ИН4С

ИН4С портал

Пост – љубав према Богу и ближњем

1 min read
Божићни пост представља посебне дане за хришћанина у којима свој поглед обраћа изворима своје вјере.
crkva

Илустрација

Приредио: Александар Вујовић

Божићни пост представља посебне дане за хришћанина у којима свој поглед обраћа изворима своје вјере. Хришћанин се узда да је Христос дошао да спаси не неко апстрактно човјечанство, већ конкретне људе, између осталог и њега лично.

Како о томе говори апостол Павле: „Истинита је ријеч и сваког примања достојанија да Христос Исус дође у свијет да спаси грешнике од којих сам први ја.“ (1 Тим. 1:15) Ове ријечи апостола сваки православни хришћанин понавља, прилазећи Причешћу: “ Вјерујем Господе и исповједам да си ти ваистину Христос, Син Бога Живога, Који си дошао у свијет да грешнике спасиш, од којих сам први ја“. Син Божији је постао Човјек и ради мог спасења је био распет и због мојих гријехова и оправдања је васкрсао. Припреми овог најрадоснијег дана у нашем народу, посвећене су нарочито три последње недјеље пред Божић, за које наш народ има називе: Дјетињци, Материце и Оци.

Дјетинци

У овим припремним недјељама пред Божић обичаји народни су, углавном, свуда исти. Најприје очеви и мајке, у трећу недјељу пред Божић, која је посвећена дјеци, и зове се Дјетињци, изјутра рано, везују своју дјецу, негде чак и ону у колијевци, а дјеца им се ,,дријеше“. Пошто је то увијек недеља по СВ.Николи, то обично ,,Свети Никола тог јутра доноси дјеци поклоне!“

Материце

У другу недјељу пред Божић, која је посвећена мајкама, зове се Материце. Тад дјеца везују мајке, а оне им се ,,дријеше“ и дају поклоне које су претходно припремиле.

Оци

У прву недјељу пред Божић која је посвећена очевима, зове се Оци. Тада дјеца ,,везују“ очеве, а они им се ,,дријеше“. Ово узајамно ,,дријешење“ је узајамно чињење поклона љубави које ствара празничну – свечану атмосферу у породичним хришћанским круговима. У жељи, да Његов долазак сачекамо везани најчвршћим везама међусобне љубави, јер је и Он – Божић – Љубав. Једно од чешћих питања за свештенике и теологе јесте да ли дјеца треба да посте и да ли се треба вјенчавати у вријеме поста.

Да ли дјеца треба да посте? Дјеца не посте и немају потребе да посте као одрасли хришћани. Зато што још не посједују гријехе, страсти и навике, које се постом смирују и због којих је пост од Бога заповијеђен, а од свете Цркве установљен и прописан. Ово не значи да су дјеца потпуно ослобођена поста, и да уопште не треба да посте. Како ће деца постити и колико, зависи од побожности њихових родитеља.А ту заиста треба имати много мудрости и расуђивања да се не огријешимо ни о тијелесне ни о духовне потребе свога дијетета. По учењу Цркве,дијете до седме године нема гријеха (одн. не урачунавају му се гријеси). Код браће Грка и Руса родитељи приводе дјецу од 4-5 година свештенику на ,,исповијест“, опет не због неких њихових гријехова, него да се од малена привикну на једну свету и неопходну хришћанску дужност, без које, кад одрасту, нема напретка у духовном животу. А уједно и да успоставе повјерење и слободу у општењу са свештеником – духовником. – Епископ хвостански Атанасије

Да ли се треба вјенчавати у вријеме поста? Може ли свештеник извршити вјенчање у вријеме поста без одобрења надлежног епископа? Не може. Канон 39. Светих апостола наређује: „Презвитери и ђакони без знања епископа нека ништа не предузимају, јер је он онај који се има старати о народу Господњем и који има давати рачуна о њиховим душама“.Слично вели и 57. канон Кападокијског сабора: “ Презвитери не могу ништа радити без приволе епископа“. Свештеници, рукоположењем на свој степен, добијају право да, у редовним приликама и условима, поред других свештенодејства врше и Свету Тајну Брака. Лаодикијски сабор, половином IV вијека, својим каноном 52. каноном забрањује вршење вјенчања у посту. Крмчија у 50 глави, прети тешком казном свештенику који неког вјенча у Црквене забрањене дане. Да су то дани поста, и неки други, казује Православно исповиједање вјере у свој 88. одговору, и 65. брачних правила СПЦ.

Изузетно, у случајевима неке ванредне потребе,може се извршити вјенчање и у то вријеме. Одлука о томе припада власти надлежног епископа, као што његовој власти припада процијена о разријешењу неких случајева сродства, скраћивања или продужавања епитимије, дозвола опела самоубицама итд.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *