Посланици претходне скупштинске већине из Демократске партије социјалиста (ДПС), Хрватске грађанске иницијативе (ХГИ), Социјалдемократа (СД) и Бошњачке странке (БС) незаконито су 2017. године разријешили Горана Ђуровића из Савјета Радио и Телевизије Црне Горе (РТЦГ), коначно је утврђено правоснажном пресудом којом је та њихова одлука поништена, саопштили су данас Теа Горјанц Прелевић, извршна директорица Акција за људска права (ХРА) и Далибор Томовић, адвокат Ђуровића.

„Вијеће судија Вишег суда у Подгорици, у саставу Ненад Оташевић, Мирјана Влаховић и Драгиша Балетић, потврдило је пресуду судије Основног суда у Подгорици, Радована Влаовића, који је по други пут усвојио тужбу Ђуровића и поништио одлуку Скупштине Црне Горе о разрјешењу. Виши суд је коначно утврдио оно што Акција за људска права (ХРА) тврди већ три и по године, а то је да Ђуровић није смио бити разријешен, јер разлог због кога је разрјешен није био прописан Законом о националном јавном емитеру РТЦГ, који је за то био једини релевантан закон (леx специалис)“, истакли су Горјанц Прелевић и Томовић, саопштено је из ХРА.

Они су додали да је Ђуровиц јвољом тадашње скупштинске већине онемогућен да врши своју функцију у Савјету РТЦГ али и све друге јавне функције током скоро четири године периода трајања судског поступка.

„Скупштина ову намјерну грешку сада не може да исправи у његовом случају, али својим законитим радом и доношењем бољих прописа може да осигура да се овакви случајеви не понављају. Ђуровић је разријешен чланства у Савјету РТЦГ крајем децембра 2017. године због прекршаја из Закона о спречавању корупције, јер није благовремено пријавио да је за вријеме вршења функције у Савјету био директор предузећа за производњу поврћа. Посланици владајуће већине су тај прекршај протумачили као сукоб интереса, иако је Агенција за спрјечавање корупције (АСК), у одлуци којом је утврдила да је Ђуровић направио прекршај, констатовала да се не ради о сукобу интереса у односу на његово чланство у Савјету РТЦГ“, поручили су Горјанц Прелевић и Томовић.

Они су поручили и да је Административни одбор Скупштине у саставу: Луиђ Шкреља, Марта Шћепановић, Милорад Вулетић, Бранко Чавор, Ана Николић и Михаило Анђушић из ДПС, и Адријан Вуксановић из ХГИ, једногласно утврдио предлог одлуке о Ђуровићевом разрјешењу, коју је Скупштинска већина само потврдила.

„Они су тако поступили иако су им били предочени сви аргументи и одлука АСК да се не ради о разлогу за разрјешење. Од чланова овог одбора, троје су били правници: Луиђ Шкреља, Марта Шћепановић и Милорад Вулетић. У циљу заштите права, Ђуровић је прво 2018. године покренуо управни спор против одлуке Скупштине о разрјешењу, у коме се Управни суд огласио ненадлежним, што је потврдио и Врховни суд. У парничном поступку, који је покренуо почетком 2019. године, пресуде основног суда су два пута укидане само због образложења о надлежности основног суда, и то под утицајем контраверзног начелног става Врховног суда донијетог 2019. године, који је потписала тадашња предсједница тог суда, Весна Меденица. Претходно је и предсједник Демократске партије социјалиста (ДПС) Мило Ђукановић, изјавио да судови не могу поништавати одлуке Скупштине“, рекли су Горјанц Прелевић и Томовић.

Они су казали и да је судија Основног суда у Подгорици, Радован Влаовић, поништио јодлуку Скупштине још у фебруару 2019. године, први пут, али је ту пресуду укинуо Виши суд, критикујући начин на који је судија образложио своју надлежност и позивајући се на контраверзни став Врховног суда.

„Када је у поновљеном поступку исти судија одлучио да није надлежан и позвао се на став Врховног суда, Виши суд је и то рјешење укинуо, с образложењем да судија тад није добро образложио зашто није надлежан. Коначно, судија је по други пут поништио одлуку Скупштине и образложио надлежност онако како је Виши суд то тражио, и та одлука је сад потврђена. Виши суд је утврдио да се начелни правни став Врховног суда не односи на Ђуровићев случај, јер је одлука Скупштине Црне Горе о његовом разријешењу донијета на основу законских, а не уставних овлашћења Скупштине. ХРА сматра овај став једном вратоломијом, заузетом само да се Врховни суд не би увриједио. Упозоравамо да на основу оваквог става, и даље остаје ускраћен приступ редовном суду другим јавним функционерима, као што су судије Уставног суда, Врховни државни тужилац, итд.“, поручили су Горјанц Прелевић и Томовић.

Они наводе и да у споровима које још увијек воде други грађански активисти које је Скупштина такође незаконито разријешила чланства у државним регулаторним тијелима, судија Основног суда у Никшићу, Сања Никић, донијела чак двије пресуде којима је поништила одлуке Скупштине о разрјешењу Николе Вукчевића као члана Савјета РТЦГ, као и судија Основног суда у Подгорици, Бранка Зековић, која је поништила одлуку Скупштине о разријешењу Вање Ћаловић Марковић чланства у Савјету Агенције за спречавање корупције (АСК).

„Судије су истрајале да обезбиједе судску заштиту људима чија је права угрозила Скупштина незаконитим поступањем, у ситуацији када је Управни суд претходно утврдио да за њих није надлежан и када је Врховни суд такав став потврдио. Очекујемо да Виши суд у случајевима Вукчевића и Ћаловић, поступи исто као према Ђуровићу и потврди и првостепене пресуде у њихову корист. Испоставља се да у Црној Гори правна заштита против незаконитих одлука Скупштине траје преко три године. Овако неефикасна заштита је погубна како за особе оштећене тим одлукама, тако и за функционисање тијела у којима су оне дјеловале. Посебно указујемо на то да је после разрјешења Ђуровића и Вукчевића из Савјета РТЦГ, тај савјет незаконито разријешио генералну директорицу РТЦГ Адријану Кадију, а онда је незаконито разријешен и директор ТВЦГ Владан Мићуновић и промијењена је уређивачка политика“, рекли су Горјанц Прелевић и Томовић.

Они су казали и да неефикасна правна заштита охрабрује сваку политичку већину да чланове независних државних тијела разрјешава како пожели.

Поручили су и да ХРА сматра да је неопходно измјенама Закона о РТЦГ и других закона прописати хитност рјешавања спорова у вези избора и разрјешења свих јавних функционера, имајући у виду друштвени значај тих поступака.

„Ово је важна пресуда, јер се тиче не само заштите права једног човјека, него и општег интереса друштва да има независне институције и владавину права. Ђуровић је у ствари разријешен због слободе изражавања, јер је критиковао власт и био политички неподобан члан Савјета РТЦГ за скупштинску већину, док је наводни сукоб интереса само послужио као изговор. Штитећи његова права изборили смо се и за право редовних судова да грађане заштите од кршења закона од стране Скупштине. Остаје сад да нова власт покаже демократски капацитет и да измјенама закона спријечи да се људи смјењују с јавних функција прије него што суд може да провјери законитост таквих одлука“, казала је Горјанц Прелевић.

У саопштењу се наводи да је је „правну заштиту Горану Ђуровићу од незаконитог разрјешења обезбједила ХРА) захваљујући подршци организације Медиа Дефенце из Лондона“

Детаљније о судским поступцима за заштиту права Горана Ђуровића

Горјанц Прелевић и Томовић су навели да је Ђуровић поднио тужбу Управном суду 16. јануара 2018. године, те да се Управни суд огласио ненадлежним и ту пресуду је потврдио Врховни суд 21. марта 2019. године.

„На почетку парнице, у фебруару 2019. године, судија Основног суда у Подгорици Радован Влаовић је усвојио привремену мјеру и наложио да се Ђуровић врати у Савјет РТЦГ до окончања поступка. Он се тако потрудио да Ђуровићу обезбиједи дјелотворну судску заштиту, у складу са законом. Међутим, вијеће Основног суда у саставу судија Сима Рашовића, предсједника вијећа, Ане Делић и Милене Матовић као чланова вијећа, укинуло је ту мјеру десет дана касније, због чињенице да је Ђуровић јавни функционер чији је положај одређен мандатом, који је добио у законској процедури, па се судском одлуком не може вратити у Савјет, већ само кроз процедуру предвиђену Законом о националном јавном емитеру РТЦГ. По мишљењу вијећа, судском одлуком се не може мијењати вријеме трајања мандата, који је законом одређен. Ипак, Вијеће није оспоравало надлежност основног суда да поступа у овом спору.

Судија Влаовић је пресудом 28. фебруара 2019. поништио одлуку Скупштине о разрјешењу као незакониту, из истих разлога из којих је то урадио и сада, 2021. године, а своју надлежност је засновао на члану 14 ст. 2 Закона о судовима, који каже да је основни суд надлежан да одлучује када није прописана надлежност другог суда, имајући у виду да се и Управни суд већ огласио ненадлежним с позивом на чл. 13 ст. 2 Закона о управном спору, који каже да се управни спор не може водити против акта „донијетог у ствари у којој непосредно, на основу уставних овлашћења, одлучује Скупштина Црне Горе…“.

Виши суд у Подгорици је укинуо ову пресуду, под утицајем контраверзног начелног става Врховног суда из јула 2019. године, захтијевајући да Основни суд другачије образложи своју надлежност, тј. да утврди да ли је одлука о разрјешењу произилазила из уставних или законских овлашћења Скупштине. Судија Влаовић се онда, у поновљеном поступку, позвао на начелни правни став Врховног суда, и огласио ненадлежним, али су судије Вишег суда то рјешење укинуле, уз образложење да су они, заправо, сматрали, и кад су први пут укинули првостепену одлуку, да је основни суд био надлежан да испитује одлуке које Скупштина доноси на основу законских овлашћења, као у Ђуровићевом случају, али да нису били задовољни начином на који је Влаовић образложио надлежност. У поновљеном поступку је судија Влаовић прихватио став Вишег суда да је Скупштина поступала на основу законских овлашћења, а не уставних, па да је основни суд због тога надлежан, и опет поништио одлуку Скупштине о разрјешењу.

Виши суд је у Ђуровићевом случају први пут после објављивања спорног става Врховног суда дао за право основним судовима да рјешавају спорове против одлука Скупштине, али на основу контраверзног тумачења да се став Врховног суда заправо односи само на одлуке које Скупштина доноси непосредно на основу уставних овлашћења, а да је у овом случају одлука донијета посредно на основу уставних, а непосредно на основу законских овлашћења.

Тај закључак не произилази нужно из текста начелног става Врховног суда као ни из текста цитиране одредбе Закона о управном спору, у којој је, донекле, тај став утемељен, већ представља један прагматичан маневар у циљу задовољења и Врховног суда и правде за Ђуровића, у стилу „и вук сит и овце на броју“. Ипак, овакав став Вишег суда је за Ђуровића значио продужетак парничног поступка од чак двије године.

Тумачење вијећа судија Вишег суда, иако је направило извјестан отклон од начелног правног става Врховног суда из 2019. године, значило би да и даље ни основни суд, а ни Управни суд, нису надлежни за спорове око избора судија Уставног суда, Врховног државног тужиоца и четири члана Судског савјета из реда угледних правника, заштитника људских права и слобода, гувернера Централне банке и чланова Савјета Централне банке ЦГ, предсједника и чланова Сената ДРИ, јер те изборе Скупштина, по мишљењу Вишег суда, обавља непосредно на основу Устава (иако су поступци избора прописани и посебним законима), док би основни суд и Управни суд били надлежни за изборе „и других носилаца функција одређених законом“, као што су чланови Савјета РТЦГ, чланови Агенције за спрјечавање корупције, чланови Савјета Агенције за електронске медије, итд. Међутим, то становиште Вишег суда не дијели и Управни суд, који је већ закључио да изборе „и других носилаца функција одређених законом“ Скупштина врши на основу уставних надлежности , и да према томе, тај суд за њих није надлежан. То схватање Управног суда је потврдио и Врховни суд.

Виши суд у Подгорици је сада прихватио тумачење надлежности Основног суда које је судија Влаовић понудио први пут, позвавши се на члан 14, ст. 2 Закона о судовима, имајући у виду и чл. 13, ст. 2 Закона о управном спору, и направио јасан отклон од начелног правног става Врховног суда из 2019.године.

Исти приступ као првобитно судија Влаовић, примјениле су и судије Сања Никић у случају Николе Вукчевића, и судија Бранка Зековић, у случају Вање Ћаловић. Судија Никић је донијела већ двије пресуде у истом спору с позивом на чл. 14 Закона о судовима, па Виши суд сада свакако мора мериторно да одлучи и предмет више не може да враћа на поновно суђење.

Очекујемо да ће Виши суд у Подгорици, у циљу уједначавања судске праксе и стварања правне сигурности, ријешити на исти начин и у предметима Николе Вукчевића – разријешеног члана Савјета РТЦГ и Вање Ћаловић, чланице Савјета АСК“, закључили су Горјанц Прелевић и Томовић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: