Посланици поново усвојили измјене Општег закона о образовању и васпитању
Посланици црногорске Скупштине поново су данас усвојили Закон о измјенама и допунама Општег закона о образовању и васпитању, које је предсједник Црне Горе Јаков Милатовић вратио парламенту на поновно одлучивање.
Гласало је 46 посланика, 45 је било за, један против, није било уздржаних.
Мандић је казао да ће предсједник државе сада морати да потпише закон јер је, како каже, то његова обавеза.
Посланица Радинка Ћинћур саопштила је да из дана у дан изгласавају законе које је предсједник вратио, без покушаја да их поправе.
„Овај зако је по оцјени стручне јавности корак уназад. Умјесто да помогнемо школским одборима да позовемо људе који су кршили закон на одговорност, ми мијењамо закон. Другачије речено, враћамо се на рјешење за које смо сви доживили да није добро“, казала је она.
Ускоро ће, додаје, доћи на ред и Закон о развојној банци за који је Европска комисија рекла да не би било добро да у оваквој форми буде усвојен.
„Надам се да ћемо то схватити и дорадити га“, казала је она.
Позвала је да се данас повуче са дневног реда Закон о измјенама и допунама Општег закона о образовању и васпитању.
„И да сачекамо став радне групе МПНИ, и да то буде један комплетан закон не само закон о избору директора“, казала је она.
Подсјетимо, Милатовић је у образложењу навео да се Законом о измјенама и допунама Општег закона о образовању и васпитању, мијења начин избора директора образовних установа, тако што се предвиђа да њих бира и разрјешава министар, умјесто школски одбор, како је то било дефинисано досадашњим законским рјешењем.
Он је оцијенио да се на тај начин процес избора директора додатно централизује, а његова транспарентност смањује, што га чини рањивим и подложним политизацији.
Истичући да је образовни систем један од стубова развоја друштва, Милатовић је казао да усвојене измјене представљају корак уназад у односу на важеће рјешење, за које се очекивало да буде додатно унапријеђено јачањем постојећег механизма.
Предлагачи сматрају да, када је ријеч о избору директора, досадашње законско рјешење није дало очекиване резултате већ је изазвало супротан ефекат.
„Умјесто да се оствари циљ децентрализације у поступку избора директора дошло је до селективне и различите примјене у спровођењу одредби закона од стране органа управљања установа, што је за посљедицу имало да ти органи управијања не извршавају правоснажне судске пресуде, као и рјешења инспекцијских органа“, наводи се у образложењу предложеног Закона.
Додаје се да ће први пут бити успостављени критеријуми за избор директора образовно- васпитних установа чиме се, како се наводи, обезбјеђује транспарентност у поступку избора и могућост одабира најбољих кандидата.
Новим законским прописом је предвиђена и новина да чланови школских одбора, односно управних одбора, убудуће не треба да се третирају као јавни функционери.
Предлагачи су рекли да пракса показује да многи нијесу мотивисани да буду чланови тог тијела због те обавезе.
Измјенама Општег закона о образовању и васпитању предвиђено је да и школска година убудуће буде подијељена на два класификациона периода, умјесто досадашња четири.
Главни мотив да се опет уведу два класификациона периода, као модел који је и раније био актуелан у црногорском образовном систему, био је то што су, према објашњењу предлагача, наставници били затрпани административним пословима.
