ИН4С

ИН4С портал

Предићева „Косовка девојка“ у конаку кнегиње Љубице до 16. октобра

Ово изузетно вриједно дјело, које је власништво Музеја града Београда, само је повремено доступно јавности, а тренутно је изложено поводом манифестације „Дани европске баштине“.

Кустос Музеја града Београда Исидора Савић изјавила је Срни да је слика настала на основу цртежа из 1914. године, а да се у овом музеју чува од 1940.

Као инспирација за слику Урошу Предићу је послужила народна пјесма „Косовка девојка“, коју је сматрао једном од најљепших у историји српске књижевности – навела је Савићева.

Савићева је указала да је Предић насликао идеализовани приказ епске јунакиње – Косовке девојке како вида ране смртно повријеђеном Павлу Орловићу.

Она је представљена као невјеста Топлице Милана, чија је супруга требала да постане послије повратка из боја. Међутим, пошто је јунак изгубио живот у борби, Косовка дјевојка је постала ожалошћена вјереница која након битке лута бојним пољем у потрази за вјереником, његује и окрепљује преживјеле – рекла је Савићева.

Она је указала и на значај временског периода у којем је слика настала.

С обзиром на то да је настала у вријеме Првог свјетског рата, слика се може тумачити као универзална сцена страдања у ратно вријеме, а Косовка дјевојка као прва болничарка – рекла је Савићева.

Савићева је указала да је на тај начин Предић насликао општу људску трагедију која прати све велике ратове, а да је ликовима Косовке дјевојке и Павла Орловића приказао српски народ у његовој патњи у рату.

Она је нагласила да је та слика једно од најпознатијих дјела у историји српске умјетности и културе.

Слику је поручило Женско друштво „Коло српских сестара“, које је основано 1903. године и чије чланице су се бавиле хуманитарним радом – рекла је Савићева.

Према њеним ријечима, чланице тог друштва су биле веома активне током балканских и Првог свјетског рата, када су као добровољне болничарке пружале помоћ и његовале рањене борце.

Савићева је напоменула да је слика, одмах након настанка, стекла велику популарност, те да је била штампана и на разгледницама које су продаване у хуманитарне сврхе.

Крајем 20. вијека слика је нашла мјесто и у популарној култури, па се појавила и на омоту плоче „Бијелог дугмета“, а лик Косовке дјевојке је оживљен и у филму „Бој на Косову“ – истакла је Савићева.

Она је подсјетила да је ово дјело претходно било изложено 20. јуна у Скупштини града Београда, те да је због великог интересовања поново доступно јавности у сали „Под сводовима“ у Конаку кнегиње Љубице.

<
Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *