• Култура

Предићева „Косовка девојка“ у конаку кнегиње Љубице до 16. октобра

5 година ‎ ИН4С

Ово изузетно вриједно дјело, које је власништво Музеја града Београда, само је повремено доступно јавности, а тренутно је изложено поводом манифестације „Дани европске баштине“.

Кустос Музеја града Београда Исидора Савић изјавила је Срни да је слика настала на основу цртежа из 1914. године, а да се у овом музеју чува од 1940.

– Као инспирација за слику Урошу Предићу је послужила народна пјесма „Косовка девојка“, коју је сматрао једном од најљепших у историји српске књижевности – навела је Савићева.

Савићева је указала да је Предић насликао идеализовани приказ епске јунакиње – Косовке девојке како вида ране смртно повријеђеном Павлу Орловићу.

– Она је представљена као невјеста Топлице Милана, чија је супруга требала да постане послије повратка из боја. Међутим, пошто је јунак изгубио живот у борби, Косовка дјевојка је постала ожалошћена вјереница која након битке лута бојним пољем у потрази за вјереником, његује и окрепљује преживјеле – рекла је Савићева.

Она је указала и на значај временског периода у којем је слика настала.

– С обзиром на то да је настала у вријеме Првог свјетског рата, слика се може тумачити као универзална сцена страдања у ратно вријеме, а Косовка дјевојка као прва болничарка – рекла је Савићева.

Савићева је указала да је на тај начин Предић насликао општу људску трагедију која прати све велике ратове, а да је ликовима Косовке дјевојке и Павла Орловића приказао српски народ у његовој патњи у рату.

Она је нагласила да је та слика једно од најпознатијих дјела у историји српске умјетности и културе.

– Слику је поручило Женско друштво „Коло српских сестара“, које је основано 1903. године и чије чланице су се бавиле хуманитарним радом – рекла је Савићева.

Према њеним ријечима, чланице тог друштва су биле веома активне током балканских и Првог свјетског рата, када су као добровољне болничарке пружале помоћ и његовале рањене борце.

Савићева је напоменула да је слика, одмах након настанка, стекла велику популарност, те да је била штампана и на разгледницама које су продаване у хуманитарне сврхе.

– Крајем 20. вијека слика је нашла мјесто и у популарној култури, па се појавила и на омоту плоче „Бијелог дугмета“, а лик Косовке дјевојке је оживљен и у филму „Бој на Косову“ – истакла је Савићева.

Она је подсјетила да је ово дјело претходно било изложено 20. јуна у Скупштини града Београда, те да је због великог интересовања поново доступно јавности у сали „Под сводовима“ у Конаку кнегиње Љубице.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: