Представљена сабрана дјела академика Мира Вуксановића у крипти подгоричког Саборног храма
1 min read
Фото: Жељко Драшковић
У навечерје прославе празника Светог Симеона Мироточивог у Подгорици, у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења, представљена су сабрана дјела академика Мира Вуксановића, поводом четири јубиларне годишњице писца, 80 година од рођења и 50 година књижевног, уредничког и управничког рада.
Модераторка вечери, Бојана Пејовић је у поздравном слову пожељела добродошлицу свима присутнима:
,,Добродошли на представљање сабраних дела академика Мира Вуксановића у двадесет књига објављених поводом четири јубиларне годишњице писца, осамдесет година од рођења, педесет година књижевног, педесет година уредничког и педесет година управничког рада у библиотекама. Сабрана дела Мира Вуксановића чине романи, приповетке, поеме, путописни дневници, беседе, огледи, портрети, есеји, аутопоетичка и аутобиографска казивања, речних мање познатих речи и библиографија”
У свом почасном слову, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије који је у уводном дијелу честитао господину Вуксановићу на резултатима и његовог књижевног и његовог уређивачког рада:
,,У сусрет празнику Светог Симеона Мироточивог увијек смо приређивали свечаности, различитог садржаја, а вечерас имамо свечаност књижевне ријечи, а поводом осамдесет година које ће ускоро напунити наш аутор, познати српски књижевник господин Миро Вуксановић. Прије свега желим да честитам господину Вуксановићу на резултатима и његовог књижевног и његовог уређивачког рада”.
Владика је истакао да је монументално књижевно дјело Мира Вуксановића велики допринос српској књижевности а исто тако и српској писмености:
,,Његово монументално књижевно дјело је велики допринос српској књижевности а исто тако и српској писмености. Међутим. Исто тако његово уређивачко дјело прије свега морам да поменем да је био поред многих уређивачких одбора и многих уредништава, да је био члан и уређивачког одбора српског биографског речника и започео ту велику и веома значајну едицију, а покретач је и уредник велике едиције ,,Х вјекова српске књижевности” већ је штампано 140 томова веома луксузно опремљених, а његов рад је од непроцјењивог значаја на оба поља”.
,,Прије свега захвални смо господину Вуксановићу који нам се увијек одазивао на нашим црквеним свечаностима, дајући нам својим сјајним бесједама и својом љубављу велику подршку и велику духовну и братску снагу. И вечерас му се захваљујемо зато што ово књижевно вече уочи сјутрашње Светосимеоновске Литургије, а послије тога Литије нас уводи у празник нашег духовног родитеља и небеског заштитника – Светога Симеона Мироточивога рођенога у Подгорици, али, онога који је објединио српске земље и надахнуо своје синове и цио народ са се боре за своје име, да стварају и да за собом остављају свијетле и незаборавне трагове. На том путу као стваралац, књижевник је и господин Миро Вуксановић”. – поручио је Митрополит Јоаникије.
Митрополит Јоаникије је потом додијелио архипастирску грамату, високо одликовање Митрополије црногорско-приморске, госпођи Бранки Вуксановић која је откупила ову сјајну едицију ,,Х векова српске књижевности” у сто педесет томова да красе библиотеку Митрополије црногорско-приморске истакавши: ,,На овом ријетком и изузетно важном поклону ми јој веома захваљујемо и госпођа Бранка ће бити уписана у наше црквене књиге као велики добротвор”.
Модераторка Бојана Пејовић је прочитала одабране одломке текстова које су објављени у првом колу сабраних дела академика Мира Вуксановића које је одабрао Милан Тасић из литературе о књигама Мира Вуксановића одабране су реченице: архијереја, академика, професора универзитета, књижевних критичара и писаца који више нису са нама а од којих издвајамо посебно биране ријели блаженопочившег Митрополита Амфилохија:
,,Морам признати да се чудим откуд Миру Вуксановићу таква снага и крепост да васкрсне оно што се чинило да га нема, да је нестало. А не може да нестане, јер је права ријеч настала из живог и живоносног сусрета човјека у једном мјесту са самим собом, с најдубљом ријечју у њему, са божанском творевином, у сусрету са Семољ гором, Семољ земљом и Семољ људима. Права ријеч се увијек изнова рађа и рађаће се.”
Др Радоје Фемић је рекао да обиљежавање четвороструког јубилеја рада академика Мира Вуксановића показује како индивидуално и животно професионално опредјељење на крилима истрајности може да узрасте до истинске празничне свечаности цијелог једног народа:
,,Издањем другог кола сабраним дијела заправо је заокружена једна импозантна књижевна архитектоника. Вечерашње обиљежавање четвороструког јубилеја и осамдесет година живота и педесет година књижевног уредничког и управничког рада академика Мира Вуксановића показује како индивидуално и животно професионално опредјељење на крилима истрајности може да узрасте до истинске празничне свечаности цијелог једног народа, на основу његове културе”.
,,Осам томова другог кола Сабраних дела, обједињене су именом: ,,Клесан камен”, ова природна органска текстовна цјелина у оквиру сабраних дела функционише као жанровски џеп у којем се налазе, бесједе, есеји и портрети. У њима се аутор одређује према најзначајнијим орјентирима Српске књижевности, културе и духовности, какви су Свети Сава, Вук Стефановић Караџић, Петар II Петровић – Његош, Иво Андрић и други. Њихово дјело, то је сасвим јасно уклесано је у камен нашег колективног постојања. Узимајући из српског језичког каменолома сирову грађу, академик Вуксановић је током пет десетљећа издвајао фине слојеве, стрпљиво их брусећи у властитој књижевној радионици из које је напослијетку дискретно, па све јасније – засијала свјетлост драгог камена чији чувари треба да буду одњеговани у генерацијама нових читалаца којима се ово бесцјен благо предаје у аманет”. – закључује др Радоје Фемић.
Мр Александар Чуковић је истакао да је антологијска едиција ,,X векова српске књижевности” један од највећих издавачких подухвата у Срба у Андрићевој задужбини и другим установама:
,,Клесан камен је огледало Вуксановићевог рада у књижевности, култури, просвећености, Српској академији наука и уметности и њеној библиотеци, у Матици Српској – њеној библиотеци, Издавачком центру чији је оснивач и у ком је зачета антологијска едиција ,,X векова српске књижевности” један од највећих издавачких подухвата у Срба у Андрићевој задужбини и другим установама”.
Академик Миро Вуксановић: Велико је задовољство што имам прилику да овде на украшеном и саборном месту поднесем свој књижевни извештај у свом књижевном завичају
,,Мислим да нема писца српског језика, па ни овог за којег сте чули да обележава укупно 230 година, који не би исказао своју захвалност и своје велико задовољство што има прилику да овде на украшеном и саборном месту поднесе свој књижевни извештај у свом књижевном завичају, јер, сви се ми кад тад враћамо тамо гдје смо се родили са тим што је о његовом раду почасну реч рекао Високопреосвећени Митрополит Јоаникије, што се гласом Бојане Пејовић чуло како су писали познати српски академици, професори, критичари, писци, али су одабрани само они који више нису са нама, којима тако одсјемо почаст и којима се само сјећањем можемо одуживати”.
