ИН4С

ИН4С портал

Порошенка руше оптужбама за корупцију

1 min read
petar porošenko

Петро Порошенко

Украјинском председнику Петру Порошенку изгледа да се приближава крај мандата, иако би према закону могао да остане на функцији још три и по године, односно до краја петогодишњег мандата на челу Украјине. Иако је у мају 2014. године на председничким изборима, који нису одржани на истоку земље и Криму, изабран већином гласова у првом кругу, популарност украјинског председника пада, нарочито међу западним државама које су се дипломатски и финансијски ангажовале у смени власти у Украјини 2014. године, а потом издашно финансирале новоуспостављену власт.

Порошенко покушава да преокрене овај тренд стално упозоравајући да је Украјина први бедем ЕУ против агресивних намера Русије и да јој је потребна помоћ и стабилност. Међутим, ЕУ је подељена и неке чланице не деле више амерички ентузијазам да се санкције одржавају по цену њихових властитих интереса. Јуче је бивши шеф НАТО-а Андреас Фог Расмусен, који је Порошенков саветник, поводом визне либерализације коју Украјина не може да добије док не испуни неколико услова, од којих је најважнији борба против корупције, рекао да се Порошенко недавно са самита Украјина – ЕУ из Брисела вратио „помало разочаран иако је покушао да задржи оптимизам”. Расмусен је рекао да је заправо у питању издаја ЕУ, јер је Украјина наводно испунила све услове за визну либерализацију.

У време када све интензивније расту оптужбе ЕУ, ММФ-а и других међународних институција да Украјина не чини довољно у борби против корупције, „Индипендент” је објавио оптужбе бившег посланика, бизнисмена и олигарха Александра Онишченка на рачун власти и председника Порошенка. Само недељу дана раније „Транспаренси интернешенел” је по индексу корупције Украјину рангирао на 130. место од анализираних 168. држава.

Porošenko Ukrajina ruske sankcije

Прошле недеље, дакле, Онишченко је јавно оптужио председникову администрацију да поткупљује посланике како би гласали за законе који су му важни и да је наредио политичко елиминисање бившег премијера Арсенија Јацењука. Он тврди да га је извесни високорангирани државни званичник замолио да организује и финансира дискредитујућу кампању против бившег премијера (кога су на ту функцију поставиле САД), која је наводно коштала око три милиона долара месечно и трајала скоро десет месеци (тим новцем су плаћани антивладини протести припадника „Десног сектора” и медији који су објављивали наручене текстове). Лист наводи да није могао да добије званичну потврду ових тврдњи, па због могућег суочавања са тужбом нису наведена имена овог званичника и посредника кога је олигарх споменуо у другом случају корупције.

Јацењук је после огромног пада популарности поднео оставку у априлу ове године, а подршку му је пружио амерички потпредседник Џозеф Бајден. Бела кућа је истог дана када је премијер најавио оставку објавила да подржава важност наставка економских реформи и кораке украјинске владе ка енергетској независности коју је предузео Кијев.

Порошенко се из Брисела вратио помало разочаран, иако је покушао да задржи оптимизам. „Ја бих употребио оштрију реч: мислим да је у питању издаја ЕУ, јер је Украјина испунила све услове за визну либерализацију”, рекао је његов саветник Андреас Фог Расмусен, бивши генерални секретар НАТО

Јацењук, који је лидер „Народног фронта”, и даље је политички активан и има честе контакте са европским и америчким званичницима, пре три дана је најавио тужбу против оних који шире лажне вести о њему, попут оне да је у Мајамију купио 24 виле.

Олег Царев, председник новорусијског парламента који владу у Кијеву сматра нелегитимним, јавно је говорио о томе како и сам Јацењук све време уз помоћ функционера и министара који су му одани води кампању у медијима против Порошенка, представљајући га одговорним за економску катастрофу, пропаст војне операције у Донбасу и постављање странаца на положаје министара. Он тврди да у Кијеву нема више политичара који нису одани САД и да има неколико кандидата који у било ком тренутку могу да дођу на власт.

Канцеларија украјинског председника је оштро демантовала све оптужбе које је изнео Онишченко, подсећајући да је управо он тај против кога је због корупције у вези са гасним аранжманима подигнута оптужница у Кијеву. Олигарху је летос одузет посланички имунитет, али је он два дана раније приватним авионом отпутовао наводно на прославу рођендана у Ницу и данас живи у егзилу у Лондону. Почетком ове године оженио се 25 година млађом хрватском мис универзума, што му је други брак.

Ово је у кратком року друга особа од Порошенковог поверења која се „одметнула” и јавно оптужује председника за корупцију. Прошлог месеца је Михаил Сакашвили поднео оставку на место гувернера региона Одеса и јавно оптужио Порошенка за корупцију. Бивши грузијски председник пре десетак дана је одржао митинг у Кијеву и затражио ванредне изборе и промену политичке елите.

У рушење Порошенка укључила се и бивша премијерка Украјине и председница партије Домовина Јулија Тимошенко, која је пре неколико дана изјавила да сматра позитивном иницијативу о укидању функције председника Украјине. У интервјуу за телевизију „112 Украјина” она није директно одговорила да ли жели поново да се кандидује за председника државе (на изборима 2014. Порошенко ју је потукао до ногу са 53,7 одсто у односу на њених 13 одсто гласова), само је рекла да ће искористити све инструменте како би променила земљу. Неке анкете наводно показују да би овог пута она имала много веће шансе. Тимошенкова је у јуну ове године јавно бранила Онишченка, тврдећи да су многи бизнисмени на удару нове власти и да он одавно води своје уносне послове.

Очигледно је трка за новог председника Украјине већ почела. Шеф украјинске парламентарне фракције „Опозициони блок” Јуриј Бојко је у Врховној ради подсетио да је Онишченко сарађивао са администрацијом председника две године, да је „био човек од поверења у тим круговима и испуњавао различите задатке” и да се могу очекивати још многа имена, бројке и компромитујући материјал.

У подужој исповести за британски лист Онишченко је описао да је његова кандидатура за посланика на изборима 2014. година била под знаком питања, али да му се онда јавио посредник и објаснио да треба да плати шест милиона долара како би „подржао председника”. Наводно је на питање шта ће добити за тих шест милиона добио одговор да ће добити приоритет у гасном бизнису. Тврди да је новац дао у локалној валути, гривни, у пет или шест спортских торби, наравно, без икаквог писаног трага. Упитан како може да докаже ове оптужбе, олигарх је рекао да нема доказ, али да пристаје да иде на полиграф.

Он је описао да је то уобичајен механизам подмићивања који траје 20 година у Украјини и да је и у време Јануковича било сасвим нормално да бизнисмени његовог калибра дају председнику половину профита после плаћеног пореза. „Увек је владао исти систем. Они (влада) имају моћ, имају пореску администрацију, државне тужиоце. Ако желе да вам створе проблеме, то ће и учинити. Могу вас сасвим уништити и ви морате да нађете начин да с њима успоставите добре односе”, испричао је олигарх.

Туск: Обећали смо визну либерализацију

Председник Европског савета Доналд Туск сматра да ЕУ доводи у питање свој кредибилитет дозвољавајући да „унутрашња политичка препуцавања” зауставе обећану визну либерализацију Украјини и Грузији. У писму упућеном председнику Европског парламента Мартину Шулцу, у које је Ројтерс имао увид, Туск је у уторак ургирао да законодавна тела направе компромис са националним владама како би се одблокирала визна либерализација, јер се ове две државе осећају оштећено због тога што Брисел не испуњава своја обећања.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *