Прави „Валтер“ био припадник ЈВуО потпуковник Жарко Тодоровић
1 min read
Потпуковник Жарко Тодоровић
Припремио: Иван Милошевић
Бројне послијератне генерације расли су уз култне партизанске филмове, а међу њима поред „Неретве“ и „Сутјеске“ посебно мјесто заузима и „Валтер брани Сарајево“. Валтера је глумио Бата Живојиновић и читава земља дивила се његовим герилским вјештинама и живјела са њима.
На жалост комуниста и овај партизански мит била је обична идеолошка обмана, јер подвизи сарајевског обавештајца нијесу били дјело комунисте, већ потпуковника Жарка Тодоровића „Валтера“, припадника Југословенске војске у отаџбини чији је командант био генерал Драгољуб-Дража Михаиловић.
Истина у Другом свјетском рату постојала су два Валтера: – Владимир Перић Валтер, комуниста, и потпуковник Жарко Тодоровић Валтер, четник.
Први Валтер је послије рата проглашен народним херојем, а други се и данас налази на списку народних непријатеља и ратних злочинаца, који је 2000. године објавио Субнор Србије.
Према немачким документима постојао је само један Валтер, а то је био потпуковник Тодоровић. Штавише, једна од највећих акција Гестапоа на Балкану баш тако се и звала. И данас се документа о томе чувају у Архиву Града Београда, Фонд БДС (Гестапо). Тај фонд, као и сву осталу причу о потпуковнику Тодоровићу, званична политика у Србији и данас прећуткује.
Жарко Тодоровић је рођен у Београду. Завршио је 51. класу Војне академије. Током 1941.год оснива мрежу београдских четничких илегалаца и постаје ноћна мора за Немце. Захваљујућу потпуковнику Тодоровићу током рата у Београду је било преко 5.000 четничких илегалаца.
Операција Гестапоа “Валтер“ изведена је почетком 1943. У Београду је 17. марта ухапшен потпуковник Тодоровић са групом илегалаца. О хапшењу потпуковника Тодоровића Дражи је јавио генерал Трифуновић, 2. априла: “За Валтера потврђено да је ухваћен… Београд потпуно укочен за рад. Курири не могу ни везу да ухвате са нашим људима. Притисак велики. На терену исто. Продужавам рад с ким се и колико се може.“
Потпуковник Тодоровић је успео да побегне агентима Гестапоа и то у Загребу, гдје су га спровели како би открио Дражине илегалце и обавјештајце и у том граду. Поново је ухапшен 9. септембра 1943. и одведен у Маутхаузен.
Тамо је био мучен, али је преживео тортуру. Послије рата је био пуковник француске армије, па високи чиновник француске владе. Комунисти су тражили његово изручење како би био осуђен као народни непријатељ, издајник и ратни злочинац. Француска влада је одбила захтјев комунистичке и Брозове Владе.
Умро је Паризу, у дубокој старости. Као и друге четничке официре који су преживели рат, па и све оне који су преживели Маутхаузен, комунисти су и потпуковника Тодоровића под лажним оптужбама прогласили за ратног злочинца. Ипак, то није била препрека да његове обавјештајне и герилске акције у Београду искористе за сценарио филма “Валтер брани Сарајево“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ја сам мислио да ће са комунистичком пропагандном историографијом престати лагарије и самообмањивање несрећнога српскога пука. Али ме је овај, а и слични текстови, разувјерио. Наставља се слуђивање и измишљање топле воде. Замислите епохално откриће, сазнали смо да „Валтер“ није онај кога глуми Бата, већ је то неки други коме је командовао Дража. Господине Милошевићу, ако већ тврдите нешто овако и ако мислите да је ово битно, онда нам понудите неке доказе, а не пуке идеологизиране спекулације које овоме сјађеноме народу мрсе и ово мало нерава и мозга. Искрено, мисли да је ово обично млаћење.
Навео ти је архиву у Београду Фонд БДС, па изволи шпартај до миле воље. Обавезно нам јави шта си „открио“.
Samo je jedno tačno i to da je ljudi i fukare bilo na jednoj i drugoj strani.
Sve napisaste osim glavnog – šta je taj Valter uradio, koliko su on i njegovi pajtosi pobili njemačkih okupatora. Samo to malo dodajte u tekst.
Аветињо комунистичка, шпијунажа не значи убијање већ откривање потеза и намјера непријатеља и саботаже, уколико је могуће.
Ovakvi clanci su potrebni i korisni, jer jos uvjek imam priliku da diskutujem sa ljudima cije je vidjenje dogadjaja za vrijeme II Svj. Rata fomirano na osnovu Bulajicevih filmova. Tako imate njihov odomaceni termin „cetnistvo“ sto odmah upucuje na masne brade, krvave kame i ostalo. A sa druge strane, posebno partizani, su bez mane i straha. Priupitajte stare Cetinjane za Kunovo prisoje pa cete vidjeti koliko je ta slika realna. Proslo je vise od 70 godina i mi nemamo pravu sliku. Recimo, u Beogradu je za citavo vrijeme okupacije poginuo jedan vojnik Wehrmacht-a, u Sarajevu nijedan. Beograd je progasen okupiranim kad su u njega usla 3 vojnika Wehrmacht-a na motoru sa prikolicom, na koje niko nije opalio jedan jedini metak. Na Cetinju gradu heroju su Italijani docekani kao oslobodioci od vesele druzine montenegrinskih separatista. Stavise, poslije pada Italije general Kajper je ‘ladno isao u lov oko Cetinja a da mu nije dlaka falila sa glave. Krajnje je vrijeme da se ta istorija, koja je istorija dvije gerile na teritoriji Jugoslavije izvuce iz dnevno-politickog konteksta. Da se napokon vidi da tu nema crno-bijele slike u ramu jednog surovog oslobodilackog i, nazalost, gradjanskog rata.
У принципу ,,побједници,, пишу историју. У СФРЈ у вријеме снимања филма ,,Неретва,, 1968 године просјечна плата је била 150 $.Филм је коштао за то вријеме баснословних 12 милиона $.Ти лопови су ишли по жељезарама (Зеница) и узимали паре од слуђеног народа.То само показује колико је Броз правио лажни мит о себи и наводној ,,борби,,
његове војске.Они су склониште код Бихаћа платили 4.5 милијарде $ а замислите само колико км аутопутева се могло направит.Док је народ био сиромашан снимљено је на стотине партизанских филмова и лагарија само да би Броз учврстио свој култ.Последице видимо и сами.Дјеца тих функционера данас арче остатке тих добара.
zvanicna srbija je grdja od montenegra.