У Паризу је, 3. августа, преминуо у 95 години Луј Далмас, доајен француског новинарства, бриљантни писац и полемичар, велики борац против пошасти једноумља које је са медијским лажима, преварама и подвалама у служби најбезобзирније политике, последњих деценија, попут куге,захватило Запад.
Изданак једне од најстаријих француских племићких породица, Melchior Louis MarieDalmas marquis de Polignac рођен је 1 јуна 1920. године у Паризу, узевши као своје ауторско име једноставно Луј Далмас, тим прије што му је марксизам, који је онда представљао наду за свијет, био близак.
Приликом најезде хитлеровске Њемачке на Француску 1940., укључио се у Покрет отпора у коме је остао до краја, да би се по ослобођењу, посветио новинарству почевши у великом дневнику Франце Соир у коме 1949. објављује у неколика бројева велики интервју са Титом, први који је Јосип Броз дао једном западном новинару након његовог раскида са Стаљином.
И свакако да је Стаљинова страховлада учинила да се једно вријеме нађе међу присталицама једне од најчувенијих те страховладе, Лава Троцкога, мада је елиминација Троцкога било једно од ријетких Стаљинових добрих дјела.
Свој разговор са Титом прошириће у књигу Југословенски комунизам коју ће предисловити Жан Пол Сартр, већ славног филозова егзистенцијалисте који је, како ми је сам рекао приликом нашег великог разговора за НИН 1967. године, узимао за своје претке Хегела и Маркса, али и Сократа.
Током шездесетих година Луј Далмас, који је својевремено студирао природне науке, врши истраживавања у области медицине, што резултира књигом Тајне савремене медицине. Истовремено оснива фоторепортерску агенцију Агенце Далмас која функционише током низа година током којих Далмас наставља сарадњу у бројним листовима.
Али он ће дати размјере својој посвећености правди и истини, своме полемичком дару и жару, југословенским збивањима током последње деценије XX вијека, посебно хајком беспримјерном у историји, која се дигла на српски народ за вријеме распада Југославије братоубилачким ратовима потпаљеним од стране Запада у Крајини, у Босни и на Косову.
Суочени са најцрњим медијским мраком у Граду свјетлости, неколицина Француза и Срба, међу којима славни геополитолог, историчар, херој из Другог свјетског рата, генерал Пјер Мари Галоа, гласити писац Владмир Волков, професор књижевности на Сорбони Морис Перњије, угледни француски новинар српског порекла Коста Христић те потписник ових редова, основали су, марта 1996., на иницијативу Луја Далмаса мјесечни часопис Балканс Инфос, који је постао прва и права трибина српске истине на Западу.
Све што није могло да се, као неподобно, објави другдје, објављивано је у нашем гласилу. Рецимо, мој велики текст насловљен Лагарије Исмаиља Кадареа, сачињен као одговор шиптарском писцу на његов текст, Косово, колијевка нације или колијевка злочина, објављен на цијелој страни Монда, није могао изаћи у том листу у коме сам писао још седамдесетих година, па је на велико изашао у Балканс Инфос. То је само један примјер у низу безбројних током наредних 18 година током којих ће изаћи читавих двеста бројева. Луј ће закључити посљедњи јунски двестоти број, неколике недјеље прије него што ће испустити своју велику и племениту душу.
Наравно да је свих тих година, он цијелу ствар, како редакцијски, тако технички, водио уз помоћ своје вриједне супруге у другом браку Иванке, кћерке хероја са Солунскогфронта Саве Микица, из Сировца са обронака Сињавине, с којом се срео приликом једног од својих боравака у Београду. Тај сусрет је свакако допринио да се Луј Далмас заинтересује за српско страдање, али не и одлучујуће, јер је он одувијек био, чак и у својим љевичарским лутањима, човјек од савјести, истински хуманиста за разлику од злочестих, квожедних хуманиста, попут Бернара Анри Левија и читаве хорде његових пајташа, који жаре и пале посљедњих деценија на Западу, а с којима се Далмас жестоко обрачунавао у својим безбројним колумнама, посебно у књигама речитих наслова – Сумрак елита и Гробари Запада.
Првих година свог излажења Балканс Инфос, скраћено БИ, бавио се претежно догађајима са бившег југословенског простора и Балкана, да би затим проширио своје бављење збивањима у осталим дјеловима свијета гдје је примјењивана проклета стратегија лажи, клевета и сатанизације, испробана на Србима, као у Авганистану, Ираку, Либији, Сирији и од краја прошле године у Украјини.
БИ је у том погледу својеврсна енциклопедија истине о збивањима на савременој свјетској позорници.
Такав један подвиг могао је бити изведен само захваљуци Лују Далмасу, правом витезу правде и истине. Слава му и хвала!
Комнен Бећировић,
Париз, Морача
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Хвала господину Комнену Бећировићу на овом дивном тексту о Лују Далмасу, великом борцу за истину и правду и искреном пријатељу српског народа.