Представљена „Историја Митрополије Црногорско-приморске 1918-2009“

Митрополија је била и остала кичмена мождина Црне Горе, чега, као и чињенице да се није лако носити са њом као таквом и Светим Петром Цетињским, постају полако свјесни и идеолози монтенегринске идеологије, оцијенио је митрополит црногорско приморски Амфилохије. Митрополит је синоћ у ризници Српске православне цркве у Котору говорио на представљању књиге „Историја Митрополије Црногорско-приморске 1918-2009“ аутора др Александра Стаматовића. Захваливши се аутору на значајном дјелу, у осврту на актуелне изазове пред којим се Митрополија налази данас у Црној Гори, апострофирао је да су након либерала и СДП-а на политчкој сцени Црне Горе, канонски непризнату Црногорску православну цркву, из политичких разлога посебно у вријеме референдума прихватили и , како је казао, представници власти. „Међутим, сада форсирају уједињење такозване Црногорске цркве, што је такође бесмислица. Црква је била јединствена кроз вјекове и данас је, нема сумње. Она групица ренегата и отпадника, који ни сами не знају коме богу служе , немају никаве будућности и полако се осипају“, казао је митрополит Амфилохије, истакавши за Црну Гору историјски значај освећења Храма Христовог Васкрсења. Како је навео, изградњи Храма, обнови између 500 и 600 цркава, манастира, монаштва, Епархије Будимљанско – никшићке, благодарила је крв новомученика на челу са Бокељом митрополитом Јоанкијем Липовцем. „Захваљујући њима ми имамо нешто што обећава и даје велику наду обнови духовног и моралног живота Црне Горе“, казао је митрополит Амфилохије. Назвавши комунизам најгором од свих окупација које су задесиле Црну Гору, он указује како се ради о нечему што је по први пут дубински угрозило само биће Црне Горе у његовом духовном, моралном, националном и језичком смислу. „Оно што је данас најозбиљнији проблем за Црну Гору, па и за Цркву, није више онај тип турчења какав је био у вријеме Отоманске империје и унијаћења о чему је био ријечи вечерас, већ је то секуларистичко унијаћење које задире у питање језика , културе, усмјерења…Али ту смо гдје смо-на распећу. Ако је Христос распећем својим принио себе за живот свијета, што мислите да Црква његова може без распећа да прославље васкрсење. И то је показатељ да је ово заиста истинска божија Црква“, казао је митрополит. Он је додао да је очување Православне цркве, њене вертикале, саборности, достојанства епископа – наследника апостолских, битно и због римокатолика, са чим се, приликом њиховог сусрета у Ватикану 2003. године, сложио и сам кардинал Каспер, „друга  личности за вријеме папе Јована Павла II“. 

Говорећи о књизи „Историја Митрополије Црногорско-приморске 1918-2009“ др Владимир Јовићевић каже да Стаматовић са разлогом истиче да је „преко глобалне цивилизације Запада, оличеног и предвођеног САД-ом као креатором тзв. новог свјетског поретка, ушао нови демонски дух хедонистичке потрошачке цивилизације. „Из свега реченог о историји Митрополије Црногорско приморске јасно се види да је она од оснивања и данас саставни дио Пећке патријаршије. Митрополија је чувала чистоту вјере, црквени поредак, апостолско пријемство… Стаматовић указјује да је на дјелу формирање новог идентитета Црне Горе, државног, националног, црквеног, културолошког, сасвим супротно од оног којем је она и њена Митрополија вјековно припадала. Црква ће издржати сва искушења савременог доба. Аутор књиге је истражио неистражено и објавио необјављено“, наводи између осталог Јовићевић, додавши  да је урађен огорман посао какав обично завршава група истраживача. Закључио је да у историји Митрополија Црногорско-приморска заузима примарно мјесто у црногорској државности, као и да послије великиких митрополита Петровића долази митрополит Амфилохије-велики теолог, највећи обновитељ и градитељ цркава и манастира, добротвор, народни мудрац, далековидац, чувар вјере и истине.