живот је изгубио и пас, мајор Лестер. У мору херојских прича и личних трагедија које је доживљавало више од стотину војника током двомјесечног пакла на Кошарама, једна је остала у запећку, то је прича о једнум псу, псу са чином мајора.

Листер није био једини пас на караули Кошаре, ту су били и Нез, Црни, Максимилијан…али Листер је, причају војници, био синоним за достојанство, храброст и оданост. Био је омиљен међу војском и препознатљив по томе што није волио друге псе. Чин мајора је заслужио јер је од 1992, године добро извршавао задатке у миру, а још боље у рату.

Прича се да је 1995. године, својом прибраношћу спасао себе, мечку и мечиће сигурне смрти. Наиме, једно вече војска је копала рупу у коју би затрпавали смеће, када су из мрклог мрака зачули звуке. Убијеђени да им се приближава непријатељ, викнули су „Војска Југославије стој!“, али се нико није одазивао.

Листер, препознатљиво затегнут као струна, није се попео на задње двије ноге, што је био знак да се приближава животиња, али није ни режао и помјерао уши како би дао знак да долази човјек. Војска је због њега остала прибрана и није припуцала, па је бљесак логорске ватре открио да се у мраку заправо чују мечићи и мечка.

Слична ситуација десила се 1998. године када је Листер кренуо у патролу. У тренутку када се приближио медвјед, Листер се попео на двије ноге, а његово држање уплашило је медвједа који је уз крике наставио даље.

За вријеме ратног стања, никада није био уплашен, чак ни поред онолике артиљерије и авио-бомби, достојанствено је држао положај. На команду „чувај“, лицу које је чувао ни ђаво није смио прићи – причају војници за портал Чојство.

Последњи пут зацвилио је на Васкрс, 1999. године. Уз свог тадашњег водника Ивана Васојевића „Јагуара” остао је до самог краја, у тој акцији на Опљазу, код Мусине Куће, обојица су погинули у првом рафалу, а уз њих су животе изгубили и Предраг Богосављевић, Миленко Божић, Дарко Бјелобрк. Први рафал их је пресјекао, друго одјељење је чуло Листерово завијање, следећи рафал када је уследио више се ништа није чуло…

Извор: Телеграф. рс

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

2 thoughts on “Прича о псу који је чувао српску војску

  1. Ако се према иком људски род огријешио то су живптиње и биљке. Цијелу планету смо уништили својом грамзивошћу…

  2. Od uvijek volim zivotinje. Sa godinama sam ih dobro upoznao i jos vise zavolio. Ljudi ih nepravedno iz neznanja i svoje ogranicenosti omalovazavaju i proganjaju. Premda bi od njih mogli dosta da nauce. Bezbroj je primera.

    13

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *