Постоји једна земља…

Пише: Милан Ружић

Не морате веровати у оно што ћете прочитати, али имајте то на уму док не отворите очи.

Постоји једна земља која није оно што је! У тој земљи се нико њен ни за шта не пита! Та земља живи од лажи, а умире од истине! У тој земљи главну реч воде они који дођу из других земаља! У њој су странци домаћини, а домаћи су странци! У тој земљи глупост је протерала памет! Ова земља има народ, има заставу, има уставе и законе, али народ је небитан, застава је занемарена, устав и закони су ту да се о њих оглуше! У тој земљи људи живе ни од чега! У тој земљи животиње живе од људи! У тој земљи грех је одомаћен! То је земља у којој се Ђаво не изува кад у њу улази!

Постоји земља у којој сви ћуте! То је земља коју су кривили за све! Ту су земљу кидали, богатили је осиромашеним уранијумом, живу сахрањивали, а опет су сви ћутали! У тој земљи одлучују они које нико ништа и не пита! Народ те земље је страдао, а сада за њега причају да је он убијао! У тој земљи криминалци су изашли из затвора и ћелије уступили поштенима! У тој земљи Бог не значи ништа, па Га се нико и не плаши! Ту земљу воле само они који су из ње побегли! Говорим вам о земљи која је приватизована. Цела! Говорим о земљи у којој се прави више кладионица, него школа! Причам вам о земљи у којој има више аутомобила него људи! Говорим о земљи у којој од људи једино мање има хлеба!

Тамо су одгајани победници! То је земља која је одбранила свет! Земља која је своју милост код Господа оправдала свим оним што је чинила! У питању је земља која је сневала, волела и певала! Сада је та земља понижена! Данас та земља плаче! У њој нико ништа не сања! Не воли више ни себе саму!
Постоји земља коју прекраја како ко хоће! Постоји иако се за то не може утврдити да ли је у питању постојање или имагинација! Постоји земља у којој се све гаси! У њој сунце никада не залази, јер није ни излазило!

Ред у тој земљи постоји! Тачније, постоје редови! Тамо су редови испред амбасада, испред болница, на границама! То су редови иза екрана, испред врата куће велике браће, редови у банкама за кредит, редови испред бироа за запошљавање, редови испред онога што није у реду! У тој земљи нема реда тамо где треба да га буде!

Та земља о којој причам је умивена злочином и окупана је крвљу, и то својом! Она је кићена гробовима својих мученика о којима се нико не брине! Рањена је, али се понаша као да је мртва! У њој је једина светлост она са телевизора!

Постоји једна земља у којој су сви слепи! У тој земљи су сви глуви! У њој су, изгледа, и сви неми! У таквој земљи се не смеш истицати! У њој се не сме размишљати! Тамо се не сме тражити оно што вам припада, али се сме отети! Из те земље сви одоше, а прича се да ће бити боље! Можда хоће, али коме? Коме ће бити боље ако у тој земљи не буде никога?
Знам да мислите да претерујем. Мислите да се нико никада није срозао толико! Уверени сте да таква земља не постоји и да сам ја лажов! Размакните завесе и погледајте напоље! И даље сте сигурни да не постоји?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: