Повратак јунака: Вријеме је да се Црна Гора сјети Пунише Рачића – заслужио је и више од споменика
1 min read
Док Црна Гора данас уличним таблама и споменичком културом одваја себе од историјског памћења и везе са српским националним бићем, вријеме је да се ствари назову правим именом. Једно од тих имена – и то велико и незаобилазно – јесте име Пунише Рачића, народног посланика, српског добровољца, комите, родољуба и човјека који је цијелим својим животом носио терет борбе за слободу, јединство и част српског народа.
Рођен 1886. године у Слатини код Андријевице, Рачић је већ као младић учествовао у српским ослободилачким акцијама у Старој Србији – на Косову и у Македонији. Борио се у балканским ратовима и Великом рату. У вријеме повлачења српске војске преко Црне Горе и Албаније, Рачић је био задужен за пребацивање злата из Народне банке Краљевине Србије. По поразу Црне Горе и распуштању војске, одлази у комите, где се изјашњава против династије Петровић Његош и за присаједињење Краљевини Србији, заједно са осталим комитама се борећи као бјелаш по свршетку рата 1918. године.
Свој политички рад наставља као посланик Народне радикалне странке у Скупштини Краљевине СХС, гдје је представљао интересе српског народа и бранио идеју јединства. Догађаји из 20. јуна 1928. године, када је у Народној скупштини дошло до оружаног инцидента у ком је Рачић испалио више хитаца на хрватске посланике, и данас се користе као средство антисрпске пропаганде. Али тај чин није произишао ни из лудила, ни из мржње, нити из некакве службе – него из драматичног осјећаја да је држава на ивици распада, да се издаја слави, а српски интерес гуши и исмијава. Рачић није пуцао из хира, већ као човјек који је у сали Скупштине већ данима трпио понижења, увреде и пријетње народу који представља. Истина је да је догађај трагичан.
Подсјетимо, тада водећи хрватски политичар Стјепан Радић, предсједник Хрватске сељачке странке, пријетио је како се Хрватска већ спрема на отцјепљење од остатка државе. Својим жустрим говорима је изазивао неред, због чега га је предсједник скупштине Нинко Перић укупно 10 пута удаљио са сједнице. Врхунац сукоба је био када посланици више нису ни негирали да подржавају насиље у законодавном тијелу. Једном приликом посланицима владајуће већине са клупе довикнуо „Хајде, стоко, час горе, час доле!“. Када је неко из већине споменуо Велики рат и јунаштво у борбама „за краља и отаџбину“, Павао Радић је гласно упитао „Колико кошта та ваша српска крв? Колико кошта Кајмакчалан? Да платимо – па да будемо мирни!“
Истина је да је тај акт драматично убрзао политичке процесе у Краљевини, али исто тако је истина да је Пуниша Рачић био само коначни окидач – а не узрок свих подјела и нетрпељивости. Његово дјело можда јесте било прекорачење закона, али оно није било издаја, већ крик за правдом.
Пуниша Рачић се мирно предао жандармерији и изјавио да није имао никакве намјере да бјежи или се скрива, већ да је само хтио да обавијести породицу и своје бираче о свом чину, упутивши им писмо:
„ Драга браћо Срби из Црне Горе, бирали сте ме и изабрали за свога посланика против воље владе и режима… Ја сам до данас повјерену ми дужност савјесно и предано вршио… Радећи то за вас, правио сам се мањи од макова зрна, а скромнији од сваке дјевојке, кад сам ја лично био у питању… Али кад су били ваши морални и материјални интереси ја сам био прави Србин Црногорац… Данас су ме радићевци изазвали нападајући на моју част и национално осјећање, те сам се онемогућио да вас даље представљам. Црногорцима и не би требао представник који нема поноса, осјећања части, чојства и јунаштва… Хвала вам, браћо, на повјерењу!“
…punisa racic je bio neprijatelj drzave crne gore i crnogorskog naroda…silnik majorizacije Srba nad svim južnoslovenskim narodima…. Nacionalsovinista do pogroma… Ljudi …sva prava svim narodima i nacijama ……to je jedini put ka srecnom suzivotu….
Maljuga: jeste li vi uopšte pročitali članak koji komentarišete? A čime je to izdao Crnu Goru da li možete da objasnite? Možda niste pročitali ni sadržaj njegovog pisma narodu koji je zastupao u toj skupstini? Znači Hrvati možu da disu spomenike i osvjedočenim ustašama i da proglašavaju Stepinca za sveca a mi treba Račica da proglasimo za izdajicu? Imate li što u glavi osim svog imena?
NEPOSREDNI POVOD ZA PUCANJE JE BILA RECENICA “ KOLIKO KOSTA SRBSKA KRV DA PLATIMO “ ALUDIRAJUCI NA 1. SVETSKI RAT AL I VEKOVE PRETHODNE …