ИН4С

ИН4С портал

Посљедњи српски државник

1 min read

Слободан Милошевић

Пише: Мислав Хорват

На данашњи дан рођен је посљедни српски државник. У преломним временима не само за српство, него и за људски род водио је српски народ, без и једног савезника, без Русије и Кине, са генералима ЈНА задојеним титоизмом који су хтјели бранити братство и јединство са онима који Србима никад нису били браћа и који су од запада наоружани и подржани да нападну Србе, са лажним патриотским опозиционарима које је плаћала хрватска служба, са народом који је деценијама расрбљаван и заглупљиван, са лудом женом и породицом, са службом и војском избушеном америчким агентима…

Правио је грешке, али је иза њега остала Република Српска, након 5 вијекова ускрсла српска држава западно од Дрине, резолуција 1244, минималан дуг, скоро сва стратешки важна предузећа у власништву државе и 10 година које су спасиле свијет, купили Русији времена да изњедри Путина и супротстави се англо-америчком империјализму и доминацији. То је остало иза Слобе, а шта ће остати иза ових данас?

Ево шта су о Милошевићу рекли највећи, најкредибилнији и најхрабији свјетски интелектуалци, који се годинама боре против англо-амерички глобалистичких елита:

„Милошевић је примјер суверенистичког отпора који се не заборавља, оне импулсивности која га је, због превелике љубави према својим идеалима, довела до сопственог краја, а да је тога био свијестан. Његово учење о отпору у нашем времену се тиче нашег идентитета као Европљана, наших коријена по којима се разликујемо од оних преко океана, једне земље без нације, без историје, једне земље начињене од мјешања разних боја, илузорног материјалистичког сна за многе: употријеби и баци.“ (Дарио Зумкеллер, филозоф и социолог, један од водећих италијанских интелектуалаца)

“Милошевић је најдемонизиранија личност у тој најдемонизиранијој земљи. Њега бранити од велике је важности, а при том није неопходно да се човјек слаже са сваком његовом одлуком. Наиме, бранити Слободана Милошевића значи стати у обрану свих оних малих земаља које се боре да задрже право на самоодлучивање. Његов злочин састоји се у томе што се упорно супротстављао западним силама и мултионационалним компанијама које намјеравају да између себе подјеле југославенска богатства. У томе је бивши југославенски предсједник показао већу чврстину од многих вођа и на истоку и на западу који су веома лако пристајали на диктате “чувара” људских права.” (Barry М. Lituchy, водећи експерт и професор европске историје на престижним америчким универзитетима)

„Слободан Милошевић може се сматрати првим политичким затвореником такозване глобализације капиталистичких амбиција. Као симбол отпора Новом свјетском поретку морао је бити осуђен у процесу замишљеном да оправда НАТО-ове ратне злочине, а који се на крају претворио у спрдњу, те је морао послужити као примјер дисидентима који нису спремни „сурађивати“ и одбијају служити Новом свјетском поретку.“ (Robin de Ryiter, највећи свјетски експерт за анализу глобалних елита, историчар и теолог, говорио седам језика, најпревођенији холандски писац свих времена)

Занимљиво да Туђман има тргове, улице и споменике по цијелој Хрватској. Тек отворени нови аеродром у Загребу, највећи у Хрватској назван је „Фрањо Туђман“ и тако га је назвала СДП-ова влада, значи наводни љевичари. Иако је Туђманова ћерка Невенка осуђена од хрватског суда ради криминала, Туђманов унук је са 25 година имао банку коју је отворио са криминалцем Хрвојем Петрачем и коју су заједно покрали. Туђманова жена је ухваћена како уплаћује 200 000 марка и 50 000 долара на свој рачун, док је водила наводну хунанитарну организацију за дјецу Хрватске. Туђман је поклонио хрватски телеком Њемцима и омогућио пљачкашку приватизацију. Са друге стране, није спорно да је Слоба имао жену и сина какве је имао, али водио је земљу под санкцијама. За разлику од Хрватске, гдје су се највеће пљачкашке приватизације десиле за вријеме 10 година Туђманове власти у којима је и сам Туђман учестовао, у Србији су се пљачкашке приватизације одиграле након 5. октобра кад Слобе више није било.

У околностима у којима је водио Србију направио је максимум, избјегао је грађански рат између националиста и комуниста, извукао на рачун Крајине која се није могла бранити Републику Српску, изборио резолуцију 1244 и мање се задужио у 10 година него све владе послије њега у 10 дана. Ко је деведесетих требао водити Србију? Шешељ, Мићун, Драшковић? Сваки од те тројице одвео би Србију у нестанак. 1971. Србију је водила србофобна Латинка Перовић и њезина банда, а у Хрватској градило 20 хотела годишње, па су ипак Хрвати покренули масовне демонстрације против Срба и Југославије. Сви српски непријатељ (усташе, балије, шиптари, аутошовинисти, другосрбијанци) мрзе Милошевића, запитајте се зашто?

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

11 thoughts on “Посљедњи српски државник

  1. Pogledajte video „Zašto smo ratovali 90-tih“ , da vidite kako je Śole zajedno sa Tuđmanom i Izetbegovićem opljačkao SFRJ .
    Veliki srpski državnik je iznio iz Srbije 50 milijardi $ , ali kada ste vi ovđe znali išta racionalno i zdravorazumski .

  2. Dobar bijase
    Pamtice ga i spominjat srbi po dobru jos dugo, mozda i za uvijek
    Uprkos cinjenici da je bio komunista i da nije puno mario za crkvu.

  3. Слободан Милошевић није само последњи српски државник, већ најбољи параметар сваковрсног посрнућа српскога народа, односно његових политичких и интелектуалних елита, част изузецима који потврђују правило. Типичан представник те такозване српске елите, такозвани опозиционар, такозвани дисидент, такозвани интелектуалац, такозвани демократа, такозвани европљанин, такозвани патриота, такозвани националиста, и уопште све такозвано, а суштински самозванац, среброљубац, егоиста, манијак, аутошовиниста, издајник, а једном ријечју сплачина, је поменути Вук Драшковић. Он је модел по коме су стране службе градиле све остале опозиционаре и Милошевићеве противнике. Он је био прототип који је унапређиван у неке савременије моделе олоши какви су били ДОС-овци, а међу њима се издвојише Ђинђић и Коштуница, који што због велике амбиције, или због великог кукавичлука, више нијесу у употреби. Али зато нам опстадоше, Кандићке, Србљановићке, Бисерке, Ђукановићи, Тадићи, Јовановићи, Чанци, Веље Илићи, Небојше Човићи, као и најновији модели Вучићи, пререгистровани Дачићи и Шешељи, „нискобуџетни“ Николићи и остала „напредна“, „реформска“ и „демократска“ фукара и башибозук. Суштина борбе против Милошевића је садржана управо у његовој чувеној реченици: „Не нападају они Србијузбог Милошевића, већ Милошевића због Србије!“ Ту реченицу Срби нијесу хтјели да разумију управо због кукавичлука, јер им је милије и да их бомбама гађају него да коначно схвате и прихвате да никадако не могу бити Срби ако хоће да буду Запад, и да неће бити запад све док не пристану да не буду Срби. Патолошка љубав „образованих“ и „еманципованих“ Срба према Западу и његовим вриједностима је вреднија од сваке друге љубави и значајнија од сваке српске жртве и личног и националног достојанства. Пораз Милошевића у борби против зла Запада и против његових слуга и пожмирепа донио је резултат какав сад имамо. Земља разбијена, војска онеспособљена, привреда уништена, имовина разграбљена, народ фрагментиран, свијест лоботомисана, морал релативизован, идентитет непријатно тежак, циљ нереалан и трагикомичан, Косово баласт… А најгоре од свега је што нам је јавна сцена претрпана евроатланским гадовима и смрадовима који из позиција различитих идеологија причају исту причу, да ми нијесмо ми, да ми нијесмо ни били ми, да ми нијесмо никад ни знали ко смо, да ми ни мртви нијесмо мртви како треба, да треба поново да умремо док то на прави начин не урадимо, па тек након те друге, треће, или седме, смрти да се суочимо са собом и са животом који смо живјели и који нам ништа ваљао није зато што смо га провели без њих и њиховог знања које нам ни живима ни мртвима усадише. Е, што би рекао мој последњи предсједник Слободан Милошевић: Мало морген! А што би рекла моја покојна баба: Једној смрти част, а другој ОНА МУШКА СТВАР! Да, да, управо то, прави српски дар за све окупаторе и све њихове домаће слуге и живе и мртве, од оних профашистичких глибова и њихових псеудољевичарских колега које су нас убијале и завађале око лажних дилема, па до њихових данашњих наследника, политичких мјешанаца, камеолона, хибрида, који, гле чуда, имају и даље исте идеолошке матрице и исту мржњу према Србима. За све њих од шаке до лакта! У неку руку им хвала, научили су ме ко су прави непријатељи. А за предсједника Слободана Милошевића вјечан спомен, заслужено поштовање, и молитва за мир који је заслужио.

  4. Danas je u ritama njegova partija ciji „lider“predlaze podelu Kosova*.Ustvari vracenje „uzoj“Srbiji ono sto se danas zove Sever Kosova*a pripojeno pokrajini 1958 od strane srpskih titoista.Dakle Milosevic je na sudu u Hagu rekao da Kosovo nikad nece otici iz Srbije.Da Albanci mogu samo da sanjaju o tome.G.Dacic to dobro zna.U tekstu je izostavljeno da niko nije smeo da dobije otkaz u njegovo vreme.Ako pogledamo medije danas vidimo sliku njegove politike koja je namerno iskrivljena.Novine svakog dana nagovestavaju da se Hrvati naoruzavaju zbog Srbije.Da Albanci regrutuju 190000 vojnika!!Da Sandjak hoce odcepljenje! Putem deklaracije.Da raste separatizam u Vojvodini.STA JE SAD?Slobe nema deceniju skoro dve.Citiram:“Ne napadaju oni Srbiju zbog Milosevica ,vec Milosevica zbog Srbije.“Usrecitelji Srbije posle petog okt.samo su doveli narod u jos gori polozaj.Iseljavanje,bela kuga,placka na sve strane,pretnje od svih oko nas i sa zapada.Namerno urusavanje drzavnosti i institucija.Ako nista drugo bio je drzavnik i neko koga su cenili iako su ga mrzeli mnogi.

  5. Слоба је комунистичка злоба. Није им ваљао тек касније када није све испунио…а био је њихов човјек,СРЈ је створио да из те земље искљући Србе из Хр и БиХ. О томе чак и Чедомир Антић пише у Историји РЕП СРПСКЕ.да је СРЈ створена због притиска Амера и Европе.

  6. Занимљиво да Туђман има тргове, улице и споменике по цијелој Хрватској. Тек отворени нови аеродром у Загребу, највећи у Хрватској назван је „Фрањо Туђман“ и тако га је назвала СДП-ова влада, значи наводни љевичари. Иако је Туђманова ћерка Невенка осуђена од хрватског суда ради криминала, Туђманов унук је са 25 година имао банку коју је отворио са криминалцем Хрвојем Петрачем и коју су заједно покрали. Туђманова жена је ухваћена како уплаћује 200 000 марка и 50 000 долара на свој рачун, док је водила наводну хунанитарну организацију за дјецу Хрватске. Туђман је поклонио хрватски телеком Њемцима и омогућио пљачкашку приватизацију. Са друге стране, није спорно да је Слоба имао жену и сина какве је имао, али водио је земљу под санкцијама. За разлику од Хрватске, гдје су се највеће пљачкашке приватизације десиле за вријеме 10 година Туђманове власти у којима је и сам Туђман учестовао, у Србији су се пљачкашке приватизације одиграле након 5. октобра кад Слобе више није било.
    Sve je ovo tacno bilo sta da se doda i odbije bilobi suvisno ,vjerovatno smo ga zato i isporucili,a kako stvari stoje iz inata prema Njemu sto je na Kosovu i Metohiji naparvio najveci skup u istoriji covjecanstva spremni smo da ga damo Sciptarima,izgovora imamo,da nam se tako nesto nebi ponovilo

    1. Stanislave mogu da te razumijue potpuno ,vjerovatno da bih i ja tako rezonova da sam iz Knina,ali ovdje se govri o sveukupnom srpskom prostrou i najvise stradju i stradat ce uvjek Srbi po obodnim dijelovima drzve bilo one velike ili one manje,takva je to da kazem sudbina,mada vise fizcko pravilo.
      Nravno niko se sad ne sjeca Srba iz Knina ko to bjese,ali ne znamo mi ko je i kako htio da se bori ,da li se moglo vise,jedno je sigurno da Milosevic nije omogucio naoruzavnje Srba u Bosnu i Krainu vjerovatno da dans njih u Bi H nebi bilo,a sto se Vas iz Kraine tice platili ste veliku cijenu,mnogo se vjerovalo Beogradu ili bolje reci sve ,pokazlo se kao greska,da nijesu Srbi oko Karadzica bili slozni nebi se danas moglo govrit o entiteu u Bosni i Hercegovin ali zahvaljujuci samo njima ,pomoc koja je dolazila nije za podcijenit ali bez vojnog potencijala i borbi to nebi bilo moguce.
      Zato u buducnosti svi Srbi kojin ijesu s maticom direktno povezani, moaju da nadju zajednicki jezik porvo medju sobom pa tek s maticom,jer ovakav kakva je dans ni sebi ne pomaze,cak imam osjecj da jedva cekaju da poptisu Kosov Sciptarima
      Stanje nije nimalo lako ,ali i u ovakvim situacijam se mora naci resenje.
      Zalosno je da u Republiku Srpsku cerka Radovana Karadzica ide na jedan skup a sin Mladica na drugi,ali to smo mi Srbi,takava nam je bila citava istorinja,ili skoro citava,iz nesloge nikada se nije rodila sloga,daj boze poslije nesloge da dodje sloga?

      1. рођаче, „ниси мали“, није нико… али, добро је, ради свести СВИХ, да си и рекао како осећаш, јер „карактер је судбина“ а ово је „све ће то народ позлатити“ које нас је довело ђе смо… па и, узму ли из дворишта родитељи најближе или „најчистије дијете“ или своје?

        … сезона трешања, да је, вредело би да се „и попишане поједу на крају“… а целе сезоне вреди да обереш с оног краја одакле кренеш, које год воће… или поврће… или Србе… у Држави, крају, насељу, улици… породици,… које ти је око драже?

        Истина, од српског тројства „кадар сам стићи и утећи и на страшну мјесту постајати“, за Србе Црногорске је било карактеристично прво двоје.
        Крајишници Срби су на страшном мјесту стајали и постојали и нерадним даном.
        … има детаљно о средини и крајевима у свим пресецима временског тока
        тренутно је оваква подела и данас Све Крајине опстају, додуше земаљске границе су ближе средини… „далеко било, дошло близу“

        …“кад је први Србин продат, продат је и последњи…“

        …“ВЛАДИКА ДАНИЛО

        Чуј, Никола, кнеже дупиоски,
        и ти руку пружајеш на клетву!
        Ти си нејак, знаш ли, у Црмницу,
        а Турцима пред кућом Црмница.
        Криву клетву на дом не понеси,
        јер је мука с Богом ратовати!

        КНЕЗ НИКОЛА

        Знај, владико, и сви Црногорци,
        ја знам дивно како ми је дома;
        ама имам триста Дупиљанах,
        нек ме изда свако, кâ и хоће,
        задајем ви божју вјеру тврду —
        с Турцима се хоћемо поклати
        ако ће нам сјеме утријети!
        Кад крв проспем ради своје вјере,
        не бојим се клетве, ни другога.
        Како пушка пукне на Цетиње,
        грохота ће бити на све стране.
        Благо томе кога срце служи
        и ко није сасма остарио,
        доста ће се посла нагледати!

        СЕРДАР ЈАНКО

        Издати се нећемо, ама треба да се утврдимо клетвом; здрави је посао…“

        моја баба кад опори, преплете

        размисли и извини се

        Cutting a Large Pizza

        https://www.youtube.com/watch?v=SnUN8-O4F1U

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *