Повратак стријељане војске (2)
Пише: Иван Милошевић
Каква је то држава, каква је то идеологија и какви су то људи који и након 70 година ћуте о свему што се крајем рата догодило у Словенији, када је за неколико мајских дана стријељано више хиљада припадника Југословенске војске у отаџбини из Црне Горе? Каква је то друштвена заједница која више од седам деценија не жели да потомке стријељане војске обавијести о томе како су и зашто страдали њихови преци у Словенији? Постоји ли ријеч у српском језику која може описати њихову ћутњу, а да не прелази праг елементарне новинарске и интелектуалне пристојности? Нема је. Све оно што би се о њима могло рећи налази се испод тог прага и припада уличном жаргону.
Шта рећи о њима који све знају о стријељаној војсци, а о томе не говоре. А да знају, знају. Недавно је објављено неколико књига гдје се наводе спискови стријељаних у Словенији, који се и даље строго чувају у архивама бивше УДБЕ. Уколико је нешто комунисте раздвајало од других у несрећном грађанском рату, то је дисциплина и нестварна педантност и брига о детаљима у ратним условима. Када се погледају њихове ратне наредбе или нека друга документа из рата, она су прецизно написана, означена и заведена у архиви. Као да су на почетку знали шта ће бити на крају и да ће се по њима писати нова историја. У тим архивима налазе се и спискови побијених људи на правди Бога у Словенији.
Гледао сам неке од тих спискова, и на једном од њих нашао сам и свог дједа. Поред имена и презимена кратко је стајало да је са групом братственика 21. маја 1945. године стријељан у Кочевском рогу. И ништа више. Тај кратки запис је једини надгробни споменик мога претка. На њему нема крста, година рођења и смрти, података о најближима и мјесту сахране. Умјесто свега тога, пише – 21. мај 1945, Кочевски рог.
У тих неколико бројки и слова требало би да стане читав један живот. Ипак, премало је то за један живот. Они који су писали тај некролог несвјесно су у њему сабрали сву драму једног човјека, али и војске којој је припадао. Из тог некролога са свих страна прелива се прича о напуштеној и изданој колони, и душманима који су на њу кидисали тражећи да она сама каже да не постоји. Она није имала право да се брани, јер су сви били против ње. Дакле, 21. мај, Кочевски рог.
Да ли је датум те сурове егзекуције случајно изабран? И док се у данашњој Црној Гори на све стране славе мајске свечаности, од Дана побједе, локалних избора, приватне независности и устоличења Господара, потомцима стријељане војске остаје да се тог мјесеца сјећају својих предака којима је забрањено да се име помиње и када су под земљом. Жалосна је та држава која слави један датум, 21. мај, у исто вријеме када барем један њен грађанин, а има их и више, тога дана пали свијећу за непостојећи гроб свога претка, кога су стријељали идеолошки преци данашњих властодржаца. Јадна је та држава која то не види и не осјећа стид. Напротив, она се још се дичи и наоколо хвали како је једна од њених највећих вриједности баш што то не види. И не само што не види, него и даље крије.
Данашња Црна Гора и њена власт треба одмах да пруже извињење својим грађанима што су толико дуго ћутали о словеначком злочину, и треба да их и писмено обавијесте о томе. Црна Гора и њени властодршци морају да врате потомцима стријељане претке, па чак и да један дан у години посвете сјећању на тај крвави партизански словеначки пир. Предлажем да то буде 22. мај, дан након славе њихове независности. Био би то дан отрежњења и повратка Црне Горе самој себи.
Наравно, не гајим било какву илузију да ће се то десити. Због тога, нека нико не очекује да будем лојалан грађанин ове државе, поданик који мирно плаћа порезе и остале дажбине и који би сјутра требало да брани парче ове земље. Не да ја то нећу, али ми не да пар бројки и слова: 21. мај 1945, Кочевски рог.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Слава нашој браћи, пострадалој без суда, од разбратске руке!
Не глупирајте се. Говоримо о људима који су годинама примали плату од Мусолинија и друговали са баздељавим Крстом Поповићем и муслиманском милицијом. А кад су их наши преци ухватили у Словенији, имали су усташке униформе и уредно подбријане браде. И не ради се о некој великој цифри, стријељано је можда пар стотина тих издајника српског народа.
djesi srbljoooo,siris li bratstvo i jedinstvo naroda i narodnosti na serbaljski nacin kroz srbaljsku misao? slabo vam to ide, srblji kaput!!
На страдалничком путу од Црне Горе до Словеније, на звјерски начин је убијено од 25.000 до 28.000 свештеника, омладине, интелектуалаца, добрих домаћина, дјеце у збјегу. Када су мученици пробијали пут код Градишке, напријед су биле усташе и Њемци, позади партизани из Црне Горе, а из ваздуха Енглези. И гле чуда, сви против страдалничком колоне. Претходно су се Ђилас и Велебит састали у Загребу са усташама и Њемцима и договорили заједничку борбу против четника. Тада су од фашиста добили наоружање за покољ.
И када су страдалници пробили обруч и дошли до Словеније, заробили су их и без суда побили. Само у Словенији у масовним гробницама лежи више од 20.000 најбољих Срба из Црне Горе. У Камничкој Бистрици је откривено више од двеста масовних гробница.
Зато је потребна скупштинска декларација и овај злочин прогласити геноцидом, откопази кости и похрснити их у Црној Гори у заједничку гробницу, по мени у Колашину на Пасјем гробљу.
… Dok se ne smire kosti njihove, nećemo ni mi!
Dobar ti je post Vlatko, i ovaj kao i svaki drugi …
A ovi nesrećnici su ubijani na različite načine. Srećan je svaki koji je poginuo od metka!!!
Prije tridesetak i više godina sjedio sam u Dalmatinskoj Zagori sa jednim od njihovih dželata ( S.D.).
Skrušeno mi kaza : Prijatelju, nijesu moje ruke krvave do lakata, no do ramena! ( Znam da se ovo pripisuje Krcunu! )
Junak u ratu, oneljudio u slovenačkim šumama … Životinja!
… Biše pokajao, plakao kao malo dijete.
– Nijesi zaslužio da mreš kao čovjek S.! … Da živiš sto godina i da sebe mučiš, nikad da ne umreš … Zaslužio si da svakog dana mreš na parče! … Da ih na javi sanjaš!
A on mi se samo nasmija, veli, jest vala!
S.D.!
Dželat, sadista komunjarski, što nije zaslužilo da mre kao čovjek!
p.s. Nijesam ga kazao cijelinom zbog sina mu koji je dobar čovjek. I on okajava očeve grijehe. Tumara srednjom Afrikom, smirio se nije, daleko od mjesta očeva zločina.Prti sobom tuđi grijeh, makar i očev.
Ni kriv ni dužan.
Proklet.
Bar se pokjao,a i to je nesto.Nije mi jasno zasto ,nije mi jasno ionako nista,ali nemogu da zamislim, sem u afektu,gdje je sve moguce,ali planirati da nekoga ubijes koga niti znas niti poznajes,zasto?
Ponekad gledam filmove iz Afrike,tigar ubije .sto nemoze da pojede popne se na drvo i ostavi,dosta mu je jedna zivotinja,mozda je to nagon koji tjera za hranom,ali nije takav kao kod covjeka,ubija ne zna zasto ubija,ali ubija ,i jos mu je malo,ne jednom ,ne sada nego
od kada se stvorio,zasto?
Kazu monasi da su najvece borbe sa strstima,vjerovatno da su u pravu,da je to nesto najopasnije za covjeka,borba sa strstima je potreban za obuzdavanje vjerovatno nesavrsenost ili nedovrsenot u samom ljudskom bicu,koje se sve vise udaljava od Boga i sebe samoga,potvrdjuje se to svaki dan,na jednoj strni bijesni i nezadovoljni narod na drugoj malai dio ludaka i lopova pljcka i zaludjije 99% covjecanstva i nista,a nije da se nevid,nije da se nezna,ali isto se pada i grijesi po istom principu ,ili sto kazu mantri.
Nekada dok je narod bio normalan i iole razuman neke stvri je drugacije rezonovao,babe su vodile brihgu o unucima (ko je imao babu) zena o kuci i svemu drugom ,otac brinuo o egzistenciji toliko koliko je mogao,nije bilo struje i svega sto je sa njom povezano,ali bilo je naroda ,koji je to prihvatao onako kao je morao.Ako su bili ratovi,neprijatelj se znao uvjek,bilo je i tada kolebljivih losih i strasljivih,ali to je bilo na nivou neke prosjecne normalnosti, koja je bila zstupljena svugde u zavisnoti od predijela.Tako je sirotinja bila nepodkupljiva i najpostenije u prosjeku,drzala se predanja i obicaja,dans se sve promijenilo ,sirotinja najpodkupljivija ,vjerovastno se sve mijneja pa i navike istoriske,nesiplati se biti siromah i posten,bolje i lopov a neposten ,ili spijunpa cijenjen i uvazavan ,nego karkteran i neuvazavan
Srednje klase nema niti je mozemo stvorit,a u nekom modernom drustvu gdje toga nema ,nema ni socijalne ni nacionalne i nikakave drzave ,sem ovakve i li ovakvih kakave su nastale poslije tranzicije i sloma Istoka.
Kako stvorit srednju kalsu i napravit neku iole normalnu drzavu pitanje na koje se ima odgovr,ali za to treb zrtva,koja podrzumijeva samo ne biti to sto su voi koji danas vladaju ,i nemati misljenj
ovih koji ih glasaju.Naizgled jednostvano i lako ostvrljivo ali tesko ide!
Kao i uvjek kad izgleda da nema izlask pokaze se izlaz ,istrajnost i strpljenje ,to je jedini nacin da se ovo pobijedi,koje je pobijedjeno samo od sebe,krenulo je odkle se neca vracati,netreba ga sprecavati,kad ti zlo udje u kucu otovri mu vrata,kao je uslo tako ce i izaci,nije neko resenje, ali je velika istina!
Ni kriv ni dužan.
Proklet.
Tacno tako a sto on moze,nista bas nista,dzaba je pobjegao od sudbine i duse nemozes uteci,bio u Africi na Cevo ili Frankfurt ili Beogradu,jedan Bog ,jedno Sunce i vazduh
Колико сам и колико путах
свод плаветни неба свештенога,
брилијантним засијат сјеменом,
заклињао душом запаљеном
да ми свету открије таину:
али га је творац украсио,
велику му књигу отворио,
да твар слави творца и блаженство
ал’ да човјек на ње листу чита
ништавило прекомјерно своје?
Жалосна је та држава која слави један датум, 21. мај, у исто вријеме када барем један њен грађанин, а има их и више, тога дана пали свијећу за непостојећи гроб свога претка, кога су стријељали идеолошки преци данашњих властодржаца. Јадна је та држава која то не види и не осјећа стид. Напротив, она се још се дичи и наоколо хвали како је јед
Niko na nesreci nije gradio buducnost,cak ni ona SFRJ,ako nista, znali su sta je bilo pa su cutali,ovi nesretnici bas na tim nesretnim dogadjaim grade buducnost,i ne samo to podsticu tu zlu krvi,ali nije ni Srbija u tome bolja,ni Republika Srpska,to su tri dijela gdje Srbi vcinom zive i gdje se to do dana danasnjeg podsticalo.
Cetnici Sloba Milosevica ,Vuka Draskovica i Voislava Seselja su jedno planirnao zlo,koje je ona ista organizacija, koja je izvrsila likvidaciju te vojekske do danas, osnovala,skupovi na Rvnoj Gori,selmucenje bradonje i sve sto rade je gore od same smrti i likvidacije te vojske.
Danas ludak zvani Milo Djuknovic zajedno sa Sptrima i muslimanima i nekakvim Crnogorskim pokretom pokusava na tin nesretnim kostim graditi buducnost neovisnog Montengra,zato nam se ovo desava,nijsu ni Dodik ni Vucic ni predhodno Tadic nista bolji,sve je to jedna olos jedene ideologije.
Nekakvi proglasi izmirenaj i pomirenja ,izjednacavanja i neizjednacavanja su jedna obican sprdnja sa istorijom i tragikom koja nas je zadesila 41-45!
Ne trazi se nista ,ama bs nista ,jedno da se iznese istina koja se dobro cuvala i danas se cuva u arhivu u Srbiji,pa neka pisu istoricari a narod neka zakljucuje po svom nahodjenju.Ne trzai niko nicije izvinjenje,ili zalost ,sem onih kojima doma nijesu dosli,jedino se trazi istina ,pa neka sudi kome je do suda,potomcima do toga nije,nego do sahrane i da mogu imena stvaiti na nadgrobnoj ploci.
Montengro dozvoljava i vonicima Vermahta da imju grob,neka imaju ,da se zna da su ovdje netso radili,da ne budre sjutra da su bili turisti,medjutim zabranjivati sahrane i nadgrobne ploce ubijenim bez suda ,je teska i pretesk subina koja ce ovu zemlju kostati mnogo toga ,ljudskoga ali i svega drugoga.
Sluzimo ,paratsose i pojemo LITURGIJE za pokoj dusi poginulim i strijeljanim,i oko toga vikaju ,kreteni, golje, izrodi, olos,a svoijema koji su isto tako neko negdje poginuo pale autogume,iako su svi do jednog bili krsteni,sto svojima to ne radite,niko vam ne brani.Nije poznato da se moze neko ko je krsten izbaciti iz vjere,iako su govrili i to nijesam cuo jednom,“ ja sam sa time raskrstio“ misleci na vjeru i Boga.
Bilo bi dobro da se malo razmisli ,svoju drzavu graditi na inatu i jos skoro preko sedamdeset godina iza tih dogadja diciti se time sto se pucalo na nenaoruzane i svezan,da znate koliko ste jadni ,ne u nasim ocima, nego u ocima vasih unak!
Placat ce to ova zemlja ,i placa,samo nemoze to znati ni Djukanovic ni Bulatovic ni Sveto Marovic,iako bi trebao,ali sto vrijedi,igrao je bote na Jaz kada su se u manastiru Lastva Grbaljska shranjivali strijeljani U Baru.Misli da se zaboravilo,pa vidis kao sve dodje na red,i jos ce ,nesamo njemu nego svijema ,koji se time rugaju.Tamo mu je maloljetni ujak strijeljan od 17 godina,a bilo je i iz bratsva,ali nije on sam ima ih jos.
Mozete kako hocete ,ali nemozete koliko hocete a i ako tada mozete,Bog je povrh sviju nas,nezaboravite to,i svi oni koji prozivaju nakon paratsosa 17 jula ,neka se sjete da se sve vidi zna i zapisuje gdje nemoze biti izbrisano,koliko god vam se cini da nije tako,svaki dan cete biti u to uvjereni.A ko je bio u pravu ,ili krivu,to me uopste ne interesuje,taman koliko sto ce sjutra bit.Nema manje zemlje a veceih geresnika ,ni vise svetaca a manitijeg naroda,ni vise crkva a manje vjere,ali tako je to ,hoce i crnogorskog boga ,a ne sto drugo,skupo ce to neko da plati,ili palcemo svi a nevidmo nista.Ima li vece bruke nego da ti djeca upravljau,a koliko vidimo iza djece hoce opet djeca,na dobro nece izaci ,sigurno,daj bozeda se varam?
Sjajasn tekst. Cestitam.
Potpuno si u pravu Ivane , te nesretnike sa zlog puta treba pristojno sahraniti , to je jedna velika nesreća .
Zaboravih se potpisati iznad komentara , pa kad sam već tu da dodam da je grozno znati da ti je neko strijeljan bez suda u nekoj nedođiji , i da ne znaš đe su mu kosti , pa ma što da je uradio prije toga , moralo se suditi ljudima , pa ko ke kriv da odgovara !
Bezbožnici udbaški prije će poludjeti, nego išta shvatiti i prihvatiti. A prijeko potreban je oproštaj i poštovanje za sve pravedne mučenike i osuda za sve zločince sa bilo koje ideološki suprostavljene strane. To bi za Crnu Goru bio značajan civilizacijski korak naprijed. Ovakva demonizacija je znak da vlast drže i postavljaju oni koji su spremni da i dalje ubijaju da bi zadržali privilegije i prenosili ih u nasleđe. To je znak da je društvena svijest u Crnoj Gori najnerazvijenija u regionu i nasilno se betonira na najprimitivniji, prostački način. To ima strašnu cijenu. Civilizovani pojedinci ne osjećaju Crnu Goru kao prostor slobode i napretka, već kao baruštinu u kojoj se čuje ružno kreketanje „gušavih“ žaba.
I dan danas je ostalo u staroj Crnoj Gori da se kaze kada neko muci nekog(preko mjere) ,,Ne muci ga vise , nisi ga zarobio na Zidanom Mostu,,
prvi put cujem ovu tvoju umotvorinu…i mogu ti rec da mi se povraca od tebi slicnih