„Предстоји нам удружени злочиначки подухват према Србима са обе стране Дрине“

Мало је држава и народа на свету који, на годишњем нивоу, пролазе кроз тако динамичне турбуленције, као што је то случај са Србијом и српским народом. Постоји много начина да се сагледа тренутна позиција и перспектива једног народа. С друге стране, успех једне власти мери се искључиво постојећим социо-економским билансима.

Када је реч о унутрашњој реформској политици актуелног руководства Републике Србије на пољу економије и снажења државне позиције на геополитичкој мапи света, примећујемо одређене конкретне активности. Ово су неке од њих.

Претходне четворогодишње фискалне реформе проузроковале су кумулативни раст БДП-а од 17,2%. Просечна плата у јануару износила је око 630 евра, што је увећање за скоро дупло више у односу на 2014. годину. Сходно UNCTAD подацима Србија је привукла 57% свих директних страних инвестиција у региону за период 2016-2021. Извоз робе из Србије за 9 година повећан је са 8.7 милијарди евра на 17 милијарди евра, што представља скок од 95%. Тренутно се гради 8 аутопутева и брзих цести. Само током претходне године пуштено је у погон 18 фабрика, док је још 6 започето. У претходних неколико година 12 држава чланица УН је повукло признање самопроглашеног Косова*, чиме је, по први пут, проста већина у Уједињеним нацијама (97 наспрам 96) против нелегалног отцепљења јужне српске покрајине. Јавни дуг је спуштен са 78% на 58%, чиме су испуњена и ригорозна мастрихтска правила о сигурном спољњем дугу.

Интересанто је да је Србија регионални лидер и по златним резервама. Подсетимо, Србија има власништво од 36 тона племенитог метала, друго место на Балкану је Северна Македонија која има 6,8 тона златних резерви, затим следе Словенија са 3,17 тона и БиХ са 2,98 тона, па Црна Гора са 1,09 тона. На последњем месту је Хрватска која је све своје златне резерве распродала још 2001. године.

Војни буџет Србије за 2022. годину износи 1,123 милијарде евра што је, свакако, највеће увећање војног буџета у региону. Највише новца ће отићи на наоружање и војну опрему (НВО).

Међутим, процес унутрашњих реформи огромне већине светских држава детерминисан је тренутним геополитичким приликама, што је у случају Србије посебно изражено. Притисци на српски народ – како у Србији, тако и у Републици Српској и у Црној Гори, нису јењавали ни током претходне године.

Тим поводом консултовали смо препознатљиве аналитичаре Марка Танасковића, проф. др Срђу Трифковића и Милорада Вукашиновића, да нам саопште шта је то обељежило годину за нама, у каквим геополитичким приликама и, шта је то што можемо конкретно очекивати за српски народ након последњих политичких промена у светским центрима попут Вашингтона, Брисела и Берлина.

Танасковић: Београд постао српски, а не југословенски град

Књижевник и колумниста Марко Танасковић истакао је за ИН4С да су годину за нама обележила, како на глобалном тако и на локалном плану, велика превирања и реконфигурација геополитичких односа и равнотежа моћи и силе.

„Оно што је евидентно јесте да је пад америчке моћи интензивиран у претходној години, а дешавања приликом наводно спонтаног упада у зграду Конгреса од стране живописне шачице огорчених Трампових присталица (који мејнстрим медији у Америци трагикомично третирају као покушај државног удара и побуне) и бламажа америчке војске у Авганистану показују да америчке обавештајне службе више нису у стању да организују и изведу како треба ни оно што су некада биле рутинске ствари, као што су “фолс флег” напади и војна повлачења и евакуације. Ствари не стоје нарочито “ружичасто” ни у самој Америци, где влада огромно незадовољство због велике инфлације и проблема у снабдевању најосновнијим намирницама, а то незадовољство експлодирало је у виду слогана “Напред Брендоне” који је шифрована увреда за председника Бајдена и његову јалову администрацију. Тај слоган се узвикује хорски на спортским стадионима што је нешто што никада до сада није виђено у америчкој историји. С друге стране, немогуће је игнорисати све већи успон Кине која, захваљујући својој великој економској моћи и технолошком преимућству, убрзано излази из самонаметнуте улоге строго регионалне силе, постајући све више незаобилазан глобални фактор у доношењу одлука, не само у Југоисточној Азији, већ и у Африци, Јужној Америци и Европи. Па тако је и кинеско реаговање у Савету безбедности УН на покушај наметања Кристијана Шмита за место високог представника у БиХ важан преседан који ће имати одређене далекосежне реперкусије на односе у нашем региону“, сматра Танасковић.

Што се тиче наше локалне сцене, додаје он, јасно је да током прошле године на делу интензивирање притисака на Републику Српску, односно покушај да се, супротно Дејтонском мировном плану, Босна и Херцеговина унитаризује под доминацијом муслиманског елемента. То је било и за очекивати након Бајденове победе, али, каже Танасковић, треба одолевати притисцима и подсећати се стално да нисмо више у деведесетим годинама прошлог века, те да одређене стереотипне приче и црно-бели наративи о геноцидним Србима и жртвама Бошњацима више не пију воду готово нигде у свету.

„Један од значајних догађаја који је обележио прошлу годину јесте и избор новог патријарха СПЦ у виду релативно младог, мудрог и врло дипломатски вештог Порфирија, али и успешно “небеско” устоличење митрополита Јоаникија на Цетињу, упркос дивљачким, шовинистичким протестима локалних монтенегрина и покушајима да се изазове крвопролиће од стране бившег ДПС режима. Сам начин на који је само устоличење реализовано показао је да духовна и морална сила коју оличава СПЦ савршено добро и ефикасно функционише у савременом тренутку и реалном свету“, јасан је Танасковић.

Такође, он примећује да је прошле године, како је рекао, дошло и до ресрбизације и дејугословенизације Београда, захваљујући величанственом споменику Стефану Немањи и увођењу новог празника Дана српског јединства, слободе и националне заставе се обележава на дан пробоја Солунског фронта и који у пракси оваплоћује племениту и саборну идеју чвршћег повезивања “српског света”.

„На личном нивоу, могу такође да констатујем велико жаљење што смо претходне године, због још увек актуелне пандемије короне што из других разлога, остали без огромног броја истакнутих појединаца, од којих су неки, попут великог сликара Милоша Шобајића, генијалног глумца Милана Ланета Гутовића и трофејног кошаркашког тренера Душана Дуде Ивковића, мени били изузетно драги и значајни у животу“, закључио је Танасковић у разговору за наш портал.

Трифковић: Одласком Трампа окончан четворогодишњи предах за наш народ, следи „удружени злочиначки подухват“ према Србима са обе стране Дрине

Истакнути историчар и политички аналитичар, проф. др Срђа Трифковић рекао је за ИН4С да су прошлу годину, за Србе, са спољнополитичког сатановишта обележила два кључна догађаја – један са почетка и други са краја године.

Инаугурацијом Бајдена и повратком Демократа у Белу кућу престаје, како је рекао, четворогодишњи предах који су уживали Срби за време мандата Доналда Трампа.

„Демократе су традиционално заузимале тврђи став према Србима, били су бескомпромисни противници Срба, како за време Била Клинтона, тако и касније у време Барака Обаме. Срби су имали предах током четворогодишег мандата Доналда Трампа. И у завршници тог мандата далеко је био уравнотеженији однос према српским националним интересима. С новом администрацијом смо се вратили на старе и до сад виђене рецепте притиска који је добио конкретну форму именовањем Габријела Ескобара – примитивног и бахатог човека који оличава ново лице америчке дипломатије. Ту је и именовање Кристофера Хила за амбасадора у Београду, који је повучен из пензије да би на основу своје злослутне репутације из врмеена Рамбујеа демонстрирао urbi et orbi спремност САД да настави притиске на Србе“, истиче проф. Трифковић.

С друге стране, он апострофира и долазак нове власти у Берлину, тзв. семафор коалиције, коју чине црвени социјалдемократи, жути слободни либерали и зелени.

„Лидерка зелених Аделина Бербок је постала министарка спољних послова. Она комбинује комплетно непознавање историје и геополитике са идеолошком посвећеношћу постмодерном либералном моделу, она је страствени русофоб и србофоб. Зелени имају деценијама репутацију посебног одијума према Србима, од Јошке Фишера до деловања зелене групације у Европском парламенту. За очекивати је да ће ова гарнитура бити чак и оштрија са притисцима према српској страни, него што је то случај са Ангелом Меркел, која је покушавала да артикулише неку европску линију која није продужена рука САД, за разлику од тренутног случаја, где су против нострификације гасовода Северни ток 2. Изгледа да у њеном случају идеологија иде против националних интереса“, нагласио је проф. Трифковић који је, притом, изразио бојазан да ће Срби на обе стране Дрине бити изложени у овој години својеврсном удруженом злочиначком подухвату Вашингтона, Берлина и Брисела, који ће се манифестовати, уверен је он, и са додатним уплитањем на будућност политичке сцене у Црној Гори, за коју је рекао да су изгубљене све шансе да се после три деценије владавине једног човека и једне странке и полувековног мрака брозовштине, напокон крене ка окретању новог листа и суштинској промени дистрибуције политичке моћи.

„До тога није дошло јер полиција, тужилаштва, судови нису прочишћени од кадрова старог режима, који ће учинити све да спрече промену моћи у дубокој држави која и даље функционише беспрекорно од стране њеног криминализованог режима“, јасан је он.

Када је реч о Србији, проф. Трифковић је изузетно критички настројен према доласку аутралијског гиганта Рио Тинта, сматрајући да је реч о „монструму од фирме“ који је представљао оправдану претњу за девастацију региона Јадра и Западне Србије.

Проф. Трифковић је нагласио да је дошло до „освешћења јавности“ и реакција на „мрачне планове“ ове компаније од којих Србија и њен народ не би имали никаквих користи, него само штету.

Када је реч о приликама у Српској православној цркви, проф. Трифковић је поручио да је дошло и до извесног помака у консолидацији црквених редова после кризног стања, како са три епархије у САД и извесним пословним и правним потезима који су били нејасни, тако и са успешним устоличењем митрополита Јоаникија где је, како је рекао, воља народа комбинована са одлучношчу црквених великодостојника, спречила скандалозно осујећење тог чина од стране бахате мањине.

„Са Порфиријем Црква има на челу једног солидног архипастира широких видика који комбинује и квалитете духовника и интелектуалца првог реда, а који ће бити способан да води српски народ кроз неизвесне године које нам предстоје“, закључио је проф. др Срђа Трифковић у изјави за наш портал.

Вукашиновић: Појачано присуство Русије и Кине предуслов „деатлантизације“ Балкана

За истакнутог новинара и публицисту, Милорада Микија Вукашиновића, америчко повлачење из Авганистана је свакако најзначајнији догађај у протеклој години.

„Мада је годинама најављивано и кроз вођење тајних преговора с талибанима, сцене хаоточног повлачења Американаца потврдиле су оно о чему се одавно говори у озбиљним аналитичким круговима, а то је да се свет убрзано креће ка вишеполаризму“, поручио је он за ИН4С.

Губитком контроле над Авганистаном, додаје Вукашиновић, настаје потпуно нови геополитички образац који из основа мења физиономију тзв. Римланда – као ободног подручја Евроазије који су „таласократске силе“ последњих 250 година третирале као зону својих ексклузивних интереса у једном необјављеном рату против Срца света (Русије и у новије време Кине).

„Мишљења сам да се из једне такве перспективе ствара простор за процес постепене „деатлантизације Балкана“, првенствено Србије и Црне Горе, који ће се испољавати у широком спектру: од одлучне заштите суверенитета Србије на Косову и Метохији кроз упорно дипломатско спречавање ове лажне творевине да постане члан међународних организација и асоцијација, затим одбране Републике Српске на основу пуне примене Дејтона, потом економских интеграција које у околностима свеопште кризе могу да делују као чинилац стабилности, до процеса духовног повезивања Срба чији је стожер Српска православна црква као једина преостала институција која повезује наш народ на постјугословенском простору. Разуме се да идеја о оваквом Балкану није могућа без појачаног присуства Русије и Кине које показују све већи интерес за овај део Европе, а што очигледно изазива констернацију политичког Запада која се испољава у појачаним пристисцима на власти Србије, Српске, али и кроз спречавање институционалне реализације политичке воље која је исказана на изборима у Црног Гори 30. августа 2020. године“, закључио је Вукашиновић у изјави за наш портал.

Прочитајте још:

Атентат на предсједника Србије: Вучића вребала два снајпера!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: