Постојећи скупштински сазив има уставно право да изабере новог премијера и нову Владу

Пише: Владимир Павићевић, Друштво за истраживање политике и политичке теорије

У свијетлу кризе Владе и парламентарне кризе коју данас имамо у Црној Гори, у јавности се као занимљива и важна тема појавило питање да ли у случају разрјешења предсједника Владе Здравка Кривокапића и пада његове Владе постојећа скупштинска већина или посланици у постојећем скупштинском сазиву могу да изаберу новог премијера и нову Владу или би у тој ситуацији морало да се иде на пријевремене изборе.

Један од најистакнутијих заговорника идеје да постојећа скупштинска већина не може изабрати нову Владу уколико је на њеном челу нови премијер је професор Ђорђије Блажић. На основу анализе Друштва за истраживање политике и политичке теорије, овим текстом желимо да аргументујемо став супротан ономе који заговара професор Блажић – ми тврдимо да нема уставних и других правних препрека да иста скупштинска већина односно да посланици постојећег скупштинског сазива смијене Кривокапића и његову Владу и да изаберу новог премијера и нову Владу Црне Горе у цјелини.

Прво, основно је демократско правило у парламентарним демократијама да скупштинска већина има пуни легитимитет да у истом скупштинском сазиву мијења и премијера и чланове Владе. Скупштина је дакле политичка институција која у системима попут овог који имамо у Црној Гори суверено одлучује о томе када и кога треба мијењати у Влади Црне Горе, која за свој рад полаже рачуне управо Скупштини. То значи да пад Владе не значи и распуштање Скупштине, већ пад Владе отвара прилику или за избор нове Владе са новим премијером или организовање пријевремених избора. О томе којим ће се путем ићи даље одлучује управо Скупштина.

Друго, у члану 95. црногорског Устава пише да предсједник Црне Горе предлаже мандатара након разговора са представницима политичких партија из Скупштине. Дакле, у Уставу не пише да предсједник државе то може да уради само једном, непосредно након избора и никад више, већ је норма општа, важи за све прилике у којима већина у Скупштини Црне Горе има потпис најмање 41 посланика за кандидата за мандатара. То значи да потпис минимално 41 посланика постојећег скупштинског сазива за предлог новог мандатара обавезује предсједника државе да мандат за састав нове Владе повјери тој личности.

Треће, чланом 84. Устава Црне Горе прописано је да Скупштини мандат траје четири године док мандат Владе и премијера није одређен временски и зависи од низа околности. У истом члану прецизно је наведено да Скупштини мандат може да престане и прије времена на које је изабрана распуштањем Скупштине или скраћењем њеног мандата. Нигдје, дакле, није наведено да Скупштини престаје мандат падом Владе или разрјешењем предсједника Владе.

Четврто, чланом 105. црногорског Устава предвиђено је да премијер и Влада могу поднијети оставку, али то не производи никаква ограничења права постојећег скупштинског сазива да бира нову Владу и новог премијера.

Пето, по члану 110. Устава Влади може престати мандат на неки од прописаних начина и до избора нове Владе стара обавља своју функцију. Нигдје не пише, јер то није дио демократских правила нити демократске праксе, да нова Влада може бити бирана искључиво са старим премијером. Премијер је само први члан Владе који је предлаже и представља. Ерго, у Уставу не постоји норма која статус премијера третира онако како то образлаже професор Блажић, који тврди да један изабрани премијер мора бити премијер четири године или нема нове Владе.

Шесто, члан 103. Устава у којем пише да предсједник Црне Горе предлаже мандатара у року од 30 дана од дана конституисања Скупштине регулише само ону ситуацију након конституисања новог сазива Скупштине и ништа друго. Дух и садржина Устава је јасна – овај став члана 103. односи се на период непосредно након одржаних избора и не спречава Предсједника Црне Горе да у периоду од четири године за мандатара именује другу особу о којој сагласност постиогне већина посланика у Скупштини.

Седмо, већ постоји пракса разрјешења старих и избора нових предсједника Владе Црне Горе у истом скупштинском сазиву. Случај премијера Жељка Штурановића свједочи да тада није постојала уставна препрека да се изабере нови мандатар Мило Ђукановић у истом сазиву Скупштине. Имамо, такође, случај избора Игора Лукшића за првог човјека Владе након оставке некадашњег премијера Ђукановића, поново у истом мандату Скупштине. Уставни суд није реаговао ни у једном од ова два случаја одлуком да је дјеловање у оба наведена случаја било у супротности са Уставом Црне Горе.

Осмо, први став члана 92. Устава Црне Гори каже да се Скупштина распушта ако не изабере Владу у року од 90 дана од дана када је предсједник Црне Горе први пут предложио мандатара. Ова формулација јасно показује да предсједник Црне Горе може више од једног пута да предложи мандатара. Када се томе додају Уставом предвиђени начини за скраћење мандата Скупштини или за распуштање Скупштине, очигледно је да разрјешење предсједника Владе или његова оставка не значи обавезу расписивања пријевремених избора, већ се у том случају враћа мандат постојећем скупштинском сазиву да покуша да изабере новог премијера.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: