Предаја Херсона – дан послије

Пише: Игор Дамјановић

До велике, буквално свих дуго најављиване битке за град Херсон, изгледа да ипак неће дођи. Одлуком генерала Сергеја Суровикина, прије мјесец дана именованог команданта здружених снага руске војске, град ће бити предат без борбе.

Одлука донијета прије мјесец дана

По свој прилици ова одлука је донесена прије мјесец дана, буквално непосредно након завршетка референдум на коме су становници Херсонске област изгласали одвајање од Украјине и уједињење са Руском Федерацијом. Сјетимо се да је у првој половини октобра губернатор Владимир Саљдо напрасно наредио комплетну евакуацију свих насеља са десне обале ријеке Дњепар. Потом је услиједило прво обраћање генерала Сергеја Суровикина након ступања на дужност, у коме је позвао грађане Руске Федерације да по питању Херсона буду спремни „на најтежа могућа решења“.

Коначно, Владимир Саљдо 26. октобра доноси одлуку да се из Херсона однесу посмртни остаци кнеза Григорија Потемника и демонтирају споменици генералисимусу Александру Суворову, адмиралу Фјодору Ушакову и генералу Василију Маргелову. Званично образложење за евакуацију била је наводна потреба руске војске да постави ешалонирану одбрану, а за демонтажу споменика да случајно не буду уништени у честим бомбардовањима Херсона. Данас видимо да су споменици уклоњени да не би били оскрнављени и срушени као што се последњих мјесеци широм Украјине скрнаве и руше споменици Александру Пушкину, односно што се дешава са обиљежјима херојима Црвене армије годинама послије Мајданског пуча.

Занимљиво је да у Кијеву не само да нема еуфорије, већ буквално нико од политичког и војног врха и идеолошки блиским им јавно ангажованих појединаца синоћ није повјеровао у истинитост навода генерала Суровикина, карактеришући их као „лажне“ и елемент „психолошког рата“. Украјинци наводе да су Руси на десној обали направили двоструку чврсту линије одбране и за сада нема назнака да је напуштају. Штавише, сви покушаји напада и пробоја фронта у последњих мјесеци на овом правцу су одбијени и том приликом украјинска армија је претрпјела велике губитке у људству и техниви. Предају Херсона без борбе, коментарисао је и амерички генерал Марк Мили, шеф Обједињеног комитета начелника штаба Војске САД. Он тврди да ће „Русима да се потпуно повуку из града бити потребно 2 до 3 недеље“.

Политички договор, или одлука војна нужда?

Уколико јака украјинска групација наредних дана не настави да бомбардује и на други начин омета повлачење деморалисане руске војске из града Херсона и других мјеста на десној обали Дњепра тада ће спекулације да је повлачење политички договор добити на тежини. Аналитичари блиски Кремљу већ почињу да новонасталу ситуацију описују као тајни споразум Вашингтона и Москве, у коме је „Украјина само објекат“. Тврде да ће заузврат повлачења из Херсона САД престати да наоружавају Украјину и принудити је на територијалне уступке. Овакве спекулације звуче заиста инфантилно, јер ако су САД изиграле буквално све битне договоре о неширењу НАТО, потребно је бити заиста наиван па да са руске стране пристати да све поново даш за америчко упитно обећање.

Уколико постоји закулисни споразум о повлачењу из Херсона он је за руску страну стратешки неповољан у кратком року, зато је видљив само руски уступак, а не и евентуалне концесије. Тако је било и у случају пуштања на слободу неонациста из батаљона Азов на дан када је објављена дјелимична мобилизација. Напуштање Херсона, јединог регионалног центра кога је Русија успјела да заузме за више од 8 мјесеци рата носи са собом погубан утицај на морал руске војске, посебно недавно мобилисаних једниница. Генерал Суровикин образлажући своју јучерашњу одлуку навео је да је украјинска армија „од почетка августа до краја октобра изгубила преко 9500 војника на Херсонском правцу“ и да је то „7 до 8 пута више губитака“ руске армије. Дакле, нови командант признао је да је руска армија само на херсонском правцу изгубила између 1200 и 1300 војника за претходна 3 мјесеца. Предаја града без борбе ствара осјећај код широких маса да је њихова жртва била узалудна.

Референдум из септембра обесмишљен

Са друге стране, напуштање Херсона и лијеве обале Дњепра учврстиће морал украјинске армије и становништва пољуљан уништењем стратешке енергетске инфраструктуре током последњих недјеља. Грађанима 4 области Украјине које су у септембру гласале за уједињење са Русијом намеће се субјективан осјећај да колико сјутра и они могу постати „нови Херсон“. То не само да девалвира резултате референдума из септембра, већ и потпуно урушава повјерење становништва 4 области у Руску Федерацију.

Русија је последњих пола године много уложила да изгради повјерење становника Херсонске области. Боравио сам у Херсонској области у мају мјесецу, све комуналне службе беспрекорно су функционисале, живот се нормализовао убрзаним темпом, разарања практично да није било, грађани су почели да аплицирају за руска документа, а почео је био и процес преласка са гривње на рубљу као средства плаћања. Процес изградње повјерења у руску државу у Херосонској области повео је Владимир Саљдо, један од најозбиљнијих политичара у регији. Пуних 10 година био је градоначелних Херсон. Проглашен је и за најбољег градоначелника у Украјини, а последње локалне изборе 2019. изгубио је у другом кругу од Игора Колихаева. Био је велики трн у оку режима у Кијеву, па је злогласна СБУ покушала да га отрује у августу. Готово 2 мјесеца Саљдо се лијечио и опорављао у Москви, а у регион се вратио уочи септембарског референдума.

Приликом мајске посјете Херсону упознао сам Саљдовог замјеника, од јуче нажалост покојног Кирила Стемоусова. У својим честим медијским иступима демонстрирао је храброст, енергију и необичну харизму. Био је неспорно велики руски патриота. Предсједник Владимир Путин постхумно га је одликовао Орденом за храброст, а сахрањен би требао да буде сјутра у Симферопољу, главном граду Републике Крим. Стремоусов је имао 45 година, ставио је иза себе 5-оро дјеце и супругу у поодмаклој трудноћи. Без обзира што су приказане фотографије са мјеста саобраћајне несреће, наведно да је за трагедију одговоран возач камиона у који је великом брзином ударио блиндирани џип марке Лексус, у коме се налазио Стремоусов, те да је у несрећи страдало још двоје људи, многи сколни теоријама завјере почели су да сумњају у коинциденцију.

Тешка, али војно оправдана одлука

Двије трећине Херсонске области налази се на десној обали, на којој остаје руска армија. Коридор дуг 850 километара који спаја Крим са Ростовском области, који пролази кроз Доњецк, Мариупољ, Бердјанск, Мелитопољ и протеже се лијевом обалом Херсонске области остаје под пуном котролом Русије. Имајући у виду да су током љета ударима ракета Хајмарс уништени и озбиљно оштећени буквално сви мостови на Дњепру, руска армија која је до јуче контролисала око 4000 км2 десне обале Херсонске области, морала би да се супростави снагама које надиру са 100 пута веће територије и броје десетине хиљада војника. Стога, одлука генерала Суровикина и поред низа негативних политичких и психолошких ефеката, има пуно војно оправдање избјегавања реалне опасности да се велики број војника наће де факто у окружењу.

Међутим, предаја Херсона до краја демаскира немоћ руске армије да читавих 8 мјесеци успостави одрживу линију одбрану на овом простору грешке војног и политичког руководства приликом отпочињања Специјалне војне операције у Украјини и њеним почетним фазама. Наредне недјеље показаће да ли је јучерашња, најмање мјесец дана раније припремљена одлука, тајни споразум како тврде љубитељи теорија завјере, или прагматична одлука војне команде изнуђена потребом потпуне консолидације фронта.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: