Портрет без слике: Ивица без марице и Филип без земље

Вјеровао сам да ће Филип Вујановић бити једини високи државни функционер, ове наше лијепе и усправне младе демократије, који ће све своје мандате потрошити тако што се неће мијешати у свој посао.

Рачунам да је и сам Филип био убијеђен да ће бити једини у овој нашој краткој, али бурној деценији самосталности (а никад више нијесмо били зависни него у ових десет година) кога ће народ памтити као човјека који је редовно ишао на посао и уредно примао плату, а да није имао став ни о чему. Зли језици говоре да се у држави пита, таман онолико колико се пита у сопственој кући. На Филипову жалост, баш при истеку његовог трећег мандата (мада је и даље нејасно јел Филип могао два пута или три пута, мислим да се кандидује), коначно је добио конкурента који га је засјенио. Човјек се зове Ивица Станковић и формално покрива функцију Врховног државног тужиоца. А у тужилаштву се Ивица пита, таман колику тежину има и Филипова ријеч у Црној Гори. Закључак је јасан. Нит се Ивица пита са марицом, а морао би, нит се Филип пита с државом, а на њеном је челу.

Ивица је година на челу тужилаштва, а као да није. Кажу, долази на посао и прима плату. Да не ради ништа, то сви знамо и за то нам не треба потврда. И кад је већ тако, умјесто да ћути и да се не оглашава, па да му као и Филипу прође мандат или два до пензије, Ивица се јуче појавио на ТВ екранима. Кад сам га спазио на телевизији, искрено, понадао сам се, да је све ово вријеме, у тишини, скупљао храброст, да се коначно усуди да крене у обрачун са криминалцима, у полицији, тужилаштву и у држави. И да стави тачку на монтиране политичке случаје у Црној Гори. Понадах се да ћемо морати расписати тендер за набавку још марица (нек кошта колико кошта, то је инвестиција за будућност), али не лези враже. Станковић славодобитно саопшти: “Тужилаштво се не бави влашћу ни опозицијом, већ искључиво учиниоцима кривичних дјела”.

Замислите човјека који покрива најодговорнију функцију у држави, која је огрезла у организовани криминал и корупцију, у којој има више нерасвијетљених убистава, него отворених радних мјеста за двије деценије, у којој није остао ни камен на камену, под налетом ДПС тајфуна, гдје је опљачкано чак и оно што је свезано за небо, а да за све то нико није одговарао. Држи нам слово Ивица, за чијег мандата се марицом не возе криминалци и починиоци кривичних дјела, већ искључиво политички опоненти ДПС-а и криминогеног режима. Све то нам говори тужилац чије тужилаштво је у афери “државни удар” предложило за свједока сарадника непостојећег Александра Синђелића, а онда на суду у истом својству испитују Сашу Синђелића. А да зло буде још веће, ријеч је о особи која је починила убиство у Хрватској да би украла трактор, мотоцанге, окасти кључ и тињалицу.

Слово о моралу и о обрачуну са криминалцима, са тв екрана нам држи тужилац за чијег мандата је, у Црној Гори дигнуто у ваздух више аутомобила него што сви тужиоци што имају радног стажа у тој бранши. И не мора Ивица да нам каже да се тужилаштво не бави влашћу. То сви знамо и то је једино истинито што је саопштио са малих екрана. И свима нам је све јасно. Зато ме не чуди ни што су Синђелића изабрали за свједока сарадника у процесу вијека, јер такав процес овакво тужилаштво вапи за онаквим свједоком, да би слика била потпуна.
Зато, кад видим крајње домете тужиоца Станковића, онда ме не би изненадило да овај свједок сарадник Александар-Саша-Александар-Саша Синђелић (у даљем тексту ћу користити само његово презиме, јер је ваљда то једино тачно), колико сјутра призна да је направио атомску бомбу, али да му је шифру украо неко из опозиције јер су хтјели да је активирају и у црно завију Црну Гору.

Искрено, не бих се изненадио, јер овакво тужилаштво заслужује оваквог свједока, да Синђелић у том истом пакету, призна и да опозиција стоји иза 60 нерасвијетљених убистава и да је он лично видио документацију око Телекома. Кад му вјерује Ивица, што да му народ не би вјеровао, ако нам Синђелић каже да сестра високог функционера (зли језици кажу највисочијег) није узела седам милиона мита за поменуту аферу. Ивица има шансу да уђе у историју, а на самом је прагу, греота да се саплете на циљу, ако успије да издејствује признање од Синђелића да је опозиција намјестила да брат високог функционера (опет ти зли језици који кажу највисочијег) узме 10 милиона од Лименке и да је, уствари, Синђелић сакрио тај уговор, опет по налогу некога из опозиције, како би брат од овог високог узео паре. Пошто једино тако Ивица може ријешити све ове афере, онда је греота да не разријеши Царине, Базар и КАП.

Вјерујем да ће народ, кад је све ово горе повјеровао, повјеровати кад Синђелић, притиснут необореним доказима, открије и да је неко из опозиције фалсификовао потпис Миомира Мугоше у тим аферама. Јер Ивици и Синђелићу се вјерује. На ријеч.

Ако послије свега неко и даље вјерује Ивици, да се тужилаштво искрено бори против криминала, а не против опозиције, томе марица може помоћи, само да га одвезе у једном правцу, ал не у полицију, већ у једну другу установу, која такође има решетке.

И на крају, један савјет свима онима који нападају опозицију која не долази, како кажу на посао, а примају плате. Ево Ивица и Филип долазе на посао, а камо велике среће и талика јуначкога да бојкотују своје функције.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: