Лакетић за ИН4С: Несумњиво да су НАТО бомбе узрок експанзије малигних болести

Дарко Лакетић по образовању је љекар и већ 10 мјесеци налази се на челу парламентарне „Комисије за истраживање последица НАТО бомбардовања 1999. године по здравље грађана Србије“.

О резултатима рада и планираним активностима српске комисије, те тијесној сарадњи са италијанским експертима ексклузивно је говорио за портал ИН4С.

Такође осврнуо се и на потребу формирања сличног тијела у Црној Гори.

 За десет мјесеци колико постоји Ваша комисија до каквих сте резултатата дошли?

-Од формирања комисије до данас кренули смо у интензиван рад. Он се састојао не само од прикупљања медицинске документације, различитих сведочења и здравствених радника и људи који су имали контакт са контаминираним тереном, већ и изради научно-медициске студије са Институтом за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“. Оно што је за мене посебно значајно јесте да смо у том периоду прикупили много научно-медицинске грађе, много материјала који се тичу екологије, односно животне средине, много материјала који се тиче одбране односно војске и, све то систематизовали и нашли једну заједничку базу.

Драгоцјена помоћ из Италије

Колико су раду ваше комисије помогла истраживања сличне комисије италијанског парламента?

-Први корак у нашем раду је било сведочење Ђанпјера Скануа, последњег председника Комисије италијанског парламента која се бавила сличним питањима. Он је био први свједок пред комисијом и доставио нам је комплетну документацију италијанске комисије са преко 300 сведочења, укључујући и оне делове који су до тада били затворени за јавност. Његово свједочење је трајало два дана, и у та два дана смо сваки сегмент тог извештаја анализирали и коментарисали, утврђивали оно што је за нас битно, научно-методолошки приступ за решавање овог проблема, односно за утврђивање истине.

Врло значајна ствар јесу свједочења која су била пред италијанском комисијом. Њих је било преко 300. То су били цивили, високи војни званичници, високи фунцкионери  и политичари. Из тих сведочења проистекло је много кривичних пријава у Италији, не само као последица лажног сведочења већ и ако последица неких нових момената које је ова комисија утврдила. Италијанска комисија могућност тужилачке истраге, дакле могућност да уколико се неко не одазове на сведочење да га и приведу. Та комисија дала је свој огроман допринос нашем раду.

Поред документације, Италијани су све њихове тимове, већ поменути тужилачки тим, медицински тим итд. ставили су на располагање нама. Италијански експерти практично представљају наше стручне консултанте из иностранства. У правном тиму су бивши државни тужилац Италије,  затим људи који су се налазили у врху италијанског правосуђа,  а што се тиче здравственог дела ту су еминентни лекари. Тако да нам је сам Извештај италијанске Комисије био полазна основа за наш рад.

Недавно сте се вратили из Италије, какви су утисци Ваше посјете?

-Најинтензивније сарађујемо са државном Италијом везано за ову проблематику. Задовољан сам посјетом, задовољан сам конференцијом на којој сам учестовао и задовољан сам сусретом и разговорм са министарком здравља Италије, госпођом Ђулијом Грило. Проблем обољевања и умирања њихових војника, нарочито на територији Косова и Метохије је довео до тога да су Италијани формирали Комисију још 2004. године. Они су имали 3 или 4 комисије, али ова последња под вођством народног посланика Ђанпјера Скануа је направила велики резултат.

Прије свега, они су нашли узрочно-последичну везу између обољевања војника са једне стране и фактора средине са друге. Установили су један нови институт, један термин који је нов у правној терминологији, то је „Институт квалификоване вероватноће“. То значи да војник који је боравио на контаминираном терену, кад оболи, нема доказивања тога зашто је оболио, неко се полази од претпоставке да је оболио због тих токсичних фактора који се налазе у животној средини. И они сада мијењају правосудни систем.

Госпођа Грило и ја смо се сложили да је долажење до истине једна света ствар. Сложили смо се да је утицај осиромашеног уранијума и других отрова на здравље несумњив. Сложили смо се да заједно можемо брже, боље и ефикасније доћи до истине и до решења. То је све једна прича која дефинитивно иде у прилог држави Србији, региону из разлога што је наш циљ пре свега, да на основу овог истраживања, учинимо превенцију болести, урадимо рано лијечење, да урадимо асанацију животне средине, те да на тај начин делујемо на нараштаје који долазе, да им омогућимо један здрав, културан и уредан живот.

Пола радника који су чистили терен од осиромашеног уранијума умрло од тумора

Поред саслушања експерата које је још активности имала ваша комисија?

-Послије експертске припреме, кренули смо у обилазак терена. Обишли смо Врање и оне локације које су на мапама НАТО приказане као мјеста где је падао већи број пројектила са осиромашеним уранијумом.

Имали смо састанке са становништвом у том региону. Оно што је за мене било упечатљиво јесте, да, нпр. имали смо сусрет са људима, око 50-60 људи из села Братославца. То село се налази у околини Бујановца које има око 300 становника. Тог дана смо само увидом у медицинску документацију утврдили три тумора мозга. Дакле, 1 одсто популације људи који живи у том селу има тумор мозга, што је за мене као лекара и као човјека, прије свега, било једно велико разочарење и једна чињеница коју ни до дан-данас не могу да сметнем с ума нити да заборавим. Да не говорим о животним судбинама које смо саслушали и евидентирали.

Наравно, тада смо прикупили комплетну медицинску документацију од свих тих људи и прикупили медицинску документацију из Завода за јавно здравље у Врању, и Здравственог центра у Врању. Такође, имали смо сусрете са људима који су чистили брдо Пљачковица – то је брдо које је непосредно изнад Врања, на којем се налази телевизијски релеј – то је брдо које је једно од највећих жаришта тог типа везано за осиромашени уранијум на Балкану. Нажалост, 40-так људи радника Комуналног предузећа својевремено послије рата је добило налог да огради жичаном оградом тај простор прије него што је Винча овде урадила контаминацију. Од тих 40-так људи више од пола је преминуло, већином од малигних болести. Ови који су живи, неки су обољели од малигних болести, неки нијесу, али је упечатљиво било то што смо утврдили и код ових који су преминули – хетероанамнестички, дакле од њихових породица, и ових што су живи – већина њих је имала кожне манифестације болести, од црвенила до хроничних рана. Дакле, од еритема до хроничних улцерација. То је оно што је било јако потресно.

Поред тога, ми смо паралелно са тим кренули у израду једног научно-медицинског истраживања заједно са Институтом за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“.

Рад ваше комисије није окончан, који су следећи планирани кораци?

-Ја од самог формирања Комисије нијесам желео да прејудицирам резултате. Управо зато што је ријеч о једној озбиљној групи људи, управо зато што је ријеч о државној комисији. Хтјели смо сви заједно, скупа, да дођемо до неких назнака и резултата и да након тога кажемо: „Е, ово је тако, и ово није тако“. Ми у овој фази можемо да говоримо о томе да смо утврдили да неки токсични фактор је дјеловао на дјецу да буду подложнија настанку болести. Управо та чињеница, у овој фази не даје нам ту могућност.

Сада улазимо у другу фазу истраживања. То је фаза идентификације узрочника. Дакле, ми сада у овој фази која јако сифистицирана мора да буде – говоримо о токсиколошким анализама, претрагама које су јако осјетљиве и јако скупе, имамо довољно средстава, имамо довољно свега што се тиче опреме, што немамо – имаћемо помоћ других везано за испитивање, али, оно што је нарочито јесте да ова друга фаза треба да идентификује узроке. Кад се буде урадила идентификација узрочника можемо говорити и о правном и о другом путу. У овој фази мислим да је најупутније и најзначајније да говоримо о хуманом, медицинском аспекту овог проблема.

Даћу вам један примјер, ријеч је о јако комплексном проблему: човјек оболи од Хочкиновог лимфома. Иста је патохистолошка слика код тог човека који је оболио нпр. од лимфома као последица излагања одређеном отрову, као и оног који је оболио из геопатских разлога, непознатих узрока. Ми смо покушали да урадимо инверзни пут истраживања, да кренемо од исхода – а исход је болест. Међутим, патохистолошким анализирањем није могуће утврдити тачан разлог. Искључиво можемо овим начином којим смо ми кренули: анализом статистика обољевања. Рекао бих да је ово један одличан тренутак за испитивање утицаја на здравље ових отрова, зато што је доказано да од тренутка експозиције одређеном отрову или осиромашеном уранијуму и другим токсинима до настанка болести треба да прође просјечно осам година – ако говоримо о малигним болестима крви, леукемије, леукозе итд., или до 14-18 година просјечно ако је ријеч о солидним туморима.

