Предраг Лазаревић: Реаговање на крајње непримјерено и непрофесионално писање портала Антене М

У име удружења грађана Србска Краљевска Војска у Отаџбини изражавамо негодовање на крајње непримјерено и непрофесионално писање портала Антене М, о Четничком покрету и господину Милети Павићевићу, војводи Павлу Ђуришићу, као и Митрополиту Методију.

Ви као одавно декларисани анти србски нацифашистички портал створен у вријеме ДПС-а како би наставио комунистичко терористичку пропаганду против Србског народа, нити имате образа нити имате части а камо ли стида… Вама је сатисфакција бавити се србским народом и србском историјом и ако о србском народу ни о србској историји не знате ништа јер ваше памћење почиње од стваранја ДПС-а и његових истомишњеника и сателита, те је тако и програмирано.
Неумјесно је старијег човјека или било ког другог грађанина ове државе називати маскотом или извјесним, у овом случају Милету Павићевића. Неумјесно је да за овога човјека кажете да не зна шта ради, јер би вам господин Павићевић могао одржати часове о историји србског народа, о његовим ратницима али и о томе како се штити и чува србски идентитет.
С обзиром да сте ви као портал највеће дно Црногорског друштва које се бави не само лажима већ и свим другим само да нанесете штету србском народу и онима који се декларишу као срби, ја вам морам написати још неколико ријечи како бих вам помогао да научите историју Црне Горе, али и да научите да живите у окружењу гдје су срби били и гдје ће увјек бити већински народ које ћете и ако не желите морати поштовати и цијенити. У међувремену да због сијања мржње и нетрпељивости међу грађанима Црне Горе као портал сами себе угаити. А сада вас информишем о неспорним историским доказаним чињеницама.
1. Тринаестојулски устанак, или Устанак у Црној Гори, био је највећи антифашистички устанак 1941 у организацији официра Југословенске Краљевске војске, демократа, социјалиста и малог броја комуниста који су у том периоду били уз устаничке официре који су се већ борили против фашиста у априлском рату. 13. јула су припадници устаничке народне бвојске започели отворену борбу против окупаторске фашистичке Италије. У устанку је учествовало око 30.000 људи. Међу устаницима као окосница био је велики број официра и војника бивше краљевске војске.
Три седмице од почетка устанка, скоро цијела Црна Гора била је у рукама антифашистичких устаника, а током једне од битака поражен је највећи италијански гарнизон у окупираној Европи који је бројао 1000 војника и официра.
Овај устанички покрет предводили су бивши официри Јусловенске Краљевске војске пуковник Бајо Станишић, мајор Ђорђије Лашић и капетан Павле Ђуришић већ доказани антифашистички борци у априлском рату. Устаници нијесу успјели да остваре свој циљ јер је италијанска окупаторска сила од 70.000 војника под командом генерала Алесандра Пирција Биролија, уз подршку албанске и муслиманске милиције, кренула је у контраофанзиву и у наредне три седмице зауставила устанак.

2. Списак градова који су од нациста Нијемаца и Италијана ослободили четници ЈВуО а не партизани.
Годинама су ђаци у Србији учили да су Чачак, Крушевац и Горњи Милановац ослободили од Немаца партизани, међутим, та места ослободили су Дражини четници.
Милослав Самарџић, аутор многобројних књига о четничком покрету и Дражи Михаиловићу након конкурса да се јаве они који поседују слику Јосипа Броза Тита са народом у периоду до 1944. године, на који се нико није јавио јер такве слике нема, отварају нови конкурс: “Навести макар једно градско насеље које су партизани ослободили од Немаца пре него што је Стаљинова војска прешла Дунав, 4/5. септембра 1944. године“. О ослобођењима после овог датума нема сврхе говорити када је реч о партизанима.
Овој је списак градских насеља која су четници ослободили од Немаца:
1. Лозница (31. август 1941)
2. Богатић (1. септембар 1941)
3. Крупањ (4. септембар 1941)
4. Бања Ковиљача (6. септембар 1941)
5. Горњи Милановац (29. септембар 1941)
6. Чачак (1. октобар 1941)
7. Страгари (4.октобар 1941)
8. Љубовија (октобар 1941)
9. Пријепоље (12. септембар 1943)
10. Прибој (12. септембар 1943)
11. Зворник (17. септембар 1943)
12. Бања Ковиљача (17. септембар 1943)
13. Бијело Поље (септембар 1943)
14. Рудо (18. септембар 1943)
15. Брза Паланка (18. септембар 1943)
16. Љубовија (30. септембар 1943)
17. Бајина Башта (30. септембар 1943)
18. Нова Варош (октобар 1943)
19. Вишеград (5. октобар 1943)
20. Чајетина (10.октобар 1943)
21. Рогатица (14. октобар 1943)
22. Мајданпек (26. август 1944)
23. Кучево (28. август 1944)
24. Лесковац (31. август 1944)
25. Власотинце (31. август 1944)
26. Сврљиг (2. септембар 1944)
27. Кадина Лука (2. септембар 1944)
28. Лазаревац (3. септембар 1944)
29. Подлугови (10. септембар 1944)
30. Бреза (11. септембар 1944)
31. Пљевља (септембар 1944)
32. Ражањ (октобар 1944)
33. Варварин (октобар 1944)
34. Крушевац (14.октобар 1944).

3. Ко је био прави Валтер…
Највећа акција гестапоа на Балкану назвата је Валтер по Жарку Тодоровићу Валтеру четничком илегалцу и оперативцу Драже Михаиловића и био ноћна мора за нијемце, док је комунистички Валтер измишљена личност.