• Колумне

Попис маслина

1 min read

2 седмице ‎ ИН4С

Маслина пуна плода (Фото: Н. М.)

Пише: Никола Маловић

Морам да признам како сам концем минуле године застао пред једним обавјештењем од врсте Es wird bekanntgegeben: ДАЈЕ СЕ НА ЗНАЊЕ

*

Попис свега свјетског богатства дио је стратегије утјеривања чак и одбјеглих оваца у тор, људи и држава, еда би се знало, до у долар или шекел, колико су блага од Сумерске цивилизације до данас сакупили свјетски банкари, не би ли се у Јерусалиму, у Трећем храму, зацарио световни и духовни глобални лидер

 Приморска пословица каже да је лоза као жена, а маслина као мајка. Ако се лоза забатали, ако се не орезује, она подивља, почне да се шири као бујна пузавица која сву снагу троши на вегетацију, не на грожђе. За ралику од лозе, напуштена маслина тиховаће каткада вјековима, обрасла макијом, али ће човјеку дати плода као некад – чим се поново врати у загрљај њених грана.

Метафора са мајком када је маслина у питању овим није исцрпљена. Дјевичанско је маслиново уље биохемијски најсличније мајчином млијеку због односа засићених и незасићених масти. Обје животне течности богате су олеинском киселином (омега-9), на коју је беба навикла од првих дана. У једној кашичици маслиновог уља има есенцијалних масних киселина (омега-3, омега-6) као у децилитру мајчиног млијека, што је кључно за дјететов раст и неуролошки развој. Маслиново уље има противупална својства слична мајчином млијеку. Медитеранска исхрана подразумијева непрестани унос маслиновог уља, не само од тренутка када дијете престане да доји, него и када по савјетима савремене нутриционистике потпуно избаци млијеко и млијечне производе.

Морам да признам како сам концем минуле године застао пред једним обавјештењем од врсте Es wird bekanntgegeben: ДАЈЕ СЕ НА ЗНАЊЕ. Обавјештење, дакако, нисам опазио на огласној табли малог приморског града, већ на интернетској страници локалне комунитади. Тамо је писало:

Позив маслинарима: Обавезна регистрација сваког стабла маслине

Биће да сам постао кодиран да увијек устукнем пред оваквом врстом приопћења.

Не само зато што је сваки Приморац срастао са својим маслинама, овај сам бефел доживио и као позив свим слободољубивим људима да се јаве у локални уред, ради пописа. А попис увијек више служи ономе ко пописује, него ономе кога пописују.

Данас су у обавези да пријаве маслине – маслинари, стоку су већ пријавили сточари, пчеле пчелари  – потом ће пописати лозе, онда све воћке, стабла мимозе, рибе из узгајалишта, камен из мајдана, воду из бунара, вердуру из повртњака, љекобиље са ливада…

Као што се из сваког маслиновог плода може да исциједи кап уља, тако колонијалну управу занима колико таланата злата може да исциједи из сваке земље.

Зато сам устукнуо пред наредбом Es wird bekanntgegeben:

Позив маслинарима: Обавезна регистрација сваког стабла маслине

Локални уред наредио је маслинарима, дакако, у складу са Законом о маслинарству и маслиновом уљу – да пријаве свако своје стабло маслине и упишу га у Регистар.

За свако стабло биће – каже се у Позиву – додијељен јединствени идентификациони број који мора бити трајно и видљиво означен на стаблу. Регистар, између осталог, садржи податке о врсти и старости маслине (ако су познати), тачној локацији, власнику и кориснику стабла, као и евентуалним ограничењима или посебним режимима заштите. Подносиоци захтјева одговорни су за тачност достављених података.

Не каже се ништа о казнама за свако непријављено, самоникло стабло на земљишном посједу. Хоће ли га административни крвници сјећи након што га дроном открију као што откривају засаде за сада нелегалне марихуане? Или ће само нестраначки или опозициони власник плантаже да буде кажњен што на сваку маслину није ставио брњицу са чипом?

У овом лудилу и те како има система, а то је обавеза да се иза угла наших дана попишу сви, да се попише све – и да све са свим ступи у интернетске односе, интернет ствари (The Internet of Things), интернет тијела (The Body net), с интернетом свега (Internet of Everything).

Попис свега свјетског богатства дио је стратегије утјеривања чак и одбјеглих оваца у тор, људи и држава, еда би се знало, до у долар или шекел, колико су блага од Сумерске цивилизације до данас сакупили свјетски банкари, не би ли се у Јерусалиму, у Трећем храму, зацарио глобални лидер, световни и духовни.

Обавезан попис бокељских маслина, грчких лимунова, турских смокава и урми, иранских пистаћа, еквадорских банана, индијског кокоса, мексичког авокада, костариканског ананаса, бразилске кафе, мексичке маниоке, кинеског пиринча, руске пшенице, њемачког и француског кромпира… ништаван је у односу на попис свега рудног и воденог блага, са све златом, ријетким металима и минералима растворивим у газираној или негазираној течности за пиће, а која је скоро па сва у власништву све мањег броја компанија, све мањег броја корпорација, све мањег броја људи.

Идеја је заправо да на крају само један једини човјек, прожет злом до стрва, посједује апсолутно све што је пописано на планети Земљи.

Мислите ли да је то немогуће?

Печат

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: