Пост – љубав према Богу и ближњем
1 min read
Илустрација
Приредио: Александар Вујовић
Божићни пост представља посебне дане за хришћанина у којима свој поглед обраћа изворима своје вјере. Хришћанин се узда да је Христос дошао да спаси не неко апстрактно човјечанство, већ конкретне људе, између осталог и њега лично.
Како о томе говори апостол Павле: „Истинита је ријеч и сваког примања достојанија да Христос Исус дође у свијет да спаси грешнике од којих сам први ја.“ (1 Тим. 1:15) Ове ријечи апостола сваки православни хришћанин понавља, прилазећи Причешћу: “ Вјерујем Господе и исповједам да си ти ваистину Христос, Син Бога Живога, Који си дошао у свијет да грешнике спасиш, од којих сам први ја“. Син Божији је постао Човјек и ради мог спасења је био распет и због мојих гријехова и оправдања је васкрсао. Припреми овог најрадоснијег дана у нашем народу, посвећене су нарочито три последње недјеље пред Божић, за које наш народ има називе: Дјетињци, Материце и Оци.
Дјетинци
У овим припремним недјељама пред Божић обичаји народни су, углавном, свуда исти. Најприје очеви и мајке, у трећу недјељу пред Божић, која је посвећена дјеци, и зове се Дјетињци, изјутра рано, везују своју дјецу, негде чак и ону у колијевци, а дјеца им се ,,дријеше“. Пошто је то увијек недеља по СВ.Николи, то обично ,,Свети Никола тог јутра доноси дјеци поклоне!“
Материце
У другу недјељу пред Божић, која је посвећена мајкама, зове се Материце. Тад дјеца везују мајке, а оне им се ,,дријеше“ и дају поклоне које су претходно припремиле.
Оци
У прву недјељу пред Божић која је посвећена очевима, зове се Оци. Тада дјеца ,,везују“ очеве, а они им се ,,дријеше“. Ово узајамно ,,дријешење“ је узајамно чињење поклона љубави које ствара празничну – свечану атмосферу у породичним хришћанским круговима. У жељи, да Његов долазак сачекамо везани најчвршћим везама међусобне љубави, јер је и Он – Божић – Љубав. Једно од чешћих питања за свештенике и теологе јесте да ли дјеца треба да посте и да ли се треба вјенчавати у вријеме поста.
Да ли дјеца треба да посте? Дјеца не посте и немају потребе да посте као одрасли хришћани. Зато што још не посједују гријехе, страсти и навике, које се постом смирују и због којих је пост од Бога заповијеђен, а од свете Цркве установљен и прописан. Ово не значи да су дјеца потпуно ослобођена поста, и да уопште не треба да посте. Како ће деца постити и колико, зависи од побожности њихових родитеља.А ту заиста треба имати много мудрости и расуђивања да се не огријешимо ни о тијелесне ни о духовне потребе свога дијетета. По учењу Цркве,дијете до седме године нема гријеха (одн. не урачунавају му се гријеси). Код браће Грка и Руса родитељи приводе дјецу од 4-5 година свештенику на ,,исповијест“, опет не због неких њихових гријехова, него да се од малена привикну на једну свету и неопходну хришћанску дужност, без које, кад одрасту, нема напретка у духовном животу. А уједно и да успоставе повјерење и слободу у општењу са свештеником – духовником. – Епископ хвостански Атанасије
