Посјета млинарке Горњој Морачи
1 min read
Пише: Жарко Бојић
Готово да увијек, кад одем да обиђем родну Морачу, доживим неко изненађење. Тако сам овога пута, био запрепаштен, слушајући невјероватну причу о посјети млинарке из Котора Горњој Морачи, прошлог понедјељка, коју ДПС због неуспјеха крије од јавности, а посјета је била у циљу промовисања НАТО убица. Изгледа да Душко Марковић није смио да дође у своју ујчевину, по том питању, јер Поље Драговића је подугачко и незгодно за бјежање, па је послао замјену, жентурачу са Приморја, да у колијевци Ускока одржи предавање о „благодетима“ НАТО пакта. Немајући појма гдје се упутила, ова неспоменица из Мориња, се понадала да ће успјети да посије зло сјеме у најчувенијем ускочком гнијезду, у једној од најбољих српских њива, надајући се да ће у догледно вријеме уродити плодом да проради воденица зла. Воденица, која ће њој и НАТО промотерима обезбиједити материјалну корист.
Могу да замислим кад је пролазећи кроз врлетну Морачу, зачула јеку гусала, које се свакодневно чују и опомињу на прошлост. Онако безвољну и снуждену, надлетио је гавран пророка Илије и гракћући над морачком котлином, стао да најављује зло, какво одавно није дошло у Горњу Морачу. А зло је било и за њу и њену мрчну свиту, јер их није имао ко срести, изузев пет-шест несрећника, који су због личних интереса подрали опанке низ морачка беспућа, да сретну њима уважену гошћу. После питања за здравље и љубљења у скорела лица, запитала је, изненађена, –„зар сте само ви дошли“. И, гле чуда, немају гдје да сједну, закључан Спомен Дом. Али, увијек се нађе решење, ту је Капела, ту се ова малена дружина састала, да једни другима изјаве саучешће за неуспјех и да док слушају грактаје гаврана, проговоре по коју.
Ту су пала обећања да се асфалтира пут преко Јаворја, – ваљаће и за туристе и за мјештане. Један мјештанин јој је поклонио теглу џема, а један чапру од зеца. Дружили би се они још, да се не наднесе облак изнад цркве Светога Илије, а кад загрмље, препадоше се грома, те се сложише да НАТО може да причека и у исти моменат се разиђоше.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Bravo Zaro, veoma nadahnuto i hrabro , sa kvalitetnim sarkazmom, za bedne propagatore NATO-a.
Hvala Zarko, grijalo te sunce jarko!
Јесте, не дајмо крвавој свјетској олоши да од Црне Горе направе робињу од које ће свашто радити!
Свака част Жарко! Не дајмо бјелосвјетском ропском злу у наше слободарске горе!
Kad globalizam uskoči trupačke u nevina sela, – koja su nadahnuta anonimnom prirodom koja još ne zastupa svoje biće – onda ti je valjda jasno, uvaženi moj, dokle propaganda seže, i da je tehnološka inteligencija zaista monstruozna, budući da u svakom zaseoku vidi priliku, i da, takođe, na toj listi, podjednako stradaju Popine Opsednute vedrine, koje, najednom, ne znaju šta ih je snašlo, i odakle u jednom dolu, bože moj, stori o NATO carstvu, koje radi, ako smo dobro obaviješteni, u korist moderne civilizacije, njenih tekovina i dobra koja svi treba da zdušno podržimo…
Dok šetamo, pod magritovim kišobranom, kroz dostojanstveni Njegošev park, kršten i ukrašen izabranim stablima, ne uzmi mi za zlo, kad kažem: postoji, ništa manje, i zelena NATO bajka, koja novocrnogorcu diže ego u zvjezdanu krošnju! Kad se iskonektujemo s logike, onda je sasvim normalno da su naša, visoka sela, sasvim otvorena za NATO priču, i da im, kao, biva po volji, da se pridruže ovoj sili zla, koja svoj resurs traži i pod najzaturenijom klekom. Jeste, dobri si zapazio, u naša moračka sela, doputovala delegacija i emancipacija i administracija, u nastojanju da podučava „seljake“, kuda se i na koji način kreće militarizam, što nam, brale moj, stiže uvijek sa istoka! Po percepciji ovdašnje policije, Rusija nam je neprijatelj; konačno, kako nam vele, treba primjeniti prozapadne vrijednosti, iako, jučedan, u Orlando, nastrada toliki broj ljudi, vjerujući kako su zaštićeni ljudskim pravima koja su politička valuta, a ništa od primjene zakona ( i nemoj da mi te to čudi!) na koje se liberalizam tako komotno i nezamišljeno oslonio.
Kad smo se već, pod istim magritovim kišobranom, u imaginaciji zaputili k slavnim moračkim selima, je l’ da, ne bi bilo pošteno ne spomenuti, onako uzgred, pjesnika sa pendrekom, onog koji nepropisno parkira sinoć džip u Skadarliji, vjerovatno tamo, nešto iza ponoći, neuspješno izigravajući Djuru Jakšića, i to sa sve pratnjom, onim četvrtanima, što mu uz skupocijeno bijelo vino, recitovaše nadljubavnog Rilkea, za koga proljetnja Cvetajeva reče: R. Marija R. je iskazani odnos koji je vladao između Hrista i Jovana…
Ovog puta, jer nam vrijeme kvari raspoloženje i koncentraciju, nećemo se vježbati u cinizmu, mada smo, dozvolićeš mi, u tome nešto vičniji od novocrnogorca, i razumijevajući pjesnika sa pendrekom, skidamo mu kapu – čova u begiš, za vikend, pravac iz Berana, odleprša zbog privatne nužde, i, kako još dodaje – sve izmirio kešom, što Ministarstvo policije potpisuje bez provjere računa!
Dok ti i ja, dangubimo raspravljajući o jednoj plotinovoj tezi – siromasi bez iđe ikog, na Cetinju gdje još jedino ovakvi tipovi nalaze sveti smisao postojanja (uz dalekosežne kiše i manjak struje!) podržavajući se, pritom, u Njegoševoj astralnoj Luči, koja je savršeno pojasnila kako atom tako i duh, „naš“ pjesnik sa pendrekom, i „srbin“ bez premca, zaliva se bijelim vinom koje podržava ekstravagantnim pečurkama, u boemskoj Skadarliji, koju danas osvaja „eilita“ ravna njemu. (Živo me interesuje, koja ga je muzika bacala u sevdah, i da nije, poput najbesposlenijeg FiJipa, onako junački zapjevao, pa da i to osvane na Youtubu, za velju bruku koje mnoge generacije posle nas neće moći sprati.)
Slažem se sa tobom, i imaš puno pravo: u našem čoeku postoji nešto što ne može dokučiti ni Klod Levi Stros! Jurcajući glavom bez obzira u NATO, dopuštamo da nas vaspitavaju Miljenko Jegović i Basara, koji kao odani Krležini sekretari, pljuju na sve što je imao sročiti lukoviti Crnjanski. Tako ti je to, uvaženi moj: dupelizac sve svoje kune i od istog se odriče, samo kako bi zakratko oponašao novu klasu… Svejedno je li to propaganda o ulasku u NATO, ili je to nepropisno parkirani pjesnik sa pendrekom u Skadarliji, naprosto, volimo da budemo poniženi i uvređeni, upravo na tom kreditu uvlačeći se u dupe Zapadu, koji, opet, do nas nikad nije držao ni pet banki. Zato, kako se ne bismo lažno samouzdizali (ja tebi serdare, ti meni vojvodo, itd…), počujmo koju od naših svetaca i istinskih pjesnika, ako mislimo da naša djeca naslede išta čojsko od vukova-predaka, koji nisu uzmicali ni pred kakvom silom!
Pozdravimo se: SLOBODA ILI NIŠTA!!!
Браво, драги Жарко! Духовито си ово сочинио.
Да се ускоро уздравље видимо у нашој величанственој и славној постојбини.