Познати Хрвати писали српским писмом: Мажуранићева преписка са патријархом на ћирилици
1 min read
Иван Мажуранић, nајзначајнији стваралац хрватског народног препорода, пјесник, језикословац, бан и политичар, уважавао је српско писмо, и лично, понекад, писао ћирилицом! Мажуранићева преписка са српским патријархом Самуилом Маширевићем из 1862. године откривена је тек ових дана у Архиву српске академије наука и уметности у Сремским Карловцима. Своја писма, учтива и пуна уважавања према српском патријарху, Мажуранић је писао ћириличним краснописом. Преписка се односила на плате учитеља у сремскокарловачкој богословији, објавио је портал “Расен”.
Историчар и директор Архива САНУ у Сремским Карловцима, Жарко Димић, каже да је “ћирилични Мажуранић” и за њега велико изненађење, мада се у овом архиву чува и фонд српског народног покрета 1848-1849. године.
– Било је то вријеме када су Срби и Хрвати, први пут у својој историји, заједно покушали да остваре неке политичке резултате у оквиру Хабсбуршке монархије – истиче Димић.
Он и додаје да се копије Мажуранићевих писама на ћирилици сигурно налазе и у хрватским архивама, али да њихово обнародовање није у интересу новог хрватског језика.
Новосадски лингвиста проф. др Драгољуб Петровић каже да су у Мажуранићево време многи Хрвати у преписци са православним Србима писали ћирилицом.
– То није тешко објаснити и разумјети. Био је то знак “грађанскога реда” и потврда чињенице да су и они знали које је српско писмо. Уосталом, за Мажуранића се зна да је био покатоличени Србин од рода Јанковић Стојана – наводи професор Петровић, подсећајући да је аутор епа “Смрт Смаил-аге Ченгића” био под утицајем Вука Караџића и Ђуре Даничића.
Међутим, нешто касније, током седмогодишњег бановања, Мажуранић се није либио да се заложи и за забрану српског писма којим је само 11 година раније комуницирао са патријархом Маширевићем. И Марија Терезија, познато је, била је велики противник ћирилице, али нико српском писму није нашкодио као југословенски комунисти послије Другог светског рата, који су сваки помен ћирилице тумачили као појаву српског национализма.
За мене, писма Ивана Мажуранића, писана ћирилицом (и то краснописом) нису никакво изненађење. Мажуранић је од садашње тзв. “интелектуалне елите” у Загребу удаљен светлосним годинама! Треба рећи и да је бан Јелачић писао и потписивао се понекад ћирилицом. Замислите да данас командант Хрватске војске пише писма ћирилицом!
U Crnoj Gori do 1941 godine, nije bilo hrvata vec su to bili Srbi katolici i biskup barski je bio primas srpski.
Posle 1945 godine, Srbi katolici su postali hrvati, kao u Dubrovniku, Dalmaciji itd.
Crveni crnogorci, nacionalni crnogorci ili ti dukljani su u sledećoj fazi, za par godina crveni hrvati, nastali na genocidu počinjenom u Pohari Kuca, Baldacijevoj pobuni, Lijevim skretanjima, pogromu do Zidanog mosta, zlocinima na Golom otoku i sve do današnjih dana. Iza njih su ostale masovne grobnice, kao i iza ustasa, balista, handzar divizije, sve vrlih saveznika i koalicionih partnera.
Тако је,
„нико српском писму није нашкодио као југословенски комунисти послије Другог светског рата, који су сваки помен ћирилице тумачили као појаву српског национализма.“
Тако је једно супериорно писмо уклоњено у запећак, али судећи по овим и оваквим насловима, има наде за тријумфални повратак ћирилице.
To baš nije tačno!