„Позитивна“ ДПС-пракса: Најгоре са платног списка – на чело Никшића; претворили град у „повећу аутобуску станицу“

Покушај да дебакл на минулим парламентарним претворе у важну побједу на локалним изборима у Никшићу у марту наредне године ДПС је, по устаљеном рецепту, започео – ОБМАНОМ. 

Наиме, дугогодишњи добровољни „изгнаник“ из родног града, прекаљени партијски „војник“, вишекратни министар пољопривреде и „избавитељ“ народа од короне – Милутин Симовић, још 15. октобра је пријавио пребивалиште у Никшићу, припремајући се да након државних функција засједне у упражњену фотељу градоначелника Никшића.

Највећи дио грађана револтиран је његовим именовањем. Никшићани сматрају да он није кадар, нити жели да помогне граду који је, баш захваљујући његовим „одбјеглим синовима“ који преко три деценије управљају државом, „клинички мртав“. Кажу да је он „најмање урадио за свој родни крај и град – у којем не живи“, па су му спремили и адекватан дочек.

Хвалоспјевима га је дочекао једино директор скаредне Црногорске културне мреже, који се због „бурних“ односа са бившим градоначелникомк Грбовићем, несумњиво обрадовао промјени. 

Историчар, мр Томаш Дамјановић истиче да је опште мјесто тврдња према којој Никшић већ деценијама назадује и да, сходно тој тези, општина губи економску одрживост (Жељезара, Рудници боксита…), а примјетан је и одлив становништва (укупан број се смањио за 6 хиљада у посљедњих 17 година).

„Такав тренд је био видљив и на нивоу симбола, па смо за предсједника општине, у два мандата, имали особу која у повијест улази под надимком „Тридесет одсто“, а након њега нас је сами Бог погледао, па нам је, равно из Подгорице, столовао велештовани Веселин Грбовић. Дотични је, велим, боравио у Подгорици, одакле нам је, повремено, долазио у посјету.

Овако необичан примјер – да предсједник једне општине не налази за сходно да, током мандата, у њој и живи – зацијело дугујемо истанчаном слуху који је бивши предсједник исказивао према проблемима грађана, нарочито оних који су свакодневно путовали на посао у Подгорицу. Ред је, ваљда, да разумије потребе највиталнијег дијела грађанства, па се, може бити, константним путовањима желио ставити у њихову позицију. Чарима Никшића није одолио: врло брзо се одао отварању пиљара, пумпи и теретана.

Грбовић се, не ваља то заборавити, истакао и по дичном држању за вријеме литија, када је храбро, са позиције моћи, критиковао никшићке љекаре који нађоше за сходно да дају допринос одбрани светиња.

Након њега – говорило се – не може доћи гори, али нас је ДПС, по обичају, изненадио предлогом за в.д. новог предсједника општине. То је нико други до Милутин Симовић, Подгоричанин никшићког поријекла, који се родног краја присјети уочи избора, кад треба привести владику или, евентуално, преузети функцију првог човјека општине.

Скроман, каквим га је Бог дао, Симовић није желио да преузме све заслуге за катастрофалне резултате НКТ-а, већ се, прије него што је то тијело расформирано, одао новим изазовима. Ваља, наиме, показати да његови претходници (Радојичић и Грбовић) нијесу изузетак него правило којим се руководи ДПС: једну општину ћете, наиме, најлакше уништити уколико на њено чело доведете најнеспособнијег доступног типа са сопственог платног списка.

Ако се по јутру дан познаје, слиједи нам неколико незаборавних мјесеци са госн Симовићем, након којих ће се, можда, код Никшићана јавити појачана жеља да се трајно преселе у Подгорицу или на приморје, не би ли се како успоставио баланс, јер будући нам начелник – на све ли је мислио, под условом да га вијест о промјени мјеста боравка није оставила затеченог – тек однедавно има пребивалиште у Никшићу, а сложићемо се да је његов долазак у наш град огроман ударац за Подгорицу, а нарочито за НКТ, тијело које сада можда неће одисати том надалеко чувеном, а дискретном дозом бизарног.

Било би, можда, најбоље да Симовић остане у Подгорици, а да никшићку општину води путем мејла или вибера: изостанак мудрог вођства се не би осјетио, јер је визија ДПС-а ионако претворила наш град у повећу аутобуску станицу, на којој се људи дијеле на оне који кане трајно отићи, оне који су отишли и враћају се тек о каквом празнику и оне којима не може бити да оду. Штавише, можда би зграду општине требало премјестити у Будву или преко Мораче, пошто је ондје свакако већа концентрација радно способних Никшићана.

У сваком случају, уколико овај виц са Симовићем не упали, ДПС није на губитку, јер на лагеру има још неколицину колоритних персона чије се подријетло, к сажаљенију, веже за никшићке крајеве, а зацијело су кадри да, тупим појавама и оштрим саопштењима, убрзају колективни долазак до питања: а, који ће нам враг, заправо, ова опћина?“, закључио је Дамјановић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: