Predstavljen reprint prvih srpskih novina

Povodom velikog jubileja „200 godina službenih glasila“, u utorak su u „Službenom glasniku“ predstavljena reprint izdanja „Novina serbskih“ iz 1813, „Novina srbskih“ iz 1834. i „Sretenjskog ustava“, kao i drugo izdanje knjige „Dimitrije Davidović“ Radoša Ljušića.

Dvojica studenata medicine, brucoši, Dimitrije Davidović i Dimitrije Frušić, na nagovor Jerneja Kopitara, večitog podstrekača dobrih srpskih težnji i namera odneli su 2. februara 1813. Vrhovnoj policijskoj upravi u Beču zahtev za izdavanje novina. Kancelar Meternih ih je odbio iz političkih razloga, ali im je kasnije molbu uslišio car. Pošto su pozvali Srbe na otečenstvenoljubnu podršku ovom naumu, dva Dimitrija su načinila prvi broj koji je izašao iz štampe 1/13. avgusta 1813. pod nazivom „Novine serbske iz carstvujšćega grada Viene“. Novine su pečatane svaki dan, sem nedeljom i praznikom, a od 1817. do 1822. dva puta nedeljno. Imale su nekoliko vrsta dodataka i postale nosilac književnog života Srba. Među prenumerantima su bili Vuk, Njegoš, Mušicki, Sava Tekelija, knez Miloš Obrenović, Sulejman-paša Skopljak. Broj takvih blagonaklonih čitatelja, međutim, stalno je opadao, od početnih 450 na 147, što je bio razlog, da Davidović napusti Beč i preseli se u Srbiju.

Posle početnih nesporazuma sa oholim knezom Milošem, postao je njegov sekretar, lični lekar porodice Obrenović, ministar inostranih dela, diplomata. Bio je pisac „Sretenjskog ustava“ iz 1835. koji je napisao za samo 20 dana, što je, kako je rekao Ljušić, predstavlja rekord u ustavnoj povesti sveta, a učestvovao je i u pripremi i usvajanju hatišerifa, kojim su udareni temelji srpske nezavisnosti.

Uprkos velikim obavezama i burnim zbivanjima, Davidović nije zaboravio na svoju mladalačku ljubav, pa su se pod njegovim uredništvom 5/17. januara 1854. pojavile „Novine srbske“, koje su bile pre svega službeni list Kneževine Srbije. Izlazile su jednom sedmično, subotom, na dva lista („celom močalu – tabaku – srednje veličine“), a godišnja pretplata iznosila je dva talira. Šta će čitaoci naći u njima, oglašeno je u „Objavleniju“ štampanom u prvom broju: „ 1) Vesti političeske, kako iz Serbije, tako i sviju časti zemlje. 2) Ukaze Knjažeske i Praviteljstvene. 3) Vesti književne. 4) Trgovačke vesti. 5) I voobišće sve predmete koji bi k polzi i upotrebleniju, zabavi i uveselinju Roda Srbskoga služiti mogli“.

Iako ubrzo pod cenzurom, koja je poverena ministru pravde i prosvete Lazaru Todoroviću, novine su opravdale osnovni cilj svog postojanja – da budu „silno sredstvo ka obrazovanju naroda“. Posle burnih dana s početka 1835. izazvanih Miletinom bunom, zbog jedne uredničke nesmotrenosti, knez je smenio Davidovića, koji je uređivanje predao Dimitriju Isailoviću. Ovaj će taj posao raditi naredne dve godine, a potom Vladislav Stojadinović. Godinu dana pre Davidovićeve smrti (1837) „Novine srbske“ postale su službeni list Kneževine, potom Kraljevine Srbije, a njihovo osnivanje uzima se kao početak srpskog novinarstva.

O prvim srpskim novinama i Ljušićevoj knjizi u utorak su govorili novinari Nino Brajović i Josip Babel. Svečana akademija povodom „200 godina službenih glasnika“ održaće se 18. septembra u Narodnom pozorištu.

Ostali dužni

• Zbog svega što je uradio, Dimitrije Davidović spada među pet najvećih srpskih ličnosti prve polovine 19. veka – rekao je Ljušić. – Ostali smo mu dužni, pa je predloženo da u godini jubileja nekoliko ulica u gradovima Srbije ponese njegovo ime, kao i da mu se podigne spomenik u Beogradu.