Дјеца у Србији оболијевају од рака више него било гдје у свијету

У последње вријеме у јавности Србије чула су и мишљења која су негирала негативан утицај НАТО бомбардовања на здравље људи, па чак оспоравана је потреба формирања тијела на чијем челу се Ви налазите?

-Разговарам и са људима који мисле супротно. И није спорно што они мисле супротно, већ што то своје мишљење не могу да аргументују. Ја искључиво разговарам са научним доказима, јер мене теоријска наклапања не интересују. Мене интересује научна истина, а она мора бити поткрепљена научним доказима. Прије 50 или 100 година научна истина је била поткрепљена мишљењима ауторитета. То је прошлост. Људи и даље мисле да су ауторитети и да зато што неко каже „није тако“ или „јесте тако“, да грађани треба да вјерују. Ја, прије свега, апелујем на грађане да вјерују искључиво научним доказима, јер је то једини пут ка истини. Комисија српског парламента управо иде ка томе.

Главна прича људи који не препознају истину, који су противници ове истраге била је да „Срби умиру од пушења и од фактора ризика дијабетеса мелитиса и старости, а да не умиру од токсина“. Ја сам зато кренуо у истраживање гдје су испитивана група била дјеца. Испитивали смо сву дјецу која су рођена након 1999. године, дакле послије НАТО агресије.

Резултати до којих смо дошли су следећи: ми смо употребили један софистициран метод, методолошки, а то је анализа генерацијских кохорти. Анализа генерацијских кохорти представља анализе оболијевања по генерацијама дјеце. Нажалост, и дјеца оболијевају од рака. Али, ми можемо статистички израчунати ризик од обољевања за сваку генерацију у одређеном узрасту. Највише дјеце у свијету обољева од 0-4 године од неуро-ектодермалних тумора, од 5-9 до малигних болести крви – ово су најучесталије болести у том периоду. Од 10-14 тумори мозга, од 15-18 године солидни тумори. То је тако у свијету. Говорим сада о најчешћој патологији у том периоду.

И ми смо испитивали управо те најчешће патологије у том узрасту. Уколико код одређених генерација постоје различите стопе ризика, значи, уколико одређена генерација обољева више него друга, код нас као научника побудило је сумњу да је неки фактор токсични деловао на одређену групу деце у одређеном узрасту и изазвао повећану осетљивост на настанак тумора. Ми смо статистички то доказали, имамо статистички значајне назнаке – значи, то није само пораст, већ је ријеч о статистички значајном порасту код групе испитиване деце од 5 до 9 године за малигне болести крви: леукемија, леукоза, лимфоми итд.

Пуно подршка Апелу 243 у Црној Гори

У Црној Гори се недавно појавио апел који захтијева формирање сличне комисије. Можете ли оцијенити оправданост ове иницијативе?

-Ја бих рекао да се та свијест буди. Прије свега исказао бих поштовање према тим људима који су покренули ту Инцијативу. Имао сам контакте са највишим представницима Републике Српске, гдје су и они већ у фази формирања такве комисије. Неопходно је дакле свуда гдје су се десили еколошки инциденти, типа коришћење муниције са осиромашеним уранијумом, изливања одређених отрова.

Морам да подсјетим и Вас и јавност да је осиромашени уранијум само врх леденог брега. У току НАТО агресије дошло је до гађања циљева који су под еколошким ризиком и до изливања одређених отрова, попут пиралена, бензена, хлороводоничне киселине, деривата хлора, дихлоретана, поливинил-хлорида – много је тих отрова који, нажалост, имају и канцерогеније и токсичније ефекте него што то има осиромашени уранијум.

Осиромашени уранијум пак има многоструко токсичније хемијске од радиолошких. Па можете да замислите онда какви су то хемијски спојеви који доводе до појаве оштећења здравља. Кокрентно, за осиромашени уранијум: то је нестабилна супстанца која на ваздуху оксидира, формира уран 4 и уран 6 соли, и уранијулна једињења која формирају  уранијум лион, којег у тој форми има у организму и оно што је најбитније, способан је да д,елује са биолошким молекулима, дакле, он реагује са ткивима, са ћелијама изазивајући одређене хемијске процесе, мутације итд. Ово је суштинска ствар која је доказана научно.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: