Предсједник за уставне промјене, аналитичари указују на препреке
Предсједник Јаков Милатовић упутио је Скупштини предлог за промјену Устава како би запослени имали право да не раде недјељом и празницима. Предсједник очекује да ће Скупштина подржати измјену Устава по узору на Њемачку и, како је казао, једном за свагда ставити тачку на то питање. Економисти, међутим, оцјењују да је до измјена Устава у постојећим околностима тешко доћи те да питање нерадне недјелје треба рјешавати кроз дијалог социјалних партнера.
Као што је и најавио, предсједник Јаков Милатовић упутио је Скупштини приједлог за допуну члана 64 Устава како би се запосленима осигурало да не раде недјелјом и за вријеме празника.
Разлог за то је одлука Уставног суда с краја јануара, којом је, каже предсједник, потврђено да се питање нерадне недјелје не може дугорочно ријешити без јасног уставног упоришта.
„Другим ријечима, било каква измјена закона унапријед је осуђена на пропаст јер је Уставни суд већ једном донио пресуду по овом питању. Зато би се допуном Устава обезбиједило јасно и неспорно уставно упориште за ово право и спријечила сва будућа правна и социјална неизвјесност“, казао је Милатовић, преноси РТЦГ.
Милатовић је истакао да се овакво рјешење ослања и на праксу појединих држава ЕУ, попут Њемачке, гдје су недјелја и празници уставно препознати као дани одмора, уз прописане изузетке у дјелатностима од јавног интереса.
„Ово питање превазилази дневну политику и представља вриједносно опредјелјенје Црне Горе. Да ли, попут Њемачке, желимо државу у којој су рад, породица и достојанство уставне категорије? Имајући у виду најшири друштвени значај овог питања, очекујем да ће Скупштина Црне Горе подржати измјену Устава у дијелу члана 64 и једном за свагда ставити тачку на ово питање“, поручио је Милатовић.
Милатовићев приједлог, према оцјени економског аналитичара Давора Докића, тешко је остварив. Рјешење у вези с нерадном недјелјом, сматра, треба тражити у дијалогу социјалних партнера.
„Врло је тешко обезбиједити двотрећинску већину у Скупштини за било шта, тако да мислим да ће се прећи на овај дијалог. Прије свега, ту ће синдикати имати изузетно велику улогу због тога што ће они заступати интересе запослених, а Влада ће покушати да нађе неко компромисно рјешење, јер је поента читаве приче компромис“, казао је Докић.
За Црну Гору, као туристичку земљу, нерадна недјелја је луксуз, истиче Докић, па се то питање мора испреговарати.
„Да ли ће се омогућити мањим продавницама да раде недјелјом, а великима да одмарају, што би било добро из више разлога, или ће то бити приједлог да се ради у љетњем и зимском периоду, када је шпиц туристичке сезоне – у сваком случају, мислим да ће се ићи на преговоре“, истакао је Докић.
Да не би требало измишљати топлу воду, већ се угледати на земље окружења попут Хрватске и Словеније, сматра економски аналитичар Предраг Зечевић.
„Конкретно, Хрватска је одредила 16 до 20 нерадних недјелја током туристичких сезона, с тим да се у закону пропише које је то туристичко мјесто. Туристичко мјесто има право на 16 недјелја, што је четири мјесеца. Словенија је отишла корак даље и установила, рецимо, да приватни власници продавница до 200 квадрата, гдје власник ради као запослени – што је јако битно – имају право да отворе продавницу недјелјом.
То су, закључује Зечевић, сјајна рјешења за нерадну недјелју без потребе за измјеном Устава.
