Предавање проф. др Будимира Алексића: „Хасанагиница“ је трагедија у најчистијем облику

Проф. др Будимир Алексић одржао је предавање у Народној библиотеци „Радосав Љумовић“ о преводима народне пјесме „Хасанагиница” на њемачки и италијански.
Подгоричка Народна библиотека „Радосав Љумовић“ пригодним дводневним програмима обиљежила је 275 година од рођења једног од највећих њемачких и свјетских пјесника и мислилаца Јохана Волфганга Гетеа, као и 250 година од његовог превода на њемачки наше народне пјесме „Хасанагиница“.
Прве вечери концерт на којем су била заступљена дјела њемачких композитора одржали су ученици и професори Музичке школе „Андре Навара“, а прексиноћ је проф. др Будимир Алексић одржао предавање насловљено „Природа трагичног у Фортисовој ‘Хасанагиници‘“.
Уводећи публику у предавање Стефан Синановић, који је испред Библиотеке водио вече, подсјетио је да је управо Гете на свјетску књижевну сцену извео српску народну поезију, чинећи то јер је у њој препознавао вриједности хомеровских домета.
– У своме Вајмару, просвјетитељски је Гете примио Вука и српску народну поезију коју је, пола вијека раније, и више од једне деценије прије Вуковог рођења, својим преводом на њемачки језик пјесме о несрећној Хасанагиници, извео на књижевну позорницу Европе. Очито, у дубоком осјећању блискости с узвишеном љепотом и снагом ове баладе, као и њеним аутентичним и јединственим унутарњим особеностима, Гете ће – нешто касније – у једном од својих кратких чланака оцијенити да много цијени српску поезију, те да јој је мјесто у саставу опште књижевности – рекао је Синановић.
Гете „припремио терен“ за интересовање за нашу народну поезију
– „Хасанагиницом“ се занимао и препјевао је на њемачки језик пјесник Ј.В. Гете. Његов превод „Хасанагинице“ на њемачки језик значајан је зато што је приближио једну од најљепших пјесама на српском језику широком кругу европских читалаца, толико и стога што је припремио терен за још шира интересовања за нашу народну пјесму која ће ускоро бити објављена у Вуковим збиркама и другим преводима на њемачки, енглески, руски, италијански, француски и друге европске језике – рекао је др Алексић.
Проф. др Алексић нагласио је да је управо „Хасанагиница“ Европи открила нашу народну поезију и њен умјетнички квалитет, али и нагласио да је ова пјесма прије Гетеовог превода на њемачки, доживјела свој превод на италијански, што је и била тема његовог излагања. „Хасанагиницу“ је на италијански превео опат Алберто Фортис, припадник августинског реда, и објавио је у свом путопису „Путовање по Далмацији“, које је штампао у Венецији 1774. године.
Др Алексић истиче да Фортис нашу народну поезију доживљава као дио опште географске, историјске и етнографске слике, нарочито обичајне када је у питању управо „Хасанагиница“. А, како наводи Алексић, самим тим и моралног кодекса друштва тог времена, подсјећајући и на Хегелову теорију трагедије, по којој управо функционишу ликови ове пјесме. Јер, наводи Алексић, сукобљавају се ликови – носиоци позитивних вриједности, ставова који се међусобно искључују, што јест претпоставка за трагедију, пише ДАН.
– У „Хасанагиници“ се трагично испољава у најчистијем облику. И то трагично је свакако оно чиме ова балада изазива највећи степен естетског задовољства, и што је чини великом пјесмом – навео је Алексић између осталог.
Прије почетка предавања публика је имала прилику да чује пјесму „Хасанагиница“ коју је прочитао Радивоје Дурутовић, ученик подгоричке Гимназије „Слободан Шкеровић“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

