Портрет предсједничког канидата Ђорђа Симиона: „Гласао сам за хришћанску Румунију“

Ђорђе Симион (George-Nicolae Simion), рођен 21. септембра 1986. године, једна је од најистакнутијих и најконтроверзнијих личности у савременој румунској политици. Као лидер Алијансе за уједињење Румуна (AUR), партије која је у кратком року постала значајна политичка снага, Симион је успио да мобилише велики број грађана разочараних у традиционалне политичке елите.

Симион је завршио средњу школу у Националном колеџу „Георге Лазар“ у Букурешту, након чега је студирао економију на Универзитету у Букурешту и магистрирао историју на Универзитету „Александру Јоан Куза“ у Јашију. Још као студент, активно се залагао за уједињење Румуније и Молдавије, оснивајући 2011. године платформу „Акција 2012“ (Action 2012), која је окупљала више од 30 унионистичких НВО из Румуније, Молдавије и дијаспоре.

Године 2019. Симион је основао AUR, партију која се залаже за четири основне вриједности: породица, нација, вјера и слобода. На парламентарним изборима 2020. године, AUR је освојио преко 9% гласова, што је било велико изненађење за румунску политичку сцену. Партија је од тада наставила да расте, постајући друга по снази у парламенту.

Симионова реторика је снажно националистичка и евроскептична. Он се залаже за суверенитет Румуније, критикује утицај Европске уније и НАТО-а, и противи се војној помоћи Украјини, тврдећи да Румунија не треба да се укључује у туђе ратове. Такође, подржава идеју мирне реунификације са Молдавијом, по узору на уједињење Њемачке.

Симион је више пута био предмет критика и контроверзи. Забрањен му је улазак у Украјину и Молдавију због изјава које су власти тих земаља оцијениле као пријетњу националној безбједности. Такође, изјаве попут оне да „мрзи овај вјештачки створен државни ентитет зван Република Молдавија“ изазвале су оштре реакције у региону.

Нова генерација лидера руши либерални картел Брисела! Симион хоће да иде Орбановим стопама

„Ја сам униониста. Одувек сам био униониста, био сам председник Акције 2012. Практично, мирно, демократски, вољом обе странке, залажемо се за уједињење две данашње румунске државе, дакле, за распад Републике Молдавије, де факто стаљинистичке творевине. Не могу да поднесем и никада се нећу помирити са овим концептом молдавског етатизма. Борио сам се против њега. Постоји бесарабски песник, Андреј Чурунга, из Кахула, који је написао песму која веома добро дефинише ову ситуацију: „Нисам крив за своју земљу / Нисам крив што сам огорчио шакале / И што сам плакао болном душом / Што не дајем Чахлеу целом Уралу – / И што мрзим Прутску границу“. Мрзим ову вештачку државу звану Република Молдавија, рекао сам то безброј пута“, рекао је Ђорђе Симион.

Оптужбе о руској интервенцији

Према извјештајима румунских обавјештајних служби, Русија је наводно покренула сајбер нападе и дезинформационе кампање како би утицала на изборни процес у новембру 2024. године. Ове активности укључивале су агресивну онлајн промоцију и коришћење вјештачке интелигенције за манипулацију јавним мњењем. Циљ ових напада био је да се подрже евроскептични кандидати, међу којима је био и Калињ Ђорђеску, чија је кандидатура касније дисквалификована због наводне повезаности са Русијом.

Ђорђе Симион одбацује оптужбе о руској интервенцији, тврдећи да не постоје поуздани докази који би потврдили такве наводе. Он сматра да је стварни утицај дошао из Брисела, Париза и других западних центара моћи, који, према његовом мишљењу, гледају на Румунију као на пиона у својим геополитичким играма. Симион тврди да је циљ ових интервенција био да се осигура да само одређени кандидати учествују на изборима, чиме се подрива демократија у Румунији.

Изјаве руског идеолога Александра Дугина, блиског Кремљу, у којима хвали Ђорђа Симиона као „човјека народа“, додатно су појачале забринутост међу западним савезницима. Дугин је изразио подршку Симиону, тврдећи да је његова побједа важан сигнал за антиглобалистичке и конзервативне снаге у Европи.

Предсједнички избори 2025. године

На предсједничким изборима 2025. године, Симион је ушао у други круг, супротстављајући се центристичком кандидату Никушору Дану. Његова кампања се фокусирала на борбу против корупције, смањење бирократије и заштиту традиционалних вриједности. Симион је такође изразио спремност да подржи враћање монархије у Румунију, ако би то била воља већине грађана.

Симион је гласао у недјељу на биралишту у Могошоаји, у пратњи бившег предсједничког кандидата Калина Ђорђескуа, који је дисквалификован уочи избора 2024. године.

Након што је остварио своје бирачко право, Ђорђеску је рекао да „оно што се данас дешава није само гласање, него исповијест“.

„Гласао сам за хришћанску Румунију, која је достојна Божије љубави. Гласао сам за румунску породицу, у којој су ријечи ‘мајка’ и ‘отац’ свете. Гласао сам за нашу земљу, којој су сада више него икад потребни љубав, опроштај и исцјељење. На крају, желио бих да се присјетимо мудрих ријечи наших предака који су говорили: ‘Што нас је више, то боље’, како бисмо били бројни на биралиштима и снажни као народ“, изјавио је Ђорђеску.

Симион је истакао да је свој глас дао против неправди и понижења која, како је навео, трпе грађани Румуније.

„Гласао сам против неправди које су почињене над румунским народом. Гласао сам против неједнакости и понижења којима су изложене наше сестре и браћа, како унутар садашњих граница, тако и у расејању. Гласао сам против злоупотреба и сиромаштва. Гласао сам против оних који нас све игноришу, али истовремено сам гласао за то да наша будућност буде у рукама Румуна, за Румуне и за Румунију. Тако нам Бог помогао!“, поручио је Симион.

Иако су планирали да изјаве за медије дају у близини самог гласачког мјеста, полиција им то није дозволила, позивајући се на правила о понашању у кругу биралишта. Симион је реаговао мирно: „Није баш најљепше то што сте урадили, али нема проблема“, рекао је припадницима полиције.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: