Посмртни остаци Милунке Савић положени уз ,,Тамо далеко“

Посмртни остаци Милунке Савић, српске хероине из балканских ратова и Првог светског рата, пренети су данас у Алеју великана, где су положени уз тактове песме ,,Тамо далеко“.

Посмртни остаци Милунке Савић, положени су после 40 година од њене смрти уз највише војне и државне почасти, интонирањем химне „Боже правде“ и почасну паљбу на београдском Новом гробљу.

Комеморативном скупу и парастосу, уз чланове породице и бројне грађане, присуствовали су председнк Србије Томислав Николић, министри Небојша Родић, Иван Мркић, Велимир Илић, Томислав Јовановић, Александар Антић и Милан Бачевић.

Преношењу посмртних остатака хероине присуствовали су и потпредседник Скупштине Србије Константин Арсеновић, заменик председника Скупштине града Београда Зоран Алимпић, начелник Генералштаба Војске Србије Љубиша Диковић, надбискуп Станислав Хочевар, предсатвници амбасада и војни изасланици 19 земаља и велики број грађана.

Венце на Милункин гроб положили су председник Србије, потом министар Александар Антић у име владе, а затим и Арсеновић, Алимпић и Диковић испред српског парламента, града Београда и Војске Србије.

Пре полагања ковчега, председник Србије је истакао да српска хероина личи на своју земљу – одважна када треба, непобедива и усправна, сваком да се нађе и помогне, а опет скрајнута када други помисле да тако велика и снажна може да засмета.
Николић је рекао да никад није касно да се сагрешења која су други направили према Србији и њеним великанима исправе.
,,Данас то чинимо захваљујући Милункиној породици што нам је дозволила да јој се одужимо како доликује, да почива међу људима који исписују историју наше земље““, рекао је председник Србије.

Он је навео да је југословенска идеологија, доктрина уравниловке и умањивања значаја свега што је српско, гурнула у мрак Србију и њену традицију, а за њом и све великане ратова, културе, привреде, као и историјски контекст пре Другог светског рата.
„Тако је Милунка Савић поделила судбину Србије и била невидљива, неприметна, безначајна – не за Србију, никада за Србију, већ за комунистичку Југославију. Зато што је остала Српкиња и српски борац, а није постала Југословенка и није била југословенски партизан“, указао је Николић.

Председник Србије је навео да верује у постојаност појединачног и колективног памћења и у оданост земљи и да ће Србија очувати сећање на жену која је у мноштву храбрих мушкараца била највећи јунак Првог светског рата.
,,Сада и овде, одајући почаст Милунки Савић, дан уочи прославе потписивања примирја у Првом светском рату, ми, захвални потомци, одајемо почаст свим својим јуначким прецима“, истакао је председник Србије.

Парастос Милунки Савић, испред цркве Светог Николе на Новом гробљу служио је патријарх српски Иринеј, који је указао да је Милунка жртвовала себе без остатка, доживела и сносила све тешкоће рата и страдања и дочекала оно за шта се и борила – слободу српског народа.

Патријарх је захвалио Влади Србије на одлуци да се пренесу њени посмртни остаци у Алеју великана и навео да је реч о ,,светом делу“.
,,Ово свето дело не би било завршено, ни савршено ако би се само на овоме поштовање према њој завршило. То не би било довољно ако не би ушло у школске уџбенике и историју као пример који светли у овом времену конфузном, трагичном и несретном“, рекао је патријарх.

Како је нагласио, реч је о српској херони која је јединствена, не само у нашем свету и времену, него и античком због храбрости и родољубља које је показала, али то се могло и очеквиати од Милунке, рођене на тлу Немањића.
„Нико није тако схватио или мало је оних који су тако схватили однос према отачеству, вери и свему ономе што се српски зове“, указао је патријарх.

Стражу поред ковчега са посмртним остацима испред цркве Светог Николе чувала је Гарда Војске Србије и представници друштава за неговање традиције.

Милунка Савић, српска Јованка Орлеанка, учествовала је у два балканска и Првом светском рату и носилац је војне златне Карађорђеве звезде са мачевима, златне медаље за храброст ,,Милош Обилић“, Легије части ИВ степена, Легије части В степена, франсуског Ратног крста и споменица ( Албанска споменица и споменица Солунског фронта 1915 -1965).

Рођена је крајем 19. века у селу Копривница, недалеко од Рашке, а учествовала је у балканским ратовима под именом Милун Савић, шишала се и повијала груди како се не би открило да је жена, али Милункина „тајна“ откривена је пошто је у Брегалничкој бици (1913) рањена у груди.

У Првом светском рату била је део чувеног ,,Гвозденог пука“, најелитнијег Другог пука српске војске ,,Књаз Михаило“.
У јесен 1915. године Милунка је, у Македонији, тешко рањена у главу и тако повређена повлачила се преко Албаније. После неколико месеци опоравка вратила се на Солунски фронт где је учествовала у биткама које српска војска води на лето и јесен 1916. године.

После рата, хероина Великог рата радила је у Босни и Херцеговини као куварица, болничарка, контролор у фабрици војних униформи. После ургенција сабораца, 1929. године се запослила као чистачица у Хипотекарној банци у Београду, где је провела највећи део радног века.

Умрла је 5. октобра 1973. године.

Посмртни остаци Милунке Савић у Алеју великана пренети су из породичне гробнице, на иницијативу Историјског музеја Србије, и уз помоћ њених потомака, града Београда, Градског завода за заштиту споменика културе, СПЦ, Министарства одбране, и под покровитељством председника Србије.

Недавно је снимљен и премијерно приказан документарно-играни филм ,,Милунка Савић – хероина великог рата“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: