• Друштво
• Насловна

”Прелијетање или како вјетар дува”: Лојпур и Радуловић након коришћења бенефита бивше власти указују шта је “труло” у држави

1 min read

5 година ‎ ИН4С

Ових дана је у Главном граду, поред промјене времена, присутна и још једна активност коју у народу популарно називају "прелијетање". Оно нема никакве везе са реалним ударима вјетра и кишама, него, опет "понародски" - са људима који "играју како вјетар дува".

"Како вјетар дува"

Ових дана је у Главном граду, поред промјене времена, присутна и још једна активност коју у народу популарно називају “прелијетање”. Оно нема никакве везе са реалним ударима вјетра и кишама, него, опет “понародски” – са људима који “играју како вјетар дува”.

Један од таквих људи је и дугогодишњи ДПС апологета Анђелко Лојпур који се изненада пробудио из дугог економског сна и у сред јесени, кад му вријеме није, сјетио се да треба нешто у економији радикално мијењати без уплива политике. Затим се Бранислав Радуловић, члан ДРИ а више познат као руководилац удружења правника и апологета Закона за отимање црквене имовине, сјетио да је “нешто труло” у Плантажама.

Од недозвољеног рада на факултетима у региону, преко чланства у борду Луке Бар до накнада од Марковићеве владе

Наиме, редовни професор Економског факултета у Погорици, Анђело Лојпур, у разговору за “Вијести” казао да уколико се економија не стави у центар политичког одлучивања, Црна Гора иде на дно.

“Никако штедња, већ тражња мора да преузме улогу локомотиве развоје. Мишљења сам да је туризам, с обзиром на просторне и друге капацитете, достигао свој зенит. Ту улогу у наредном развојном циклусу треба да преузму прерађивачка индустрија, пољопривреда и транспортна инфрастуктура“, казао је.

Подсјећамо, Лојпур је досадшњи члан борда Луке Бар у име државе, а недавно је добио нови мандат након што је предсједник Одбора поднио оставку.

Иначе, Лука Бар је позната и ван граница Црне Горе а најновија афера се везује за шверц оружја за терористе ИСИС-а у Јемену преко Саудијске Арабије.

Такође, иако Црна Гора скоро двије и по године није затворила ниједно преговарачко поглавље са Европском унијом, бивша Влада је одлучил да, упркос томе, ове године члановима Преговарачке групе подијели више од 110.000 еура. Међу њима је и проф. Лојпур.

Он је задужен за поглавља 10 (Информатичко друштво и медији), 25 (Наука и истраживање) и 26 (Образовање и култура). Од ова три, поглавља 25 и 26 су привремено затворена.

Његови мјесечни приходи током 2018. године прелазили су 2.300 еура мјесечно, од чега скоро 1.300 са факултета.

Као предсједник Одбора директора Луке Бар примао је око 705 еура, 170 са Института сертификованих рачуновођа, а из Рачуновођа д.о.о. још непуних 150 еура.

Дјеловање проф. Лојпура јавности је познато и из претходног периода када је Центар за грађанско образовање (ЦГО) доставио списак професора који без дозволе Сената раде на факултетима у региону и Црној Гори. Према подацима са сајта бањалучког факултета, Лојпур је редовни професор – као спољни сарадник на предмету транснационалне компаније и корпоративно управљање.

У имовинском извјештају, који се односи на 2013. годину, Лојпур није пријавио накнаду са бањалучког факултета.

Правник који је подржао антиуставни Закон позива на ревизију док себи отписује кредите

С друге стране, члан Сената ДРИ Бранислав Радуловић оцијенио је за “Дан” да би надлежни скупштински одбори требало да размотре налазе који се односе на ревизију Плантажа и Судства, као и друге налазе у којима су надлежни колегијуми Државне ревизорске институције (ДРИ) у 2020. години изразили негативно мишљење.

“Када је у питању институционална сарадња у наредном периоду између Скупштине и ДРИ, посебну пажњу би требало обратити на праћење реализације пропорука ДРИ, гдје би додатно требало да дође до изражаја контролна функција Скупштине, што је и посебно апострофирано у члану 3 Протокола о сарадњи Скупштине и ДРИ, на чијем потписивању је инсистирала Европска комисија у свом извјеилају у поглављу 32 финансијска контрола”, истакао је Радуловић.

Поред активности везане за доношење антицивилизацијског Закона о слободи вјероисповијести када је, као предсједник Удружења правника Црне Горе, истицао да “челници Српске православне цркве” не користе механизме за борбу против дискриминације него су борбу “преселили на улицу” – познат је и по недавном добијању стамбених кредита за побољшање услова становања у износима од 6.494 до 10.000 еура, а у старту им је отписано 80 одсто дуга, па за отплату мјесечно одвајају од 11,38 до 17,52 еура.

Сенатор Бранислав Радуловић је 10. новембра 2016. добио кредит одлуком Сената ДРИ. Њему је додијељен износ од 8.240,7 еура, уз отпис 80 одсто дуга.

Тако Радуловић на крају враћа 1.732,80 еура, односно 14,44 еура мјесечно, писао је “Дан”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: