Пребивалиште у Подгорици промијенио 1.691 бирач

Рок за предају изборних листа за изборе који ће бити одржани 23. октобра у 15 општина истекао је синоћ. И уочи ових избора примјетно је мијењање мјеста пребивалишта за, како неки претпостављају, потребе изборног процеса.

То потврђују подаци за Главни град, али и за неке мање општине. Поставља се питање, да ли наши закони ово препознају као злоупотребу права, те постоје ли санкције, пише РТЦГ.

Туризам је најразвијенија привредна грана у Црној Гори, а посљедњих година примјетан је и такозвани изборни туризам, гдје једна особа гласа у више општина. Тако и Подгорица, у којој су, поред осталих 14 општина, заказани избори за 23. октобар, од почетка године има нове бираче.

„За временски период од 01.01. до 23.09. промјену је извршило 1.691 лице, односно бирач. Укупан број бирача уписан у Подгорици на данашњи дан је 143.419 бирача. Ако упоредимо ову бројку у односу на исти период прошле године, није толико драматична. Прошле године смо имали промјену 1.558 бирача“, казао је Радован Поповић из Министарства унутрашњих послова.

Ова појава могла би бити разлог за бригу. Ако узмемо у обзир да је, на примјер, за један мандат у Подгорици потребно око 3.000 гласова.

Но, закони не могу да улазе у намјере оних који мијењају мјесто пребивалишта, те их је немогуће санкционисати. И Шавник, који годинама биљежи негативан природни прираштај, на овим изборима имаће више бирача него на претходним.

„Ми смо навикли од наших политичара да злоупотребљавају све што се злоупотријебити може, тако да се дешава да промјена пребивалишта не буде реална потреба, већ извор проблема, злоупотреба у пракси, а можемо само да замислимо профил човјека који пристаје на то да уђе у процедуру промјене пребивалишта по захтјеву или жељи неке партије за који глас више“, рекла је Милена Гвозедонић из ЦДТ-а.

Овакве појаве обиљежиле су и изборни процес прошле године у Мојковцу, када су се грађани, самоиницијативно, организовали да, како су поручивали, бране бирачки списак. Но, изборни туризам није једина прилика за злоупотребе. Приликом предаје изборних листа, партије предају и потписе подршке, а грађани могу провјерити да ли је неко њихове податке злоупотријебио у ту сврху.

„Поступак и организација предавања изборних листа је у надлежности ДИК-а, тачније, ОИК-а, тако да су они релевантан орган, који вам може дати одговор на то питање“, додао је Поповић.

О сету изборних закона, који би спријечио или бар смањио могућност злоупотребе, годинама се само покреће дијалог у парламенту, али изборни процеси пролазе без њих.

Прочитајте још:

ИН4С сазнаје: Швајцарци ускоро покрећу рудник код Мојковца; инвестиција око 150 милиона евра, посао за више од 500 радникa

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: