Посјета Зеленског и (анти)фашизам: Хоће ли Подгорица поћи стопама агресивне мањине са Цетиња?

Црна Гора не смије допустити да на црвеном тепиху дочека Володимира Зеленског – човјека који је од Украјине направио лабораторију за НАТО експерименте, гробницу слободе, духовности и људског достојанства. У четвртак, 15. маја, Подгорица не смије бити град тишине и равнодушности – већ мора постати симбол отпора политичкој хипокризији и подаништву, а не параван за капитулацију једне државе и понижење њеног народа.

Посјета Зеленског, човјека чији режим представља синоним за прогон, репресију и обрачун са сопственим народом, мора бити дочекана гласом разума, а не аплаузом страха.

Подсјетимо – предсједник Украјине долази 15. маја у званичну посјету Црној Гори, гдје ће се састати са црногорским предсједником Јаковом Милатовићем и потписати билатерални безбједносни споразум у оквиру сарадње са НАТО савезницима. Умјесто да покаже политичку зрелост и принципијелност, Милатовић прихвата улогу домаћина политичком инструменту НАТО-а, одричући се неутралности и традиције слободољубивог народа.

Најављени споразум, по узору на оне које је Украјина већ потписала са Њемачком, Француском и Италијом, укључује војну помоћ и обавјештајну сарадњу – дакле директну подршку рату. Тим чином, Црна Гора ће се сврстати уз оне против којих се борила 13. јула, пристаје на диктат западних центара моћи, и постаје саучесник, а не посматрач – у неонацистичком пројекту.

А ко су ти који се данас називају „антифашистима“, а у суштини подржавају Зеленског и његову политику?

Умјесто достојанственог сјећања на жртве фашизма, Цетиње – некадашњи симбол слободе – постаје пародија. То је једини град који је у Црној Гори организовао у претходним годинама шетње дајући подршку Зеленском, а рецимо – ћутао на масовна страдања Палестинаца и окретао главу од геноцида који се одиграва пред очима читавог свијета.  Ти исти „антифашисти“ који се данас сликају испод транспарената с порукама мржње према Русији, нису нашли ни ријеч за жртве Донбаса, ни саосјећање за прогањане монахе Украјинске православне цркве.

О каквом се антифашизму ту говори када се велича Украјина Зеленског – земља у којој је предсједник:

• Забранио 11 опозиционих партија, укључујући и највећу проруску;

• Срушио канонску Украјинску православну цркву, хапсио свештенике и одузимао храмове;

• Спроводио насилну мобилизацију старих и болесних грађана;

• Укинуо слободу медија, ућутао све гласове неслагања и отказао изборе;

• Јавно хвалио Степана Бандеру, нацистичког колаборационисту одговорног за масакре над Србима, Русима и Јеврејима.

Како онда објаснити чињеницу да су се управо ти „антифашисти“ са Цетиња, из НВО сектора и НАТО лобија, нашли у првим редовима подршке Зеленском? Је ли то доказ да је појам антифашизма обесмишљен до те мјере да данас значи оно што НАТО каже да значи?

Подгорица не смије поћи стопама агресивне мањине са Цетиња, већ је обавеза свих грађана да кажу – не! Црна Гора мора да буде на страни истине и слободе, а не политичких диктата. Подржати украјински народ не значи подржати Зеленског. Бити солидаран са жртвама не значи пристати на савезништво са режимом који жртвује милионе превенствено Украјинаца да би задовољио сопствене амбиције и мржњу Запада према Русији, прогони вјеру, гаси традицију, забрањује слободу и велича нацистичке симболе.

Ако Црна Гора дозволи да ћутке гледа како се лаж представља као солидарност, изгубиће морално право да слави 13. јул. Не може се у исто вријеме славити побједа над фашизмом 9. маја, а већ 15. маја дочекати човјека који велича Бандеру, шаље сопствени народ у смрт ради НАТО интереса и гаси духовни живот милионима људи. Црна Гора мора показати да није против украјинског народа – већ да стоји уз слободну и суверену Украјину, али не и уз Зеленског и његов режим.

Читајте ЈОШ:

Да ли ће Подгорица нијемо посматрати фестивал нацизма?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: