Потомци јунака из Гвозденог пука пронашли гроб претка
1 min readНакон више од једног вијека, потомци настрадалог припадника топличког Гвозденог пука Вукоја Перишића из куршумлијског села Данковића посјетили су његов гроб, запалили свијећу и прекрили земљом коју су понијели из родног села. Гроб је пронађен у Сјеверној Македонији, у сјелу Орехово, а надгробни споменик је, кажу, и данас добро очуван. Спомен-обиљежје Перишића је случајно пронашао македонски познавалац тамошњег терена Драгиша Страхињић, водич и логистичар већине српских удружења, група и појединаца који одлазе у Македонију како би истражили, обилазили или чистили војничка гробља. Страхињић је фотографисао споменик, а настала слика је убрзо пронашла пут до потомака јунака Вукоја из Данковића којима је, према сазнању, требало неколико дана да се организују и посјете гроб свог претка, преноси Политика.
– Ми, његови потомци, праунуци и чукунунуци, први пут смо запалили свијеће на гроб нашег храброг претка, окадили тамјаном, обавили скромно опело, а гроб прекрили земљом донијетом из родног села – каже праунук Југослав Савић из Куршумлије. Он истиче да су на гроб свог претка отишли само мушкарци, а да ће идући пут доћи и женски дио велике Вукојеве породице, те да су га на самом гробу „упознали” по именима са свим члановима породице који су после њега дошли.
Миле Копривица, предсједник куршумлијског Удружења „Коста Пећанац” које се бави очувањем и његовањем историје и традиције српског народа, као и очувањем сјећања на јунаке топличког Гвозденог пука, истиче да је Перишић само један од великог броја настрадалих српских бораца током Првог свјетског рата у борбама на Солунском фронту од 1916. до 1918. године и да је његов гроб пронађен сасвим случајно. – У сјеверномакедонској општини Новаци, гдје је и мјесто Орехово, према подацима тамошњих мјештана, поред сеоске цркве некада је постојало и српско војничко гробље. Ту су сахрањивани јунаци погинули у борби са Швабама за чувену коту 1050. Житељи Орехова тврде да су постојала 34 надгробна споменика ограђена бодљикавом жицом – тврди Копривица. Ипак, он додаје да се данас тамо налази само један добро очувани споменик Куршумличанина Вукоја Перишића.
Копривица, који је и сам потомак славних предака, подсјећа да је на највећем гробљу настрадалих Срба у селу Скочивир, гдје има око 500 гробова, прије три године пронашао претка Тодора Р. Копривицу поријеклом из села Вукојевац у куршумлијској општини. – Већ 12 година чланови Удружења „Кајмакчалан” из Београда и нашег Удружења „Коста Пећанац” самоиницијативно одлазимо на Кајмакчалан у Македонији, а током неколико дана боравка очистимо на десетине запуштених српских гробаља погинулих војника у Првом свјетском рату у атарима села Скочивир, Трново, Добровени, Живоино – каже Копривица. Он тврди и да су српска гробља на Кајмакчалану расута на преко 90 локација, а да се на овом простору још могу пронаћи неоткривени гробови зарасли у трње и коров.
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Znaci da ce se vremenom uz Boziju pomoc balkan trsit komunisticke splacine sto je preostala dosta su vladali umiru starculjine nova vremena dolaze
Што се Подујева тиче све си у праву сем што је 1999 год.било 1500 Срба што је око 1.5%српског становништва,тачно је да су уз садашњу административну линију а за време турака граница целом дужином била насељена србима из црне горе
Cio Toplicki,Kosanicki i Jablanicki kraj izmedju Prokuplja,Medvedje i Merdara,naseljavaju Srbi-Crnogorci koje su iz danasnje Crne Gore u Srbiju naselili kralj Petar i Aleksandar,i dali im zemlju i kuce. Drzava im je pomagala da raskrce sume,izgrade kuce i osnuju domacinstva. Do 1999 god.oni su zivjeli sve do Pristine i Mitrovice,no su ih komunisticke i Siptarske vlasti posebno od 1960 god.pocele perfidnim pritiscima protjerivati sa ognjista. Prvo su donjeli 1945 zakon „o zabrani povratka kolonista u ranija mjesta boravka“ navodno „kako ne bi iritirali Siptare“.Onda su u njihove kuce i imanja naseljavali „emigrante“ iz Albanije. Najinteresantniji primjer je mjesto Podujevo: Prije 2.sv.rata u gradu je zivjelo 99% Srba-Crnogoraca,da bi ih do 1999 god. ostalo svega 10%. Danas tamo nema ni jednoga. Podujevo je potpuno etnicki cist grad u kom zivi i bukvalno 100% Siptara.To je primjer kako jedno podrucje za samo 100 god.od etnicki cisto pravoslavnog postaje etnicki cisto muslimansko. Taj perfidni i planski proces etnickog ciscenja se sada odvija i na podrucju Kosova i Metohije.I to se cini toliko detaljno da tamo dje protjeraju i zadnjega Srbina,poruse mu kucu,izvade kamen iz temelja,isto ucine i sa Crkvom ako je ima,a na kraju sruse sve nadgrobne spomenike, raskopaju grobove i kosti,da se ni po cemu ne moze prepoznat ko je tu nekada zivio.
Tako je svaka ti cast