Престонички маркетинг између два рата
1 min read
Можете ли да замислите славног песника Ђуру Јакшића како при светлости свеће, у својој сиротињској соби у Скадарлији смишља рекламу не би ли зарадио који динар? Саставља текст који треба да продаје жилете па каже: „Од Саве па све до Роне сви траже жилете орионе. Јер брију браду сваку, најтврђу секу длаку. За новац се лако купе, а врло се тешко тупе.“
А када дође нека болештина, неком оболи рука, нога, лечи се и желудац, јетра, а у оно време, до Другог светског рата, успешно су се лечили и живци. Иако болница није хотел па да се бира гледањем слика, изашао је и овај оглас: „Нервно оболеле прима на лечење санаторијум Београд. Тражите проспекте!“.
Нису заборављени ни мушкарци у годинама. Многи остају крепки, али снага посустаје под теретом времена. Како је обновити, па и вратити, ако је потпуно нестала? Једна радио-реклама је нудила спас: Мушкарци! Покушајте са… таблетама! Апотека Делини“.
Да ли наменски или не, тек, Делинијеву рекламу за „мушке“ таблете пратила је тада популарна песма Жозефа Козме „Увело лишће“…
Ни изглед није занемарљив. Зашто би се куповало ново одело, када старо може да се однесе на хемијско чишћење?
„Да будеш елегантан, шик и господарски да имаш лик, Одела твоја ти повери, солидну радњу ти изабери, која спада у први ред – то је Паровалет“.
Средином јануара 1935. биоскоп Балкан дао је следећи оглас: „Данас последњи дан Глас крви, страховите борбе са Индијанцима“. Очигледно, Индијанци су важили за моћног непријатеља, а неко је кренуо на њих, па, ком опанци, ком обојци!
