Представа ,,Данило“ одушевила гледаоце у Бијелом Пољу

Позоришна ревија “Јесењи позоришни салон“, на којој се сваког дана, почев од 28. новембра, изводи по једна представа Бјелопољског позоришта, у продукцији ЈУ Центар за културу “Војислав Булатовић Струњо“, започела је синоћ на најбољи могући начин извођењем представе “Данило”, по тексту и режији Драгана Копривице.

Салве аплауза на крају ове мелодраме, која је заиста изазвала снажне емоције публике, првенствено су доказ колико је ансамбл Бјелопољског позоришта надрастао све аматерске нивое уз снажну емпатију, достојну поштовања.

Почев од чудесне глуме Слађане Мердовић, до рафиниране изведбе Пеђе Вукојевића, Јусуфа Бајрамспахића, Сање Ћировић, Неле Терзић, али и младих нада, Саре Кургаш, Михаила Дробњака и Милице Јеремић, сви актери комада синоћ су одржали прави час глуме, и у једној трагичној, мелодрамски обојеној причи о распаду црногорске породице, изазвали сузе и аплаузе пробирљиве бјелопољске публике, која је синоћ испунила велику салу Центра за културу. Треба истаћи и беспрекорно обављене задатке техничке екипе (сценографија, дизајн звука и избор музике: Миливоје Мићо Ковачевић, и дизајн свјетла: Владо Томовић).

Бјелопољско позориште је овом представом у праизведби, 2010. године освојило све највеће награде на Међународном фестивалу драмских аматера у Требињу, уз златну маску за најбољу представу у цјелини. Исте године представа је проглашена за најбољу (по оцјени Жирија публике) на међународном Фестивалу “Репасаж”, у Србији, на Убу, а ове године је у истом граду ласкаву титулу најбоље младе глумице овог балканског Фестивала понијела Сара Кургаш из бјелопољског ансамбла.

Уз ово, веома предан рад током неколике деценије, уз нови податак да Бјелопољско позориште може са својим ансамблом приредити током једне недјеље, заредом, шест представа (!), што би импоновало и професионалном театру, све то неизоставно намеће питање – зашто је Бјелопољско позориште толико година ускраћено, налазећи се у немилости државе и свих министара културе, и зашто већ одавно није стекло професионални статус. Притом и поред бројних апела актуелног директора бјелопољског Центра за културу, проф. Милка Ковачевића.

За очекивати је да актуелна министарка културе обрати значајнију пажњу на овај феномен, звани Бјелопољско позориште, и предузме одговарајуће мјере у вези са стицањем заслуженог статуса за ове неуморне позоришне прегаоце. Међу њима је, на примјер, и сјајни Предраг Пеђа Вукојевић, за којег је Жељко Хубач, драмски писац из Београда (предсједник Жирија на Међународном фестивалу “Репасаж” на Убу), казао да је један од најбољих драмских аматера на Балкану. А Вукојевић се, због опстанка породице, у свом граду бави физичким пословима. То је управо та тамна страна нашег драмског аматеризма, уз незавидан живот и рад врхунских аматера, што би могло бити ријешено формирањем професионалног позоришта у Бијелом Пољу…

Јер се поставља питање: шта још треба да ураде Бијело Поље и Бјелопољски театар, па да ово позориште напокон стекне заслужени професионални статус..?!!

На крају, треба подсјетити да ће на овој позоришној ревији од укупно шест бјелопољских представа, након “Данила”, вечерас бити изведена “Власт и њена опозиција“ (текст Небојша Ромчевић, режија Зоран Ракочевић), у сриједу “Одјеци“, (по мотивима драме “Час“ Ежена Јонеска; режија Горан Бјелановић), у четвртак “Мировна мисија“ (текст: Јована Бојовић; режија Слободан Маруновић); у петак “Пут по свијету на тротинету“ (текст: Тоде Николетић, режија Изет Мулабеговић), и у суботу “Ковачи“ (текст: Милош Николић; режија Петар Новаковић).

Све представе изводе се у великој сали бјелопољског Центра за културу, а улаз је бесплатан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: