Пописна криза БиХ враћа у деведесете!

Доктор Драган Петровић, научни савјетник и познати стручњак за међународне односе из Београда сматра да је актуелна пописна криза и прегласавање српског члана Предсједништва за БиХ оштар повратак у деведесете године!

Петровић објашњава зашто је за Републику Српску и БиХ неприхватљива тзв. „Влада националног спаса РС“, у чему је тајна Додикових референдума и из којих разлога не могу “да прођу” актуелни улични преврати и наранџасте револуције.

„Ситуација са прегласавањем Младена Иванића од стране Бакира Изетбеговића и Драгана Човића, на неки начин подсјећа на деведесете. Бошњачки политичари, или макар добар дио њих, никада није одустао од покушаја преиначавања, или чак и рушења Дејтона. Често уз синтагму “у име Дејтона”, преиначава се истина, прикривено и суптилно, заклоњена идејама “функционалније државе” или принципом “jедан човек један глас”, каже Петровић.

Демократски принцип „један човек један глас“, сматра Петровић, дакако да важи и на територији РС и на територији Федерације, али БиХ је састављена од два дијела, и негирање РС није могуће, што би се десило прегласавањем. Заправо, по Дејтону РС је држава, а БиХ је реално лабава конфедерација, што је притисцима и уцјенама уз помоћ високих представника више пута мијењано у протекле двије деценије.

Петровић говори да у РС постоји консензус о одбрани изворних принципа РС стечених Дејтоном, а наговјештаје предсједника РС Милорада Додика и других политичара из РС о организовању референдума о повратку неких одузетих надлежности, не могу посматрати никако друкчије, до одбраном Дејтона. Такође, свако приближавање супротстављених српских политичара као што је тренутно случај са Додиком и Иванићем треба поздравити.

Он тврди да приче о формирању тзв. „Владе националног спаса РС“ коју би наводно чинили Савез за промјене и партије из власти свакако нису у интересу РС и њених грађана.

„То је интерес оних снага у Сарајеву, али и дијела међународне заједнице којима одговара нестабилна РС, али и нестабилан простор БиХ, гдје би се на бази ненормалних прилика, притисцима и преварама дошло до покушаја мијењања изворних принципа Дејтона на којима је некако постигнут компромис“, упозорава Петровић.

Он каже да власт у Београду има права и обавезу да кроз Дејтон брине о интегритету РС.

„Међутим, зар је реално очекивати да ће званична власт у Београду, која је Бриселским споразумом фактички одстранила Србију од своје јужне покрајине, која не подржава просрпску опозицију у Црној Гори, помоћи РС да заштити своја Дејтоном озваничена историјска права? У том смјеру мислим да је и само одустајање за сада Додика од најављеног референдума посљедица одсуства стварне подршке званичног Београда“, наводи овај аналитичар.

Петровић каже у европским земљама, или макар дијелу њих, ипак долази до друштвеног и споријег политичког престројавања што ће у будућности више погодовати српским интересима.

„С друге стране, САД уз помоћ Британије и других снага на простору Европе и региона, па и Турске чији се интерес на Балкану углавном поклапа са англосаксонским, настављају да притискају српски фактор пуним капацитетом, па постоји опасност да Вашингтон, док још има снажан и доминантан уплив, покуша даље прекомпоновање РС, Србије и региона на српску штету. Срећом, у РС Додик, па и опозиција су на далеко вишем нивоу националне и државне свијести, а и Русија је као кључан фактор у правцу развоја мултиполаризма, велики савезник Срба иако њихово дјеловање није развијено и организовано као у САД, а што је велика штета с обзиром на симпатије већине народа на Балкану према Русији“, каже наш саговорник.

Он сматра да споља дириговане и насилне промјене власти путем уличних преврата не пролазе у РС јер је свијест народа на прилично високом националном и државотворном нивоу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: