Повратак отписаних

Наши стари знали су често лаконски поновити поштапалицу „што је било и биваће“. Њиховим потомцима у данашњој Дукљи „бива“ да се поново, >„после шестидесяти лет“ разврставају за и против Руса.

Дон Микеле и већина љутих НАТО грантоваца паре би дали да се врати четрдесет осма, па да организују љетње кампове попут Голог отока за ревидирање ставова и рекреативне активности попут „топлог зеца„.

Тако нешто је Дон Микелеу док му је 1999. био савјетник, предлагао и друг Јово Капа, али га је у томе спријечио ограничен животни вијек револуционара. Сигурно због тога у вјечним ловиштима сада реферише вољеном Маршалу, док га испод ока гледа другарица Зденка.  

Врло је увесељавајуће да су у првим борбеним редовима активисти који нон стоп будно мотре на проруске антинато елементе. Предњаче другови из УБНОР-а као авангарда неолиберализма. Шатро антифашистичке организације која је у ствари ветеранска постава ДПС/СДП јастребова дукљанске провинијенције.

Не смета много чињеница да другови „антифашисти“ убјеђују да су се партизани „часна пионирска ријеч“ борили за неовисну Дукљу. Добро, већина их је рођена деценију по окончању Другог свјетског рата, па су са ђедовима и очевима слабо причали о томе за шта су се борили.

Листом су за НАТО и брк им се смије на појаву преподобног Мираша. Нико од њих није омирисао барут, ако се не рачуна дубровачки рат за мир или шенлучење послије побједа де пе ес и коалиционог национал социјалистичког партнера.

Локални партијски генсек запљуне врх оловке и уредно евидентира колико је друг члан испалио метака појединачно, колико рафално и колико му се суза радосница слило низ јуначко лице покушавајући да дотакне фотографију љубљеног Господара.

У обреду иницијације у дукљанске анти-фашисте преобраћују се изреда дојучерашње Србенде и Српчићи из деведесетих де пе ес година које су појели скакавци. Медијатор је наравно Мираш или Јеврем, јер је природно да окултним обредом чинодејствује припадник УДБЕ са највећим чином.

Људска машта је превише ограничена и уска да смисли варијације на тему дукљанске борачке организације, антифашиста који скачу на ноге лагане и држе руку на грудима док се изводи химна Секуле Дрљевића. За другове борце првоборце антифашизам је у ствари антисрпство.

Међу њима и стогодишњи начелник ССНО, једини југословенски адмирал флоте Бранко Мамула. Чудни су путеви Господњи. Србин из Крајине, министар војни ЈНА у тренутку кад је била најмоћнија, сада „друг члан“ и заговорник НАТО.

Што би рекао Николаидис Катунског Гебелса „поетска је правда“ да му шефује локални предсједник УБНОР, секретар ДПС, пензионисани стражар са изразитом склоношћу ка којој капљици више. Стражар постројава адмирала, а Филип Нејаки ових дана дијели ордење старици Лидији друга Блажа и Ненаду Чанку, увозном панонском дукљанину.

Да бизантски подло подсјетимо да је крајишких коријена као и друг Мамула.
Да и Чанак зна колико је ордење поштовалаца Павелићевог дужносника, < />„тешко“  свједочи како се захвалио министру Жјаги.

„Сир је из Француске, бечки је валцер, њемачки ауто, а ордење из Црне Горе“ рекао је један од бројних полтрона Дон Микелеа из братске Србије. Шта очекивати од некога који сматра да је де пе ес издашнији за народ Дукље од нафтних.

Сјетимо се у овим тешким тренуцима за Еурозону, наше славне. Поред обрачуна са комунистима који су више вољели Стаљина од Тита, у Црној Гори је упоредо те далеке а тако блиске 1948. текао и процес утјеривања сељака у задруге.

Друг Стари, Кардељ и друштво објавили су тада рат козама како би црногорског сељака лакше привољели да напусти село и оде град како би градио социјализам. У Његушима је кажу у то доба почела да цвјета црна берза сушене браветине, коју је из Новог Зеланда увозио предсједник среза.

На дрвеним сандуцима бојом су јасно била означена слова „НЗ“ која су свједочила о земљи поријекла. Кад су незадовољни његушки комунисти на „хитном партинском затвореног типа“ јавно оптужили друга предсједника да сељаке хапси због коза, а истовремено увози јаретину из далеке западне земље, он је уз гнушање избјегао самокритику.

„Није другови тачно да је то увозна браветина. Видите да на сандуцима пише „НЗ“ – што значи да је На Зановијет!“ одбрусио је предсједник „и квит“.

И сљедбеници друга предсједника лиферанта данас лиферују пучанство са нешто другачијим паролама примјеренијим времену, али опет антируске и антисрпске провинијенције. Вријеме се промијенило али не и другови.

Сад се ословљавају као господа, али манире љубоморно чувају. НАТО
еуфорија ће постепено спласнути, али НЗ стратегија ће остати као што је <>остала и послије Информбироа.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: