Представљена сабрана дјела академика Мира Вуксановића у крипти подгоричког Саборног храма
1 min read
Фото: Жељко Драшковић
У навечерје прославе празника Светог Симеона Мироточивог у Подгорици, у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења, представљена су сабрана дјела академика Мира Вуксановића, поводом четири јубиларне годишњице писца, 80 година од рођења и 50 година књижевног, уредничког и управничког рада.
Модераторка вечери, Бојана Пејовић је у поздравном слову пожељела добродошлицу свима присутнима:
,,Добродошли на представљање сабраних дела академика Мира Вуксановића у двадесет књига објављених поводом четири јубиларне годишњице писца, осамдесет година од рођења, педесет година књижевног, педесет година уредничког и педесет година управничког рада у библиотекама. Сабрана дела Мира Вуксановића чине романи, приповетке, поеме, путописни дневници, беседе, огледи, портрети, есеји, аутопоетичка и аутобиографска казивања, речних мање познатих речи и библиографија”
У свом почасном слову, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије који је у уводном дијелу честитао господину Вуксановићу на резултатима и његовог књижевног и његовог уређивачког рада:
,,У сусрет празнику Светог Симеона Мироточивог увијек смо приређивали свечаности, различитог садржаја, а вечерас имамо свечаност књижевне ријечи, а поводом осамдесет година које ће ускоро напунити наш аутор, познати српски књижевник господин Миро Вуксановић. Прије свега желим да честитам господину Вуксановићу на резултатима и његовог књижевног и његовог уређивачког рада”.
Владика је истакао да је монументално књижевно дјело Мира Вуксановића велики допринос српској књижевности а исто тако и српској писмености:
,,Његово монументално књижевно дјело је велики допринос српској књижевности а исто тако и српској писмености. Међутим. Исто тако његово уређивачко дјело прије свега морам да поменем да је био поред многих уређивачких одбора и многих уредништава, да је био члан и уређивачког одбора српског биографског речника и започео ту велику и веома значајну едицију, а покретач је и уредник велике едиције ,,Х вјекова српске књижевности” већ је штампано 140 томова веома луксузно опремљених, а његов рад је од непроцјењивог значаја на оба поља”.
,,Прије свега захвални смо господину Вуксановићу који нам се увијек одазивао на нашим црквеним свечаностима, дајући нам својим сјајним бесједама и својом љубављу велику подршку и велику духовну и братску снагу. И вечерас му се захваљујемо зато што ово књижевно вече уочи сјутрашње Светосимеоновске Литургије, а послије тога Литије нас уводи у празник нашег духовног родитеља и небеског заштитника – Светога Симеона Мироточивога рођенога у Подгорици, али, онога који је објединио српске земље и надахнуо своје синове и цио народ са се боре за своје име, да стварају и да за собом остављају свијетле и незаборавне трагове. На том путу као стваралац, књижевник је и господин Миро Вуксановић”. – поручио је Митрополит Јоаникије.
Митрополит Јоаникије је потом додијелио архипастирску грамату, високо одликовање Митрополије црногорско-приморске, госпођи Бранки Вуксановић која је откупила ову сјајну едицију ,,Х векова српске књижевности” у сто педесет томова да красе библиотеку Митрополије црногорско-приморске истакавши: ,,На овом ријетком и изузетно важном поклону ми јој веома захваљујемо и госпођа Бранка ће бити уписана у наше црквене књиге као велики добротвор”.
Модераторка Бојана Пејовић је прочитала одабране одломке текстова које су објављени у првом колу сабраних дела академика Мира Вуксановића које је одабрао Милан Тасић из литературе о књигама Мира Вуксановића одабране су реченице: архијереја, академика, професора универзитета, књижевних критичара и писаца који више нису са нама а од којих издвајамо посебно биране ријели блаженопочившег Митрополита Амфилохија:
,,Морам признати да се чудим откуд Миру Вуксановићу таква снага и крепост да васкрсне оно што се чинило да га нема, да је нестало. А не може да нестане, јер је права ријеч настала из живог и живоносног сусрета човјека у једном мјесту са самим собом, с најдубљом ријечју у њему, са божанском творевином, у сусрету са Семољ гором, Семољ земљом и Семољ људима. Права ријеч се увијек изнова рађа и рађаће се.”
Др Радоје Фемић је рекао да обиљежавање четвороструког јубилеја рада академика Мира Вуксановића показује како индивидуално и животно професионално опредјељење на крилима истрајности може да узрасте до истинске празничне свечаности цијелог једног народа:
,,Издањем другог кола сабраним дијела заправо је заокружена једна импозантна књижевна архитектоника. Вечерашње обиљежавање четвороструког јубилеја и осамдесет година живота и педесет година књижевног уредничког и управничког рада академика Мира Вуксановића показује како индивидуално и животно професионално опредјељење на крилима истрајности може да узрасте до истинске празничне свечаности цијелог једног народа, на основу његове културе”.
,,Осам томова другог кола Сабраних дела, обједињене су именом: ,,Клесан камен”, ова природна органска текстовна цјелина у оквиру сабраних дела функционише као жанровски џеп у којем се налазе, бесједе, есеји и портрети. У њима се аутор одређује према најзначајнијим орјентирима Српске књижевности, културе и духовности, какви су Свети Сава, Вук Стефановић Караџић, Петар II Петровић – Његош, Иво Андрић и други. Њихово дјело, то је сасвим јасно уклесано је у камен нашег колективног постојања. Узимајући из српског језичког каменолома сирову грађу, академик Вуксановић је током пет десетљећа издвајао фине слојеве, стрпљиво их брусећи у властитој књижевној радионици из које је напослијетку дискретно, па све јасније – засијала свјетлост драгог камена чији чувари треба да буду одњеговани у генерацијама нових читалаца којима се ово бесцјен благо предаје у аманет”. – закључује др Радоје Фемић.
Мр Александар Чуковић је истакао да је антологијска едиција ,,X векова српске књижевности” један од највећих издавачких подухвата у Срба у Андрићевој задужбини и другим установама:
,,Клесан камен је огледало Вуксановићевог рада у књижевности, култури, просвећености, Српској академији наука и уметности и њеној библиотеци, у Матици Српској – њеној библиотеци, Издавачком центру чији је оснивач и у ком је зачета антологијска едиција ,,X векова српске књижевности” један од највећих издавачких подухвата у Срба у Андрићевој задужбини и другим установама”.
Академик Миро Вуксановић: Велико је задовољство што имам прилику да овде на украшеном и саборном месту поднесем свој књижевни извештај у свом књижевном завичају
,,Мислим да нема писца српског језика, па ни овог за којег сте чули да обележава укупно 230 година, који не би исказао своју захвалност и своје велико задовољство што има прилику да овде на украшеном и саборном месту поднесе свој књижевни извештај у свом књижевном завичају, јер, сви се ми кад тад враћамо тамо гдје смо се родили са тим што је о његовом раду почасну реч рекао Високопреосвећени Митрополит Јоаникије, што се гласом Бојане Пејовић чуло како су писали познати српски академици, професори, критичари, писци, али су одабрани само они који више нису са нама, којима тако одсјемо почаст и којима се само сјећањем можемо одуживати”.
,,У свих тридесет година колико је био на узвишеном месту на Цетињу, у одајама где су уснули у Господу Петар I 30. октобра и Петар II 31. октобра, те је упокојен дошао 30. октобра и затворио Лучинданско тројство, од како је монашки чин примио до потоње своје речи, као Његош за Лесендром, горео је Митрополит Амфилохије за обурданом Капелом на Ловћену и довијао се како ће на њено место вратити, како ће затрављени камен оживети са гомиле на Ивановим Коритима.
Успео је што нико није могао поверовати, да на црногорској атеистичкој тврђи, нигде таквој и нигде толикој, са мачем у речима и са молитвом љубави, двострано као што је двозначно име Амфилохије, које је себи одабрао да би видео на обе стране, да би се ослонио на обе руке, одсјечан у говору и лековит у намерама, успео је да обнови, подигне и освешта више од шест стотина светих места, капела, цркава, манастира и два храма каквих готово да православље нема – онај у доморју и овај у подгоричкој равници, свима за сусрет са Богом, себи за вечни починак.
Пред њим су се исповедали најчувенији српски заточеници, Хашкии Спушки и они чија су имена мала, а грехови велики. Читао је опело сиротнима и тајкунима, читао је опело Данилу Кишу и Миодрагу Булатовићу, Јованки Броз и четничком војводи Бојовићу, Момиру Војводићу и Ранку Јововићу, ученима и неписменима, у селима где су док служба траје галамили и празнили пивске флаше и у црквама док се чује гробна тишина. Беседио је на весељима и на сахрани Гораждевске деце и у свим приликама што вам падају на памет док ову истину слушате.
А у коронском времену, напем сроднику по заједничком претку, Војводи Богићу, у Доњој Морачи, близу нове цркве крај куће у којој је рођен, близу задужбине синовца Светог Саве, гдје је крштен, започео је да зида капелу, исту као што је била Ловћенска, на гробу родитеља српског Патријарха Гаврила Дожића.
Знао је Митрополит Амфилохије Радовић да Гаврило Дожић његов претходник на цетињском трону док је Његошева капела обнављана најутицајнији глас на ујединитељској Подгоричкој скупштини 1918. чије су мошти у београдској Саборној цркви код Патријаршије, знао је сигурни смо да на бољем свету морачки сродник кога је прогласи за светог исповедника чека да му каже: ,,Да ли је и сада Капела на свом месту, онамо гдје је Његош обележио на Ловћенском врху?”
Због тога и свега што није казано Архиепископ цетињски Амфилохије с великом раном на души је отишао, нама поручио да је то једини свети посао који није завршио, јер су стамен отпор давали потомци оних што су Његошеву капелу разминали, тунел на врху планине направили, Ловћен скратили и песника светлости у свој мрак спустили. У предсмртној беседи са болесничког кревета, рекао је да маузолеј треба оставити као знак времена у коме је сазидан, али, да Његошеву капелу треба што пре на Ловћен вратити.
Када опоруку Митрополита Амфилохија испунимо, сами ће се огласити стихови из Горског Вијенца: ,,Душа би ми тада мирна била, како мирно јутро у прољеће!” – такав мир је заслужио човек који је Црној Гори вратио пролеће”.
Други текст који је академик Вуксановић прочитао, написао је 5. септембра 2021. године под насловом ,,Честитка” који је упутио поводом устоличења Митрополиита црногорско-приморског г. Јоаникија на трон цетињских митрополита:
,,Ваше Високопреосвештенство, господине Јоаникије Мићовићу,
Ви са милошћу Божијом са узвишеним архијерејским благословом и са одушевљењем вјерника, ступате на славни престо светих црногорско-приморских митрополита послије двадесетогодишње велике обнове будимљанско-никшићке Епархије. Ви као наследник свог духовног заштитника, Архиепископа Амфилохија и као следбеник задужбинара Владичине Воде крај куће у којој сте рођени, Ви достојни и заслужни као мало ко у овоме времену које наноси облаке на српску вјеру, српско име и српску ријеч и црногорску част. Ви способни као нико међу савременицима да покорите биједне нападе и подвале наше одрођене браће. Ви просвијетљени у души, уму и срцу, мудри и храбри, упорни и доследни, Божијом вољом обдарени и одабрани за врхунску свету дужност у Митрополији која Вам је предата из руку светих Петровића на опјеваном Цетињу, на мјесту које Вам је небеском вољом, а не одборничком или полицијском одлуком намијењено, гдје ћете срећно столовати, гдје ћете у историји Митрополије црногорско-приморске исписати велико поглавље, гдје ћете бити и узор и примјер како се служи вјери православној која се осам вјекова увећава и шири, која је Ваше надахнуће, коај носи светосавско име и српско презиме, а Вама Високопреосвећени Владико Јоаникије Мићовићу братски желим срећу, здравље, мир, слогу и успјех у свему што ћете на свом будућем путу прећи и скромно поручујем да ми је част што тако повјеравам наше пријатељство које траје дуго и које ће дуго да траје, а све ово упућујем с пуном оданошћу и Високопреосвећном Митрополиту и свима вама са захвалношћу”.
Представљањем сабраних дјела Мира Вуксановића затвара се круг свечаности уприличених у сусрет празнику Преподобног Симеона Мироточивог – Стефана Немање, светитеља који је рођен у Рибници, данашњој Подгорици, већ сјутра у суботу 24. фебруара у Подгорици Светом архијерејском литургијом а онда и празничном литијом отпочети празновање Светог Симеона Мироточивог.
Свету архијерејску литургију служиће Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије са више архијереја наше Цркве у Саборном храму Христовог Васкрсења, са почетком у 9 часова.
Након Литургије, у 11 часова, улицама Подгорице ће се, од Саборног храма до Немањиног града на ушћу Рибнице у Морачу, кретати традиционална Светосимеоновска литија. Након резања славског колача на Немањином граду светосимеоновску празничну бесједу изговориће проф. др Микоња Кнежевић.
Извор: Митрополија
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
