Поштански код

На „пјену од мора“ , како се то каже на нејезику „црногорскоме“ (*коме – чему – датив ) , налази се мала увала Пржно у Паштровићима и у њој мјесна пошта. За житеље Св. Стефана са оближњим и све бројнијим насељима – бројнијим бар у смислу станова и кућа – адреса на којима стиже пошта, али не и у броју становника. Зими станови зуре празни, затворени, а љети се све мањи број њих отвара јер нису ни Руси више овце. Него, све ми се чини да никада нису ни били.

Оно „шишања оваца“ како се може назвати наша цјелокупна туристичка дјелатност, као и трговина некретнинама у „доба Руса“, сада то звучи као да је било у „доба Јуре“, али тек је 10- ак година од тога, а захваљујући тим новцима имамо и ову млађану „државу“ , била је то лака и брза пара – превара. Таква је и држава. А што је брзо то је и кусо… Свако се бар мало овајдио о данас омражене Русе. Ваљда су нам тако антипатични и непожељни јер нема више њихових ноцаца, јер нисмо и ми постали Руси. Сви. И то не било какви Руси, већ Руси олигархи. Милионери. 650 000 нас – сви ко један милионери.

Назвах насељима те новоизграђене, побетониране, а не како би можда неко волио – пошумљене крајеве у залеђини некада чувеног хотела. Назвах их насељима а хтједох рећи засеоцима, јер да је среће Свети Стефан би било село, право мирно приморско мјесто са стилом. Свети Стефан би личио на некадашњи хотел, пратио би традицију и славу (полу)острва по којем сада се већ може рећи неправедно носи име.

Елем, пошта.. Једна пошта за два мјеста – Пржно и Свети Стефан. Срећом, добрим дијелом сакривена иза реда високих борова и мање примјетна за туристе налази се у оронулој ниској грађевини чија слика у очима оставља дојам грешке у времену и простору. Очите нелогичности. Зграда – временска машина… Сели вас у трену 70 година уназад. Све би било добро да је можемо заобићи, скренути поглед..

Напротив, принуђени смо је посјећивати – ту је наша древна пошта. То је наш портал за свијет. Наша лансирна рампа за орбиту… Наш телекомуникациони центар. Модеран и брз, али у неком сну.

Тако сам јутрос, сав ужурбан посјетио пошту. Погрешно мјесто за некога ко чак и мало жури. Погрешно упркос томе што није било гужве. Тек једна особа за шалтером и још једна која је претурала по неким пакетима пуним писама…

Препознао сам госпођу јер ми се мјештани сви познајемо… Хтједох јој се јавити, но она није подизала поглед сва повијена над оним пакетима као да се у њима крије нешто добро и ново…Прербирала је, читајући само имена и презимена на која су адресирана писма – тражећи своје… Схватио сам одма! Ништа добро, нити ново. Ту су рачуни који нису стизали до 25-ог… Струја, вода, телефон мобилни, фиксни, телевизија… Све је у неколико пакета! Поређано ваљда по азбучном реду ( пардон – абецедном на „црногорском“ ) , међутим не… Ни по абецедном, ни по азбучном ( Вуковом ) , већ онако – офрље… За оне са јаким живцима, оне безбрижне који нигдје не журе и воле да трагају – трагају за срећом… Дакле у пошти се јутрос играла наградна игра – пронађи своје рачуне и плати их све! Љета господњег 2015. у доба нуклеарно када људи одоше далеко у космос…

Госпођа драга и ја склописмо пакт – ја тражим и њено и своје, а она и моје и њено. Тако ћемо ваљда брже. Са опаском да је она на нелегалном прикључку и под туђим именом. Тако да моја пажња мора бити појачана. Искључите све рецепторе и сваку бригу и небригу, све мисли усресредите на тражење. Уххх… Имена и имена, као на траци, измјешаше ми се слова у глави, а мај је, већ је „на пјенУ од мора“ вруће… Спарно. А нигдје мог рачуна… Тражим га упорно, као да очекујем писмо волејне, као да је неки други вијек романтике када смо писали права писма једни другима… Читам и нека страна – руска имена. Рачуни им стижу, а њих више нема. Нисам знао да има толико Руса у мом мјесту… То ми на трен скрену мисли, међутим брзо се тргнух да случајно не прескочим своје дажбине…

Прије или касније рачун ће стићи у моје руке овога пута, а не на моју адресу – јер поштара нема, помислих – на одмору је, није ваљда болестан… А можда и није радио – дан је неовисности био. У том грму лежи зец! Држава је славила – држава се славила…

У пошти наградна игра – нађи свој рачун и срећан ти 21. мај!

Пише: Стефан Грломан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: