Премијер Малте најавио оставку због убиства новинарке

Премијер Малте Џозеф Мускат рекао је својим сарадницима да планира да поднесе оставку због политичке и правне кризе која је проистекла из убиства новинарке Дафне Каруана Галиције, објавио је јуче лист „Тајмс ов Малта“.

Мускатов портпарол није ни потврдио ни демантовао ту вијест. Његова Лабуристичка странка је отказала догађај на којем је Мускат сјутра требало да говори, пренио је Ројтерс.

Мускатов шеф кабинета и два министра су дали оставке ове недјеље због случаја убиства, који пријети да сруши тијесно повезану политичку елиту Малте двије године пошто је Каруана Галиција погинула у експлозији аутомобила бомбе.

Њена породица је јуче затражила Мускатову оставку након што је његова десна рука, Кит Шембри, прексиноћ ослобођен. Шембри, који је дао оставку на мјесто шефа кабинета, и испитиван ове недјеље, пориче да је починио било какав прекршај. Полиција је саопштила да за истрагу више није потребно да он остане у притвору.

Мускатов кабинет је јуче одбио захтјев за помиловање бизнисмена Јоргена Фенека у замјену за сведочење које би, како су казали његови адвокати, умијешало у убиство високе владине званичнике, укључујући Шембрија.

Фенек, који је ухапшен прошле недјеље када је покушавао да напусти Малту, такође је јуче ослобођен уз мјере надзора.

„Страхујем за живот, спреман сам да идем до краја да би се задовољила правда и истина изашла на видјело“, рекао је Фенек новинарима након јучерашњег саслушања пред судом.

Породица покојне новинарке је саопштила да Мускат мора да поднесе оставку умјесто да надгледа „истрагу о убиству у коју су умијешана тројица његових најближих колега“.

„Ово ругање правди срамоти нашу земљу, раздире наше друштво и деградира га. То не може да се настави“.

Три мушкарца чекају суђење за подметање бомбе која је убила Каруану Галицију, али је наручилац убиства и даље непознат.
Ројтерс је у четвртак објавио детаље завјере за ликвидацију истраживачке новинарке, наводећи да су плаћене убице добиле 150.000 еура.

Истрага је убрзана посљедњих недјеља откад је посредник, осумњичен да је повезао починиоце са наручиоцем, помилован у замјену за свједочење. Фенек је ухапшен у року од неколико дана.

Истрага је усредсређена на Фенека, бизнисмена који је управљење пословним царством предао брату дан прије покушаја да јахтом побјегне са Малте.

У писму предсједнику, Фенекови адвокати су казали да је спреман да понуди информације које инкриминишу Шембрија, министра туризма Конрада Миција и министра економије Криса Кардону. Мици је дао оставку у уторак, а Кардона се сам суспендовао са дужности. Сва тројица поричу повезаност са убиством.

У одвојеном случају који показује колико је влада притиснута оптужбама за корупцију, суд је јуче наредио да се Мици, Кардона и министар финансија Едвард Шиклуна, суоче са криминалном истрагом поводом додјеле уговора за управљање болницама. Њих тројица поричу оптужбе у том случају.

Мускат је до сада одбијао да се повуче.

„Нећу се одрећи својих одговорности. Малти је потребно стабилно лидерство и наставићу да доносим одлуке у интересу државе и нећу штитити никога“, рекао је.

Дуња Мијатовић, комесарка за људска права Савјета Европе, навела је у писму Мускату да је „озбиљно забринута због навода о политичком мијешању у истрагу“ и позвала владу премијера да спријечи утисак да је било дослуха.

Прије него што је убијена, Каруана Галиција је открила да постоји тајна офшор конпанија „17 Блацк“. Касније истраге су утврдиле да је Фенек власник те фирме, преко које је требало да се финансирају панамске компаније у власништву Шембрија и Миција.

Нема доказа да је новац уплаћен, а Мици је саопштио да не постоји веза између њега и Фенекове компаније. Кардона је такође негирао умијешаност.

Једна од Фенекових компанија чинила је дио конзорцијума којем је влада 2015. додијелила уговор за изградњу електране. Партнери у конзорцијуму су и њемачки Сименс и азербејџански Сокар.

Сименс и Сокар су негирали да је њихово особље умијешано у било какве незаконите радње. Када је Фенек ухапшен, Сименс је саопштио да је покушао да га уклони из борда директора.

ЕУ се мора суочити са кризом

Европска унија, чија је Малта далеко најмање чланица, мора се суочити са политичком кризом унутар својих граница, оцјењује „ГардИјан“.

Манфред Вебер, њемачки члан Европског парламента, рекао је у четвртак да би „убиство новинарке са јасним политичким везама“ требало да има „јасне политичке посљедице“ и да се на Малту одмах пошаље мисија за утврђивање чињеница. Међутим, упркос убједљивим доказима да је најпознатија малтешка новинарка била мета завјере за убиство, лидери ЕУ су до сада били изузетно уздржани, пише британски лист.

Догађаји на Малти посљедњих дана су дубоко узнемирујући и за ЕУ, пише „Гардијан“, подсјећајући да то острво има веома лабаву банкарску контролу, да је познато као канал за новац сумњивог поријекла те да нуди „златне пасоше“.

„Ако је на острву подривена владавина права, корупције би се могла проширити“, наводи се у коментару.

„Гардијан“ истиче да је Мускат, не тако давно, мислио да има шансу да наслиједи Доналда Туска на челу Европског савјета. ЕУ је раније активирала процес члана 7 који може довести до санкција – у најтежем случају ускраћивање права гласа – у одговору на подривање независности правосуђа у Пољској и Мађарској. Малтешка опозиција је раније позивала да се сличне мјере предузму против Малте.

„Ако истрага не буде ишла глатко, то би био логичан корак“, оцјењује „Гардијан“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: