Поповић: Нове власти да покажу другачији однос према праву јавности да зна

Поводом међународног дана права јавности да зна, који се обиљежава 28. септембра, Центар за грађанско образовање (ЦГО) изражава наду да ће ново руководство Скупштине и будући састав Владе свој рад заснивати на принципу транспарентности. То подразумијева уважавање а не ускраћивање, права јавности да зна како се доносе и спроведе одлуке од стране институција и њихових руководилаца, казала је координаторка програма Демократизација и европеизација Мира Поповић.

“Развој демократског друштва у својој основи има право јавности да зна што у њено име раде изабрани представници власти, али и свих органа јавног сектора који су финансирани из буџета којем управо грађани и грађанке доприносе. У том правцу, потребно је приступити приоритетној промјени Закона о слободном приступу информацијама или изради новог нацрта, пошто је постојећи посљедњим измјенама додатно затворио систем и онемогућио право јавности да зна, а и представљени нови нацрт је већ оцијењен од стране цивилног сектора и стручне јавности као корак уназад”, наводи се у саопштењу.

Неспојиво је, каже, са прокламованим залагањем за европеизацију друштва да органи јавног сектора остају затворени у дијелу информација од јавног значаја.

“То се посебно види у тзв. „осјетјивим питањима“ која се односе на токове новца, запошљавања, уговоре са привилегованим фирмама, итд. Посљедњим измјенама Закона о слободном приступу информацијама превише је тога остављено представницима органа на „слободну вољу“, односно да сами процјењују колико је инфомација потребно дати јавности на увид. Тиме је одржан привид транспарентности, а суштински је систем постао још затворенији”, рекла је Поповић.

Првостепени органи, како каже, и даље показују приличну неодговорност у односу на поштовање права јавности да зна о чему свједочи и преко 3, 500 жалби које су упућене Агенцији за слободан приступ информацијама (АЗЛП).

“Истиче се они органи који ћутањем администрације крше право јавности да зна, а посебно је питање и како АЗЛП поступа по овим жалбама. У годишњем Извјештају о стању заштите личних подтака и стања у области приступа инфромацијама за 2019. годину, АЗЛП наводи да је успјела да „наговори“ првостепене органе да у 857 случајева одговоре на достављени захтјев, чиме је тај поступак значајно скраћен. Међутим, овај извјештај не даје увид у пролазно вријеме саме АЗЛП и колико је дана просјечно потребно да се добије одговор од овог органа а пракса указује да је изван законских рокова чиме се, такође, крши право јавности да зна”, додаје се у саопштењу.

Посебно, истиче, забрињава и неуједначена пракса органа јавног сектора који на различите начине тумаче законске одредбе, а што се односи и на форму достављања захтјева за слободан приступ информацијама.

“ЦГО примјећује, у посљедњем периоду, негативан тренд у оквиру којег се покуша тај процес административно оптеретити како би се ограничило право јавности да зна. На жалост, АЗЛП ту није од помоћи јер суштински стаје на страну оних органа који стављају препреке у приступу информацијама, умјесто да склања те препреке и досљедно тумачи закон у духу у којем је писан.

ЦГО очекује да нова владајућа већина на свим нивоима на којима врши власт покаже сензибилитет ка питањима која су кључна за успостављање механизама провјере и праћења процеса креирања и спровођења јавних политика. У супротном, нећемо моћи констатовати квалитативне промјене а оне су кључне у даљој демократизацији друштва”, закључује се у саопштењу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: