• Друштво
• Насловна
• Топ 0

„Попови су гаврани који служе ђаволу!“: Колумниста Дарка Шуковића – нацифашиста из нашег сокака!

3 седмице ‎ ИН4С

И таман када смо након иступа Бобана Батрићевића на недавном антисрпском сабрању на Цетињу помислили да нас од Факултета за црногорски језик и књижевност и њихових пријатеља не може више ништа изненадити, појавило се њима и Бемаксовој медијској мафији блиско шкрабало, Ђорђе Шћеповић, да нам објасни неке ствари.

Неофашистичка сторија, у режији колумнисте Антене М Дарка Шуковића, почиње овако:

„Сигмунд Фројд је тврдио да иако су слике у сновима често симболичне, сваки онај који сања ствара властите симболе. Неко ће рећи да су пјесници они који сањају. И да симболи припадају само њима. Ипак, наша представа о пјеснику, који загледан у мразом прекривено окно прозора сања, док на тавану тавори гавран и изговара „Никад више“, погрешна је. Пјесници нијесу вјечити сањари с црним птицама у чађавим, сиротињским поткровљима. Пјесници су сасвим обични људи, у канцеларијама, за шалтерима, на градилиштима. Упркос вјечитој тежњи за мистификацијом. Наши сањари су гаврани, главом и брадом. Гаврани у црним мантијама, и с црним срцима у грудима. Гаврани који се издају за Божје слуге, а служе палим анђелима. Они који од постања сију сјеме раздора и зла. Они који позивају на љубав, а из уста им, попут магме, куља само гола мржња. Они који кажу да би да граде, а њихова сврха је да руше. Они који би зидали капелу, а до темеља срушили маузолеј. Притом, лажући и о капели, и о маузолеју. Баш такве су се црне птице надвиле над Црном Гором. И одјекује њихов злослутни крик. Чини се одувијек“, пише Шћеповић.

И наставља…

„Наши сањари сањају од давнина. Од „Начертанија“ Илије Гарашанина, од првог политичког програма „Велике Србије“. Њихов сан се није мијењао протоком времена. Само би га другачије звали. Од свога настанка то су исти мокри снови наших вјечитих сањара. Ових дана, кад многе породице не могу купити храну, платити рачуне за струју, воду, телефон, и кад многа ђеца у школу одлазе гладна, без новца за ужину, лажни свештеници, у својим златом опточеним храмовима, за богатим трпезама, опет сањају своје мокре снове. И о њима нам говоре наглас. Јер, ако кажу о чему су сањали, сан ће се обистинити? Сањају о капели Карађорђевића, коју зову Његошевом. Сањају о вјеронауци у школама. О томе нарочито сањају. Јоаникије Мићовић, врховни сањар, јавно је обзнанио свој сан:

„Митрополија се спрема за увођење вјерске наставе. Ми оспособљавамо младе теологе и свештенике, да их имамо довољно са завршеним теолошким факултетом, да би сјутра, када дође то вријеме, могли да попуне сва та мјеста по основним и средњим школама уколико се уведе вјеронаука…“ Дакле, он нам јасно предочава план и програм будућег чинодејствовања. Ако имамо у виду да је од 2020. Српска црква власт у Црној Гори, не треба сумњати у оно што нам Мићовић најављује. Ако знамо да се владе конституишу у манастирима, зар ћемо сумњати у намјере Јована Мићовића, и политичку моћ у његовим рукама? Српска црква у потпуности контролише актуелни режим, и свака њена жеља за режим је заповијест. Није да је некој од владајућих партија мрска пројектована будућност црногорског образовног система. Није да ће се било ко од њих супротставити најмоћнијој политичкој организацији. Сви ти лажни грађани свијета, с устима пуним Европе, и срцем светосавља, учиниће онако како заповиједе они који су их из мрака анонимности довели пред свијетло рефлектора власти“, поручује весели Шћеповић.

И додаје…

„И не мислим на Андрију Мандића, јер он и његови свјетоназори деценијама су на позорници. Ријеч је о спајићима, абазовићима, недовићима, чарапићима, бечићима, богдановићима и осталим слугама Српске цркве. Ријеч је о онима који су Скупштину претворили у Синод. О свима њима који су мокре снове Илије Гарашанина довели до тачке у којој би могли постати стварност. Сви они ће без и гласа против високо подићи руку за сваки пројекат Српске цркве. Сви они ће без поговора извршити сваку наредбу својих господара. И заборавиће почившег глумца Стева Жигона и његово једноставно објашњење како то вјера не може бити наука. А ако га забораве, упутићемо их на његов одговор у једној телевизијској емисији, кад је упитан баш о вјеронауци: „Своју децу не бих уписао на часове веронауке. Ако је вера није наука. А суштина науке је сумња. А супротност вере је сумња. Наука напредује само зато што сумња чак и у оно што је већ постигла. А вера од вас тражи да верујете на реч.“ А онда је Жигон изрекао још једну истину о онима који би да владају уз помоћ лажи и страха: „И до дана данашњег сви ратови су били верски ратови. Ви сте у име свога бога побили Инке, Индијанце, Маје, покрали злато… Црква је нешто друго од онога што је Бог. Мени је веома блиска мисао о Богу, али је Црква најдаље од бога.“ Људи су у име Бога чинили масакре… казао је Стево Жигон. И била је то јерес, изговорена на телевизији с националном фреквенцијом. У земљи у којој и данас владају лаж и страх. Али била је то јавно изречена истина. И данас је истина. Коју наши вјечити сањари гаврани не могу порећи. Макар се њихов крик проламао до краја свијета“, закључио је Шћеповић.

Црна Гора је најтолерантнија земља на свијету. Не по томе што дозвољава апсолутну слободу, него по томе што трпи сваку хуљу да каже о свакоме шта год жели, а да не сноси никакве законске последице. Ако се дозволи оваквим појавама неконтролисано и несанкционисано блаћење свих људи, помислићемо да је Црна Гора, заправо, последње уточиште хуља.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: