Прекрајање ЗСО као нова сепаратистичка превара
1 min read
Заједница српских општина која би обухватила само четири општине на северу Косова и Метохије, а не свих десет локалних самоуправа широм покрајине са српском већином, нова је подвала која стиже из Приштине. Ову идеју изнео је посланик опозиционе Демократске партије Косова Џавит Халити. Самоопредељење и друге албанске партије за сада нису реаговале на такав предлог, као ни дипломатски представници Квинте, док су овакве врсте измене одавно потписаних споразума за Београд, али и Српску листу апсолутно неприхватљиве.
Несумњиво је да је главни и најважнији политички и национални циљ албанског екстремисте Албина Куртија етнички чисто Косово и Метохија и да од те намере неће одустати. Премијер привремених приштинских институција у техничком мандату, који је упркос лошим економским резултатима, а захваљујући дијаспори, убедљиво победио на изборима, нада се да неће морати да испуни ову обавезу из Бриселског споразума преузету још 2013. године. Намера му је да промени реалност на терену, протеривањем Срба и затварањем српских институција, пре свега на северу покрајине. И све то уз очекивање да га због тога нико неће притискати да испуни међународну обавезу – формирање Заједнице српских општина.
Раније се Приштина држала тврдњи да ЗСО не сме да има извршна овлашћења, али никада нису својим западним менторима навели на шта су конкретно мислили. Оно што у прошлости није било упитно јесте територија коју обухвата ЗСО – а то је десет општина са српском већином. Сада је албанска страна прибегла другачијој стратегији, јер се појавила идеја о њеном територијалном сужавању – свођење ЗСО на четири општине на северу. Овај предлог у јавности је схваћен и као испипавање пулса међународне заједнице. У дипломатским кулоарима у Приштини се спекулише да би таква опција можда могла да заврши на преговарачком столу, али тако нешто није прихватљиво за Београд јер је бесмислено да се прича о ономе што је већ договорено и што је ратификовала скупштина у Приштини.
Џавит Халити, образлажући своју идеју, рекао је да би евентуална промена ставова о формирању ЗСО могла да доведе до тога да се она ограничи на четири општине на северу Косова, уместо да обухвати целу територију Косова. То би, по његовој оцени, могло да представља прво ублажавање, док се друго односи на то да заједница неће имати извршна овлашћења.
Територијално сужење иначе је супротно првом члану Првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа или Бриселског споразума из 2013. године. Јасно је наведено: „Постојаће Асоцијација/Заједница општина у којима Срби чине већинско становништво на Косову”. Иако се многи страни аналитичари, када говоре о положају и правима Срба на Косову и Метохији, често баве само севером, Срби су већинско становништво у десет од 38 косовских општина и зато је логично да тих десет, према споразумима из Брисела, треба да чине ЗСО. На северу: Лепосавић, Северна Митровица, Звечан и Зубин Поток, а на југу: Грачаница, Ново Брдо, Ранилуг, Партеш, Клокот и Штрпце.
Некадашњи председник Извршног већа Косова и Метохије Зоран Анђелковић за „Политику” оцењује да је ЗСО нулта тачка на путу нормализације односа Београда и Приштине и да без ње нема разговора о другим питањима. Додаје да је суштина да се Београд и Приштина сагласе око неких практичних питања која помажу људима да живе боље и остварују своја права, попут статуса Српске православне цркве, како се не би поново догодило да патријарх не може да уђе на простор Косова и Метохије.
„Да ли ће косовски Албанци формирати ЗСО јесте питање за милион долара, јер су то имали прилику да ураде последњих 13 година. Покушаваће на све могуће начине да опструирају ову обавезу и за мене није изненађење та прича о ЗСО само на северу, што апсолутно није прихватљиво. Свима у међународној заједници треба да буде јасно да ми од тога нећемо одустати јер је то основа да би Срби остали да живе на Косову и Метохији. Не мислим да је опструкција формирања ЗСО везана само за Албина Куртија, свима је добро знано да је лидер Самоопредељења против заједнице. То што није формирано, везано је за спонзоре тзв. косовске независности и отимање дела територије Србије, а када то кажем мислим на оне који су нас противно међународном праву бомбардовали 1999. године и који сада виде да рат нису завршили док се и Београд не сагласи да отимањем дела своје територије и док не протерају све Србе”, истиче Анђелковић. Додаје да не зна шта ће Курти да уради, јер је то, како каже, код њега релативна ствар и за њега је право српског народа само слово на папиру.
Халитијева идеја је покушај да једна друга политичка опција понуди ревидирање какве-такве ЗСО, пошто је јасно да међународна заједница на КиМ, бар јавно, не одустаје од тога да се она кад-тад формира. Треба, међутим, подсетити да је Заједница српских општина већ дефинисана кроз статут који је Европска унија дала Приштини и наложила да поднесе тзв. косовском уставном суду како би се почело са формирањем ЗСО. Сходно томе, није реална идеја да се заједници смање предвиђене надлежности, јер се једноставно коси с основним идејама, а то је да већина Срба има одређени облик сигурности кроз аутономију коју би дао ЗСО. Уз то, ЗСО већ има четири јасно дефинисане сфере које су од виталног значаја за српску заједницу. Београд, све и када би хтео, не би могао да говори ни о каквом смањивању значаја те заједнице у будућности јер она онда не би имала смисла. А управо оно што јесте идеја Приштине је да се Заједници и њеном формирању приступи само онда када она буде потпуно обесмишљена и када не буде имала стваран значај за Србе на КиМ.
Да ће Београд у оквиру дијалога у Бриселу истрајно и снажно инсистирати на конкретним корацима за формирање ЗСО, на коју наш народ чека готово 13 година, а што је и обавеза Приштине чији је гарант спровођења сама ЕУ, истакао је и директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић. „На томе ћемо наставити да инсистирамо у оквиру сваке рунде дијалога, упркос свим опструкцијама Приштине, која од својих обавеза жели да побегне”, закључио је Петковић.
А шта о свему кажу Срби на Космету? Они наводе да Албин Курти последњих месеци свесно затвара српске институције како би нестао разлог за формирање ЗСО. Један од главних циљева је да једног дана у Бриселу може да каже да нема потребе да се формира Заједница српских општина. Институције, међутим, чине људи и они су и даље ту, што Куртију смета. Насилно затварање објеката је корак који у физичком смислу можда затвара неку институцију, али практично оне ће постојати док год постоје ти људи, док год буду примали плате за послове које обављају и имали основне услове за останак и опстанак, уз подршку државе Србије. Зато није случајно што приштински режим најављује наводно интегрисање школства и здравства у тзв. косовски систем.
Кроз једнострано заузимање и прекид рада ових институција које функционишу у систему Републике Србије обесмишљава се цео процес интеграција. Срби се стављају у веома лош положај кад је реч о основним услугама на које сваки грађанин треба да има право. Дакле, потребно је обезбедити адекватне алтернативе и кроз неки суштински договор и преговоре Срба и Албанаца какви су пре неколико година били договорени, што би грађанима обезбедило праву алтернативу. То би био корак да се правно уреде ствари од којих живот зависи и које би биле у будућности обухваћене ЗСО. Анулирањем тога и насилним мењањем ситуације на терену долази се у лошију преговарачку позицију по српску заједницу кроз неки потенцијални дијалог у наредном периоду, али и до обесмишљавања ЗСО, а управо је то оно чега је свестан и Курти, и што упорно покушава да спроведе.
Мина Зиројевић: Албанци не желе да испуне ништа
Мина Зиројевић, виша научна сарадница Института за упоредно право, каже да јој није јасно одакле идеја Приштини да разговара о заједници када је она већ договорена и кад је реч о српској земљи – Косову и Метохији. За наш лист наводи да је све то политичка игранка косовских Албанаца и нека, како каже, морална и етничка заврзлама која неће имати краја док једна од две стране не победи у потпуности.
„Косовски Албанци једноставно неће да ураде ништа. Шта год да смо ми понудили и неку опцију која нама баш и не иде наруку и која је дубоко тешка да се изрекне, а камоли да се спроведе у дело, они су с ниподаштавањем то одбијали. Они очекују да ће све бити њихово и да једноставно неће да преговарају, или прецизније да ће то да ураде, али лажно. Треба узети у обзир да је угрожена српска земља, где сада живе Срби и да су нас свели на неколико општина. А сада је то разговор глувих где они сада кажу да нећемо имати ни надлежност ни тај папир о правима. Упоредо с тим иде и прича о ’косовској православној цркви’ и циљ је да преко ње додатно уруше и униште српска традиција, историја и вера јер ће наше манастире прогласити за своје”, каже Мина Зиројевић.
