Посљедњи поздрав легенди: Умро Драган Николић
Драган Гага Николић преминуо је данас у 72. години живота послије дуге борбе од тешке и опаке болести, преносе србијански медији. Великан српског глумишта се дуго борио са проблемима са дебелим цревом.
Драган Николић биће сахрањен у понедјељак, 14. марта у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, најавило је данас позориште Атеље 212.
Скуп породице и пријатеља је у 14 часова, а почетак опела у 14.30 сати. Претходно ће на Великој сцени „Мира Траиловић“ Атељеа 212, са почетком у 12 часова бити одржана комеморација.
Драган и његова супруга Милена Дравић су се упознали 1972. године када су заједно водили шоу програм „Образ уз образ“ и на једној паузи између снимања, 31. децембра, отишли су у општини да се венчају.
Милена је до последњег дана била уз супруга и бринула о њему. Рођен је 20. августа 1943. године у Београду. Одрастао је на Црвеном крсту, а након завршене основне школе уписао је Четрнаесту београдску гимназију коју није завршио јер је био премјештен у Економску школу. Послије две године проведене у средњој школи полагао је и положио пријемни испит на Академији за позориште, филм, радио и телевизију и тада као седамнестогодишњак био најмлађи студент.
Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду. Звијезда српског глумишта је филмску каријеру отпочиње 1964. године мањом улогом у филму „Право стање ствари“, тада је потписан крштеним именом Драгослав Николић.
Заслуге за измену надимка на мјесту имена дугује грешци на крају телевизијске серије „Довољно је ћутати“ из 1965. године када му је у каирону за улоге умјесто имена стављен надимак који ће обиљежити његову каријеру. Преко 30 улога Главне и веће споредне улоге остварио је у више од тридесет филмова; истичу се још „Хороскоп“ (Б. Драшковић, 1969); „Бубе у глави“ (М. Радивојевић, 1970), „Улога моје породице у светској револуцији“ (Б. Ченгић, 1971), „Млад и здрав као ружа“ (Ј. Јовановић, 1971), „Без речи“ (М. Радивојевић, 1972, Цар Константин у Нишу), „Кичма“ (В. Гилић, 1975), „Национална класа“ (Г. Марковић, 1979, Цар Константин), „Ко то тамо пева“ (С. Шијан, 1980), „Бановић Страхиња“ (В. Мимица, 1981), где је за улогу турског пљачкаша Алије награђен Златном ареном у Пули, „Сезона мира у Паризу“ (П. Голубовић, 1981), „Нешто између“ (С. Карановић, 1983), „Балкан експрес“ (Б. Балетић, 1983), „Обећана земља“ (В. Булајић, 1986), „Последњи круг у Монци“ (А. Бошковић, 1989), „Оригинал фалсификата“ (Д. Кресоја, 1991). Наступа и у кратким играним филмовима те на телевизији; велику популарност код млађе публике донео му је лик Прлета из филмова и телевизијских серија „Отписани“ (1974) и „Повратак отписаних“ (1976), режисера Александра Ђорђевића. Године 2000. додељена му је Награда „Павле Вуисић“, која се додјељује глумцу за животно дјело. Од септембра 2011. до 2013. године, био је водитељ популарног свјетског квиза „Мултимилионер“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Великани не умиру, они се пресељавају у вјечно.
Интересантно је да су Драган Николић и Слободан Милошевић рођени и умрли истог датума ( 20 август- 11 март).
Слава славнима и Божија милост.
Veliki smeker i umjetnik, Bog veliki neka ti dusu prosti.
ps Istine radi , medju prvima potrcao da uzme Milov diplomacki pasos i na taj nacin dao opravdanje pokradenom referendumu.
Вјечнаја памјат!
SLAVATI I HVALA VELIKE ČOVJEČE-LJUDINO NA SVEMU ŠTO SI ZA NAS TVOJE POŠTOVAOCE UČINIO U SVOM LJUDSKOM I UMJETNIČKOM OPUSU!!!NEKA TI JE LAKA RODNA GRUDA,POČIVAJ U MIRU!!!
Драган Николић- велики шмекер, велики господин, велики глумац и велики човек! Слава му!