Порука ешалона полтрона
Драган Копривица
Пише: Драган Копривица
(пјесма посебно била актуелна до 2020. г.)
Дико наша, пре’сједниче, свенародни миљениче,
са Ловћена вила бунца: „С Тобом ћемо до врхунца..!“
Па око Твог славног трона дична група, нас, полтрона,
сљедеће Ти поручује, да се чује и почује:
Ту нема шта да се крије – полтрона бјеше и прије,
ал’ смо спремни сад истаћи: к’о нас, ниђе нећеш наћи!
Полтрон, прави, није ласно бити..! За полтрона ваља се родити!
А то добро и ми, и Ти, знамо – за то, само, Тебе и требамо..!
Спремни смо Ти, и сада, и вазда, јер Бог такве све нас, редом, сазда,
да радимо и додатно на себи – јер, ко полтрон био не би Теби..?!
Ми – Твоје смо суво злато, па нек смо и људско блато,
бацили смо идеале многе, а са њима и образ под ноге…
Бацићемо и себе кад треба – бар за ону суву кору ‘љеба,
па овакве, Ти, своје полтроне, не дај ником ни за милионе..!
Јер на нама, признајмо без стида, и почива сва Ти пирамида!
Радићемо и додатно на себи – јер ко полтрон био не би Теби..?!
За полтроне избор широк имаш – с нама можеш свашта да наштимаш,
било љето, била љута зима – благош Ти га с Твојим полтронима..!
Сви у Твоја ускочисмо кола – све купећи мрвице с Твог стола!
А радићемо и додатно на себи – јер, ко полтрон био не би Теби..?!
Полтрони смо Твоји, виша каста – Твој полтрон је онај коме баста..!
Полтронска нам школа понајбоља – а ти чини с нама што Те воља..!
Све нас, редом, и додатно пази – кад затреба, и шаком помази..!
А радићемо и додатно на себи – јер, ко полтрон био не би Теби..?!
Па нек звоне са звоника звона – све у славу Твога ешалона
Твојих гордих, бираних полтрона из елитног Твога ескадрона..!
Бранићемо у све Твоје дане – да ни мува на Тебе не пане,
а притом ће сваки од нас знати – за свашта се вјешто огребати…
…Ал’, кад једном будеш већ склон паду – прво од нас надај се свом јаду..!
Јер најбоље то знаш ти, сам, фино – полтрони су ни вода ни вино…
Па, кад пођеш Ти, попљуван, кући – сви, ми, сузе срећно просипљући,
клекнућемо први, срећна лика, испред слике новог пре’сједника…
Е оћемо, и мило и чило – ка’ да Тебе никад није било..!
Но, Ти нећеш на то рећ’ ни „Јао..!“ – јер си све то и очекивао…
Сам знаш, ође не може без Вође – па, кад један прође, други дође…
Тако вазда било, тако мора сред овијех наших црних гора..!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
