Представљено „Ново гробље“ Милице Шпадијер: Мирење са животом кроз мирење са смрћу
фото: Приморски портал
Милица Шпадијер пажњу шире читалачке јавности привукла је 2019. године, када је за своју прву збирку пјесама „Шар планина“ добила значајно признање „Млади Дис“. Након „Шар планине“ хваљене и од критике и од публике, ове године објавила је другу збирку пјесама, насловљену „Ново гробље“. У разговору са Мајом Симовић, Шпадијер је синоћ пред публиком Барског љетописа, говорила о својим збиркама и поезији уопште, мотиву смрти, пјесничкој храбрости и искрености, али и због чега је за Црмницу и Бар вежу нераскидиве везе.
Прво представљање „Новог гробља“ иначе је било уприличено у библиотеци на Вирпазару, што је ауторки било изузетно драго, будући да су Црмница и Бар, како је и сама казала, „њена постојбина“. Сјећања из раног дјетињства на ове предјеле очигледна су и кроз њене пјесме, поготово оне из прве збирке – „Стара кућа“, „Скадарско језеро“, „Море“…
Како је примијетила модераторка Маја Симовић, „Шар планина“ је њежно скућавање сјећања и представља колаж у којем ауторка истражује себе, док је друга збирка Милице Шпадијер „скућавање губитака“. Поредећи двије књиге, Шпадијер је казала да их повезује чињеница да је обије написала она, али да се начином на који су настале и стилом прилично разликују. „Шар планина“ је, наиме, писана десет година, неплански, док је „Ново гробље“ настало за три године и посвећено је њеној преминулој куми Тањи Поповић. И управо мотив смрти доминира овом збирком, која је подијељена у три цјелине.
„Мени се чини да су те књиге писале двије различите особе. ‘Шар планина’ била је нека врста борбе за живот, борбе да научим да се изборим са наученим, стеченим, оповргнутим и свим оним што живот чини у неким не тако благим формама и неке ситуације које су описане у тој књизи довеле су до тога да могу другу збирку да напишем на један мирнији начин. ‘Ново гробље’ посвећена је мојој куми која је преминула прије двије године, и она је једно мирење са животом, кроз мирење са смрћу“, појаснила је ауторка, истакавши да смрт у „Новом гробљу“ не воли да посматра као тему, већ више као лајтмотив.
Својом поезијом, додала је, жељела је да обухвати нека чуда.
„Ајнштајн је рекао да се може живјети као да чуда нема, или као је све чудо. И ја сам одабрала ова други начин и вољела бих да се то види кроз моју поезију“, казала је Шпадијер.
На питање колико је у поезији важна храброст, Шпадијер је истакла, цитирајући једног музичара, да јој је страх велики покретач у животу.
